Полицијски гласник

372

ДОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

вали, какве књиге да се дају на читање тој деци и под тим годбама — ипак не би дошли ни до каквог закључка, јер је то питање врло тугаљиво и не може се решити на тај начин. Та ми у нашој књижевности и немамо списа за народ. Ни Пушкина, ни севастопољске нриповетке, ни »Вечери на пољском добру«, ни бајку Калашњикову (»Песма о трговцу Калашњикову" од Лермонтова. Прев.), ни Колцова (тога нарочито) наш народ не разуме. А та деца поздраво нису »народ®. (Вог би га знао, куда бисмо их уврстили) Та њима оскудева претходна спрема. На што тој деци давати сатирична дела ? Да ли требају сличне утиске ти мали убожаци, који су већ толико прљавштина видели у животу? Та они и нису вољни, да се подсмевају људима! Те мрачне душе јамачно би радосно дочекале сасвим наивне и нове утиске, утиске просте, детињске, над којима би се подругљиво осмехнуо ђак гимназије или лицеја, који би био једних година с тим младим злочинцима. Школа се находи још у повоју, али управа заводска спрема се да је усаврши. Цртање се у опште не предаје. Па немају ни веронауке, јер немају свештеиика. Док се догради црква, добиће и свештеника. Кад сам полазио из колоније, био сам у главноме задовољан, ма да има још понешто да се у ред доведе — на чему се живо ради. Навешћу два примера, те да њима закључим свој чланак. У Петропавловци беше затворен баш за време наше посете петнаестогодишњи дечко. Пред тим провео је неко време у затвору у Литовском замку, докле се тамо нахођаше једно казнено одељење за дечаке. Из колоније, у коју беше нослат, два пута је бегао, али су га оба пута ухватили. Затим је просто на просто изјавио, да неће да слуша. Због тога га затворише. 0 Божићу донесе му родбина разне поклоне, али пошто је био у затвору, нису му их предали. То је дечка необично разгневило и када га је управитељ походио, горко му се дечко жаљаше на то.ј Том приликом ружно се изразио и о колонији, и о свима својим друговима, окривљујући их све. „Седнем у крај њега и станем га озбиљно световати«, причаше ми П. А. Он је ћутао као заливен. После два часа он ме замоли да му дођем. Кад ме је угледао, он бризну у плач и паде ми пред ноге, дубоко узбуђен. И кроз плач исповеди ми све, па и своју ружну навику, које не може да се отресе. Проведосмо два часа додаде П. А. О многоме смо говорили; световао сам га шта да ради, па да се ослободи ружне навике своје и т. д. и т. д. П. А. нарочито је у своме говору прећутао, шта су узајамно разговарали; ван сваке је сумње, да је веома тешко пронићи у болесну душу млада грешника. Морам признати, да бих веома радо чуо подробности њихова разговора. Да наведем и други пример. Сваки васпитач не само да се стара да дечаци своје собе распремају, перу и чисте, већ им и сами у томе помажу. Суботом перу собе, васпитач не само да их поучава томе послу, већ и сам пере с њима заједно. Из тога се види, како потпуеце схватају свој позив и своје човечје достојанство. У коме ћете надлештву наићи на нешто слично томе ? »Ви, господо романописци, умете да причате на дугачко и на широко, рече ми један добар познавалац света, али почујте ово. Пре много година, за владе покојног цара, живео је један чиновник. Испрва је служио у Нетрограду, затим у Кијеву, где је и умро —- то му је цео животопис. И, помислите само: тај миран и скроман човек целога жавота свог осећао је невољу својих ближњих у толикој мери, да је од скромне годишње платице своје одвајао по мало. За жену и децу чинио је само најпотребније издатке. И уштеђеним новцем откупљивао би беднике од спахија, — разуме се, за десет година по једног. И то се све дешавало тајно, поистиха, скривено. Али у течају свога живота исплатио је на тај начин троицу или четворицу и када је умро, његовој породици није ништа преостало. У осгалом, то је »идеалиста из четрдетих годиеа®. (Тиме се мисли роман Писемског: »Људи из четрдесет година". Прев.) можда смешан,, мало паметан, који је замишљао, да ће мајушним својим доброчинством победити светску невољу. Таква врста човека била би за колонију, која је намењена за поправку младих злочинаца. Разуме се, да би управа завода била у рукама људи образованијих и на неки начин савргаенијих...

У осталом, у колонији сам пробавио само неколико часова, па сам лако могао понешто и погрешно представити, прегледати и преварити се. Нека је најпосле како му драго, недовољна су средства, помоћу којих се прљаве душе преобраћају у чисте. ГРОЗНА ООВЕТА (истинити догаћај) — Заре „Друм-друм!... Друм-друм! Шесет динара. Први, други пут и да ли ко више? Др^м-друм!... Друм-друм! (< понављао је добошар јасним, одсечним гласом лицитирајућу суму, лупајући маљицама о добош. Полицијски чиновник седео је за столом, пред крчмом сеоском, на коме беху растурена акта и бележио у протоколу лицитације пажљиво, сваку излицитирану суму. Веше недеља. Леп дан. Јулско сунце припекло, мозак да проври, а у хладовини пред крчмом се искупио приличан број сељана —неки као лицитанти, а већина из љубопитства да виде, који ли су ти што су се усудили лицитирати имање »Кузмановићево! к Њих је интересовало и то, на коме ли ће остати лицитација, јер беху уверени да купац неће добро проћи ако не одмах, а оно ускоро. Да тако мисле и унапред погађају шта ће бити, било им је могуће због тога, што су познавали Миленка Кузмановића и његовог шурака Станка, па су били уверени да ће се они осветити; јер су ово двоје целоме селу страх задавали. Они су били познати као насртљивци, свађалице и убојице; за њих је било сасвим свеједно: напасти човека (ни крива, ни дужна), па ако би им се нападнути успротивио, онда да га толико истуку, да не ваља ни Богу ни људима. До душе крадљивци нису били; али та добра страна њихова сасвим се губила према небројним делима, која су они као насртљивци и убојице чинили. Нападнути, пак, увек су оћутали; јер се нису смели жалити, пошто су се бојали и горе напасти. Ето због тога Миленко и Станко све се више и више у толикој мери осилише, да су напослетку постали права страшила, од којих се у селу све живо бојало и склањало да не награјише. Одрасли су их избегавали, клонили се пријатељства њиховог, обилазећи далеко и од куће и од имања њиховог, бегајући и од саме сенке Миленкове и Станкове. Чули су лицитанти за поруку Кузмановићеву, пре него што су отпочели лицитирати: да неће добро проћи ко купи његово имање. Али они као да тој претњи слабу пажњу поклањаху, јер су спокојно и даље лицитирали; повишујући цену после сваког удара о добош, и не осврћући се на Миленка и Станка, који су седели на једној клупи, пред крчмом и бацали час по час крадимице љутите погледе на лицитанте, који беху опколили чиновника. Џепни часовник чиновников, који је на столу стајао, показивао, је да је прошло четири часа. Још мало па да се заврши продаја, те чиновник убрза надметање. »Седамдесет динара и да ли ко више?" рече чиновник, и пређе погледом све лицитанте редом. »Др^м-друм !... Др^м-друм ' Седамдесет динара и да ли ко више?" понови добошар. Али тек што заврши, а нечији глас додаде: — И један!... Сви погледаше у правцу, одкуда се глас чуо, а добошар продужи: »Једно парче плаца на салашу, у месту: »Камењару", седамдесет и један динаЈ> и да ли ко више? Друм-др^м... Друм-друм !..." — Гвозден — чича Гвозден — Гвозда, шапутали су сељаци размичући се лево и десно да направе пролаз новоме лицитанту, који се беше упутио столу, аа којим је чиновник био. Чуше и Миленко и Станко Гвозденов глас, спазише како се сељаци размичу да напразе за њ пролаз спазише и самог Гвоздена, па чисто усплахирени скочише са клупе. Ово би изненадно, и брзо, да и другима који наблизу стајаху паде у очи, те помишљаху да ће ово двоје направити несрећу. Али до тога не дође. Јер они остадоше неко време стојећи, а затим се немо погледаше и поново седоше једно до другог, па запалише цигаре пућкајући густе колутове димова.