Полицијски гласник

374

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48

Влагоје је још неке своје кривице признао и власт је и то иследила. Танасије је зрео човек, око 40 година, осуђиван на 20 година робије, што је обесио и убио своју жену. Ову је казну издржао у београдском казамату. Танасије кривицу своју никако не признаје, но то и није чудо; зна овај стари зликовац поеледице признавања оваквих злочинстава. Никола има 30 година, осуђиван је за покушај убиства, и често пута бивао је под истрагом за разна кривична дела. И Никола дело не признаје, али је противу њега и Танасија власт утврдила стварне доказе и они ни један неће измаћи из чељусти неумитне правде, која има да освети ове три жртве. Власт је веК на крају истраживања, јер само има још да испига неколико лица, па ће дело спровести надлежном суду, који ће зликовцима одмерити заслужену казну. Износећи слике ових јединствених злочинаца, молимо све оне, који о њима ма што буду знали, да то доставе било нама, било иследној власти среза врачарског, која и води кривичну истрагу.

ЗЛОЧЖН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВШ^ОГА 77 Налакти се о колена, и стегне главу своју дланима као кљештима. — Какве су то муке и патње! отме се Соњи мученички вапај. — Па, шта сад да се чини, говори ! замоли он и одједном подиже главу, па је погледа с лицем које се унаказило од очајања, — Шта да се чини! узвикне ова, поскочи намах с места, а очи, доселе пуне суза, одједном заблисташе. — Устани! (Она га узме за раме; он се придиже гледајући је готово несвесно). Иди одмах, овога часа, стани на раскршће, сагни се, метаниши, пољуби најпре земљу, коју си обесветио, а после се поклони целоме свету, на све четири стране, и свима реци на глас : „ја сам убио!... а тада ће ти Бог опет послати живот. Ићи ћеш ? Ићи ћеш ? аапиткиваше га она, тресући се сва, као у наступу, узевши га за обе руке, снажно их стиснувши својима и гледајући у њ горућим погледом. Он се избезуми, и беше чак запрепашћен њеним изненадним успренућем. — То ти мислиш на робију, Соња, шта ли ? Треба ли нешто себи да нанесем ? запита он мрачно. — Треба примити страдање, и њиме себе искупити, ето шта треба — Не! Ја нећу да идем њима, Соња. — Али како ћеш да живиш, да живиш како ћеш! Чиме ћеш да живиш? узвикиваше Соња. — Зар је то сад могућно? И, како ћеш ти с мајком да говориш? (0, а с њима шта ће сад бити, с њима!'). Али шта је мени! Та ти си већ оставио мајку и сестру. Ето оставио си их, оставио. 0, Господе! узвикну она, — Та све то зна и сам! Али па како ће да се живи без тог човека! Шта ће сад с тобом да буде? — Немој бити дете, Соња, лагано рече он. — Шта сам ја њима крив ? Зашто да идем? Шта да им кажем ? То је тек само привиђење... Они милионе људи уништавају, и још то поштују као врлину. То су ниткови и подлаци, Соња!... Нећу ићи. И шта да кажем, да сам убио, а новац нисам смео да узмем, па сакрио га испод камена? дода он са заједљивим осмехом. — Па онда ће се они баш мени да подсмевају, рећи ће: будала, што није узео. Плашљивац и будала! Ништа они неће појмити, Соња, нити су достојни да појме. Зашто да идем? Нећу ићи. Немој бити дете, Соња... — Хоћеш да се намучиш, да се намучиш, понављаше она пружајући му руке с очајном молбом. — Ја сам се можда још и оклеветао, мрачно напомену он као замишљен, — можда сам ја још човек, а не ваш, а похитао сам себе да осудим. Ја ћу још да се борим. Охол осмејак се појави на његовим уснама. — Носити и сносити такву муку! И то зар цела живота, свега века свога!... — Навићи ћу се... прозбори он тужно и аамишљено. Слушај, отпоче он затим, — доста је плакања, време је да се

Сада настаје тек дело, које је ова дружина намерила; сада настаје грабеж имовине погинулих укућана — настаје разбојништво. Реч хаос мала је да означи ону збрку од ствари помешаних са крвљу, која је нађена после извршене похаре. Нема ни једне ствари у кући, која је остала на своме месту, нити је пак нађена ма која ствар од вредности, према чему се јасно утврђује, да су зликовци морали дуго бити у кући, као и то, да су били добро упознати саимовином Марковом. Зликовци су однели све рубље, све платно, све одело и сав новац — дакле однели су све. Према процени однетих ствари и новца, зликовци су Марку однели до 1200 динара. Завршивши у свему намерена дела, зликовци поделе још у авлији Марковој ствари и новац, па по том оду у село, оставивши за собом три жртве и пусту кућу. Кућа, која је била пуна пре ових злочинстава, остала је без игде ичега; лица, која су у кући живела радосно и мирно, сада су постала лешеви и унакажена Танасије тела. Иследна власт среза врачарског, по дознању ових нечувених злочинстава одмах је на лице места отишла ради извиђаја и после краткога времена зликовац један био је у рукама власти. Прво је ухваћен Благоје Игњатовић, који је у почетку одрицао саучешће у овим делима, али је у брзо све признао и до ситница испричао целу ствар. На испиту свом, Благоје је прво за саучаснике означио два лица из Калуђерице и против њих је одмах поведена истрага, али се је одмах приметило, да ова лица нису у овим де-

Никола Благоје лима участвовала, јер се противу њих није иследило ништа, што би их за учиниоце могло испољити. Услед овога иследна је власт притегла Благоја и он је, видећи сам своју лаж, а гоњен и грижом савести, па и сажаљењем према овим невиним људима, изјавио, да су са њиме у овим делима участвовали: Танасије Благојевић и Никола Стојковић, сељаци из Калуђерице. Иследна власт је продужила истрагу и утврдила, да су ова двојица са Благојем убице Маркове и његових укућана. Благоје је младић од 19 година и ожењен. У селу се сматра као најопаснији зликовац, премда се није ни једна његова кривица могла доказати. Признавањем ових убистава,