Полицијски гласник

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

371

са својим текстом написана и потписана у читавој целиии од стране дужника. Не стоји ли тај законски услов и захтев она не може бити исправа важећа, јер би у том случају овај законски пропис био илузораи. Друга би ствар била када би ова исправа била од стране надлежне власти утврђена. Овим законским прописом законодавац јехтео да заштити дужника од свију могућих подвала, које се при узимању зајмова од стране потребитих врше, јер су их разни шпекуланти варали попуњавањем ових егземплара, што су им само прстом указивали место где шта треба да допуне — напишу, — а о тексту и осталим обавезама у истом штампаном егземплару никад их нису извештавали, како их исти терете, и кад се узме да ове егземпларе попуњавају људи, који су већином неписмени, јер знају да напишу само оно што им се каже, готово сричући, онда зашто да се овакве исправе не погврђују код власти, која им приликом потврде исправу прочита и увек пита: је ли исправа његова и да ли је.у свему за своју признаје. Онај који је довољно писмен може исправу увек сам и написати и потписати без да му онај шпекулант даје у томе виду каквих олакшица. Дакле овако попуњене егземпларе, ако нису надлежном власти утврђени, не треба узимати као вредеће исправе. * * * Један општински писар послао нам је овакво једно уверење, и пита колика се такса и у чију корист има наплаћивати за исто: Уверење Којим потписани уверавамо сваку ово земаљску власт да Н. Н. из Н. не ради никакву шпекулативну радњу у овој општини, нити има каквог капитала, да исту ради. За ове наше наводе јамчимо нашом чашћу и имањем, материјално и морално. Маја 1900 год. издаваоци уверења Стубал. Н. Н. Н. Н. из Н. Да су Н. Н. и Н. Н. из Н. ово уверење издали Н. Н. из Н. и у свему га за своје признали и суду поднели на потврду, — суд општине стубљанске тврди по иаплати таксе. № Маја 1900 г. Председ. суда Стубал. За оваква уверења и за у опште сва она која општински суд по својој дужности издаје, сем оних која су ослобођена таксе, наплаћује се такса у 2 динара у готову новцу у корист општинске касе. * * * Један општински писар упутио нам је овакво питање: По закону о таксама опшгински судови поред таксе коју наплаћују у корист своје касе, имају права наплаћивати и таксе у маркама по т. бр. 87, 87 а, и 88, али како није тамо обележено, када се ове таксе у маркама наплаћују пре или после свршеног дела и у случају када се дело извиђа по званичној дужности, па се увиђајем утврди невиност окривљеног, и он се казне ослободи, подлежи ли он ипак плаћању таксе у маркама у 2 динара или се исте ослободити има; када у закону стоји »за извиђање истуаа ио званичној дужности у случају осуде 2 динара ? 1< Ако се дело извиђа по тужби приватног лица, наплаћује се од тужиоца у напред такса од 2 динара у таксеним маркама, и ако би на основу § 34 и 36 полиц. уредбе оптужени доказао своју невиност, и имала би се према њему прекпнути даља истрага и он за невина огласити, онда терет таксе пада на тужиоца. А ако се дело извиђа по званичној дужности онда тек са осудом над оптуженим долази и терет казне, нема ли исте и кривице, не може подлежати ни таксарини, када ову сам закон веже за осуђеног окривљенога, а не и за онога који је могао и као невин погрешно бити оптужен. Законодавац својим прописима хтео је само ред и заштиту, а никако оштету над појединим својим држављанима. Ово је наш одговор, јер све дотле докле се неко не осуди, не може на њему лежати ни трпни терет, било у погледу материјалном било у физичком.

КСШНИЈА М1АДИХ ЗАОЧИНАЦА од ф. М. Доотојевоког (свршетак) (2) Тај помирљиви суд у целини је лепа уредба, ама некако заудара теоријом, многа су деца поносита, у добром смислу речи поаосита, и њих можда то вређа особито право дечака и грешника њима равних. Неки су опет чланови „породице" можда даровитији и окретнији, те с таштине могу лако бити и омрзнути. А зар те мале судије појимају добро своју задаћу? Зар и међу децом нема странака, које воде довитнији дечаци, и јачи појединци, који се вазда одликују у свима школама. Према њима се све управља и за њима иду као на врвци и сви остали. Та то су деца, а не одрасли људи. А да ли ће они, који су осуђени, по издржању казне, гледати добро своје другове ? У осталом, то и тако устројство за развитак моралности у карактеру увек претпоставља, да покварена деца на иомирљивом суду обикну познавати шта је то закон, правда, савлађивање себе сама, о чему до тога доба нису знала, те да се на тај начин развије код њих и осећај дужности. То су лепе и племените намере, али је остварење њихово мало сумњиво. Видео сам их све при ручку, који је био врло прост, али здрав, снажан и добро зготовљен. Огледасмо сва јела, пре но што су деца дошла, и веома су нам се свидела. Па ипак дневна храна не стаје за појединца више од петнаест копејака. Добијају чорбу с говеђим месом, а затим кашу или кромпир. Изјутра чај с хлебом. Деца се сита наједу. Што се тиче доношења јела, деца се ређају по утврђеном распореду. И пре но што би села за сто, захорила би се њихова складна молитва: „Рождество твоје, Христе Воже наш". Певању их учи један од другова. При ручку, када су већ били сви заједно, највише ме занимаше посматрање дечака. Поглед им не беше смео или најзад дрзак, али не ни преплашен. Нисам видео ни једно глупо лице (и ако су глупава деца, као што ми рекоше, била међу њима; понајвише то беху они, што су дошли с поправке); и баш обратно, многи су чинили утисак младића веома бистрих. Непријагних лица видео сам доста; нису истина ружна, али се у њима огледа нешто претворно. Веселих је лица у опште мало. Пред својим наставницима понашају се сасвим неусиљено, ма да ипак у неколико друкчије, но друга, истинитија и искренија деца. А многа би зар драге воље умакла из колоније. Многа од њих чине утисак, као да се плаше да им се мисли не сазнаду; бар тако се представљају. Васпитачи врло љубазно с децом поступају. Говоре им „ви", па и оним најмањим. То »ви к овде је, како ми се чини, мало удешено, па можда и излишно. Укратко, то »ви к може бити погрешно, а та погрешка може бити доста озбиљна. Изгледаше ми, као да би то отуђивало децу од учитеља; у тој речи скрива се нешто укочено, Формално, па и ружно, јер дете сматра то за подсмех. 'Га оно не може појмити, да се према њему после оних грозних доживљаја у животу, понашају сада као према господину! Укратко, по моме мишљењу, »ти" би овде боље доликовало, пре би одговарало стварности, јер се иначе сви унеколико претварају. Зар није много боље, када би се чинило деци, да њихови претпостављени нису само васпитачи, већ и њихови очеви, а оии неваљала деца, која треба да се подраве. У осталом, та речца »ви (< неће дете покварити; али када једнога дана изађе из завода и чује »ти к , или можда и какву реч од погрде, која га у животу јамачно неће мимоићи, њему ће тада још жалије бити његове колоиије. У слабије стране завода долази читан-е. Рекоше ми, да деца веома радо читају, или управо радо слушају кад им се чита празницима или у слободним часовима. Слушао сам једнога, који је добро читао и то гласно, пред свима. По неки опет читају лоше, док други никако и не знају читати. А шта читају у заводу! Видео сам им и »књижницу". То је једна скриња, у којој се находе дела Тургењева, Островског, Лермонтова, Пушкина, и т. д. Загим неколико добрих путописа и т. сл. Читање није уређено. Узимају се књиге сасвим случајне, онако, како су дошли до које. Читање необично утиче на душевни развитак, али сам уверен, када би се сви просветни пријатељи из целе Русије са најбољим педагозима скупа савето-