Полицијски гласник

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

333

* * * Истрагом, која је над овом дружином вођена, утвр^ено је: да она постоји од пре три месеца, да је за то време извршила множину крађа, не само у кругу кварта врачарског већ и у целој престоници; да је даље, имала доста јатака и међу неким каФеџијама, бакалима и старинарима, и што је још најинтересантније, да се у вршењу својих операција користила одушевљенем лаковерног света за спиритизам. ШеФ дружине Р... за кога је његов јатак послужитељ Н... изјављивао да је рођак Кућетинин, и молио да се то држи у тајности — због полиције, тако је мајсгорски представљао медијума, да је тиме просто залуђивао гледаоце. ПомоКу те своје особине, успео је, мало по мало, да се увуче у већину кућа где се обављаху спиритистичке седнице, и да гамо доведе још кога од својих другова, који је, за време трајања седнице, разгледао положај дворишта и куће, и по могућству узимао у воску отиске од брава. Тако је било и са г. Ј. бакалином. Упознав Р... код М... позва га да присуствује његовим спиритистичким седницама, које он обављаше са женом, таштом, свастиком и једним од својих момака. Разуме се да се је шеФ Р .. одазвао драговољно позиву г. Ј... и пошто је, за време од 2 — 3 седнице успео, да тачно сазна где шта сгоји, био је толико учтив, па је једне ноћи послао целу своју дружину у посету г. Ј..., када овај беше код М... Ну г. Ј... могао је још и горе проћи, а без сумње би и прошао, да није било „осветнице." Његова свастика — девојка од 17 год., велика обожатељка спиритизма, заљуби се у »јединственог® медијума — шеФа Р. у толикој мери, да већ беше вољна да бежи с њим у Аустро-Угарску, тобож његову отаџбину; тамо, вели, имађаше велико имање. На неколико дана пре но што ће се похватати дружина. ше® Р... у напитом стању избрбљао се о овоме иред својом милосиицом, која, по што је покушавала да га од тога одврати, па у томе није успела, — љубоморна, као и све жене, позва мене у помоћ. Кад је за све ово сазнао г. Ј.. исекао је асгалче на парам парчета, и одмах по том послао 100 дин. прилога једном нашем хуманом друштву. — Велика ти хвала, господине, што ми очи отвори, рече г. Ј... кад се после неколико дана сретосмо на улици. Како шеФ »спиритистичке« дружине, тако и његови потчињени, као и многобројни јатаци, осуђени су на робију, а „осветница," пошто је одлежала неколико дана у затворима управе града Београда прогната је у једну варошицу у унутрашњосг, место њеног рођења. Доцније сам сазнао да се тамо и удала за једног вредног и поштеног занатлију. Нека јој је са срећом! 1 5—VII— 1 90-0 Букурешт.

ХАПШЕЊЕ ЈЕДНЕ 0ВЕТ0КЕ ВАРА1ИЦЕ Сваке среде, у 9 часова из јутра, берлинска криминална полиција држи своје састанке. У великој дворани полицијске Управе скупљају се нижи и виши полицијски чиновници, ради саветовања. Циљ тих скупова многостран је. Представљају се злочинци, који се после издржане казне стављају под полициски надзор, да их чиновници добро упознају и њихову физиономију запамте, даље, читају се брзојави и потраживања страних полициских власти, на послетку, виши криминални чиновници имају прилике, да могу ступити у везу са чуварима реда и сигурности из разних крајева вароши и да им непосредно издају наређења. На једном таквом скупу при завршетку истог замоли дежурни криминални инспектор присутне чиновнике, да са највећом пажњом саслушају једну важну, страну вест. Он отвори једне црвене корице и поче узвишеним гласом да чита: В. 10 ов. месеца. Пре неколико недеља појавио се овде један елегантан господин, који изгледа, да је светска варалица. Становао је у хотелу првог реда, много се дружио са људима, који живе на лакој нози и забављаше се са богатим женскињама, које завараваше, да ће ступити са њима у брак. Преварио је и оштетио неке овомесне трговце, особито ју-

велире, којима је многе драгоцености изварао. Пре два дана дигао је са лажним чеком 40.000 динара у једној банкарској радњи овде и по свој прилици побегао у Берлин. Може му бити од прилике 40 година, средњег је раста са угаситом пуном брадом, говорио је немачки и енглески и беше човек врло отменог понашања. Као особиги знак, по којем би се могао познати: зарасла раница на десној страни чела, обично покривена косом, коју чешља јако у напред. Молимо, да се трага за бегунцем и ако буде ухваћен, да изволите одмах брзојавом известити овомесну полицију. — Полициска Управа. Чиновници са највећом пажњом саслушаше ову вест и прибележише лични опис у своје бележнице. Особиту пажњу пак препоручио је дежурни криминални инспектор полицијским чиновницима, који походе гостионице и каФане и онима, који врше службу на жељезничким станицима. Саветовање би довршено и кад се присутни почеше разлазити, приметиће један млађи полициски комесар свом старијем другу, комесару Бергу. »Шта мислиш, имаћете пуне руке посла са том светском варалицом? Али зашто баш да долази у Берлин?® »Да ли ће у Берлин, не знам, (< одговори овај. Главно је да ухватим тог „ финог господина, <( ако буде овамо дошао. Старији чиновник прекиде разговор и повуче се у своју канцеларију. »Господине Вагнере, (( рече свом потчињеном чиновнику, „донесите ми одмах записник, у којем су забележени описи и знаци овомесних и страних злочинаца." Тада прелиставаше записник и изгледаше да није могао да нађе оно, што је тражио, ну после дужег прелиставања учинило му се, да је ипак нашао. Заклопи дебелу књигу и гласно понови оно, што је прочитао: »Карло Сандкул са зараслом раницом на десној страни чела, и број година прилично слаже се. »Сасвим је могуће, да је он та светска варалица, за коју из Б. јављају, њега сам већ једном осудио на две године затвора, због брачне преваре, и што је са лажном штедионичком књижицом подигао туђ новац овде, у једном новчаном заводу.® »Да погледам у други записник. (( По том записнику Карло Сандкул, пошто је издржао затвор, задржавао је се још неко време у Верлину. Тада је живео од помоћи своје заручнице, Еме Хене, сироте шваље, али врло поштене девојке. После кратког времена напустио је своју заручницу и отишао из Берлина. По још једној забелешци у пријавној листи написао је: Отпутовао у Енглеску. Комесара Берга занимаше јако све, што је прочитао у том другом записнику. Беше се решио, да свакако позове Ему Хене и да је упита да ли стоји у каквој вези још са Карлом Сандкулом и да ли јој је познато, где он сада живи. Један чиновник извести се у полицијском одељењу за пријаве, за стан Еме Хене и дође са одговором, да је се иста пре шест месеци удала за кројача Улриха и да станује у Ландербершкој улици број 10. Комесар Берг беше врло одлучан човек. Он пошље позив госпођи Улрих, да одмах дође њему у полицију. Ова се позиву тачно одазва, ну чим је ступила у комесарову собу, изгледаше врло нерасположена. — Комеоар је учтиво нонуди да седне и упита је за Сандкула, њеног некадањег заручника. Тек шго је то име изговорио, пребледе госпођа Улрих и за мало да не паде са столице. Комесар се и не надаше, да ће је толико потрести његово питање. Одмах је видео, да гу није чиста посла и да треба да задобије поверење те жене, како би му искрено одговарала на његова питања. Он је испитиваше благим речима и заиста, пошло му је за руком да жену умири. За тим поче она да прича: »Од како је Сандкул из Верлина отпутовао, нисам дуже времена о њему ништа чула. Још док беше мој заручник раскинула сам сваку везу са њиме, пошто не хтеде ништа да ради и потрошио је сав мој уштеђени новац, који сам му била поверила. Увидела сам, да од њега неће никад ништа бити, да неће по'стати ваљаним човеком и нисам хтела више ни да га видим. Тада сам чула, да је Сандкул отпутовао у Енглеску и радовала сам са, да нећу о њему ништа више чути. Пре године дана упознала сам мог садањег мужа, врло вредна и поштена човека и ево, већ је