Полицијски гласник

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

375

ради о ствари: ја сам дошао да ти кажем, да мене сад траже, хватају ме... — Ах! узвикне Соша уплашено. — А што ти узвикујеш! Сама желиш да идем на робију, а сад се уплашила? Само ево шта: не дам се ја њима. Они немају стварних доказа. Јуче сам био у великој опасности, и мислио сам да сам већ пропао; али се данас поправила ствар. Сви су њихови докази са дваја краја, то јест њихове оптужбе ја могу да окренем у своју корист, разумеш ли? И окренућу, јер сам се сад научио... Али ће ме ставити у притвор извесно. Да не беше једног случаја, можда би ме затворили и данас, па, можда ће ме још иаак и затворити данас... Тек то није ништа, Соња: бићу мало у затвору, па ће ме и пустити... јер они немају ни једног стварног доказа, нити ће га бити, дајем реч. А с оним што имају, не могу човека уловити на удицу. Али доста... Тек само кажем ти, да и ти знаш... За сестру и мајку постараћу се некако да их разуверим, и да се не уплаше за ме... Сестра ми је, уосталом, сад, чини ми се, обезбеђена... мора бити и мати... Е, то је све. Буди, уосталом, смотрена. Хоћеш ли долазити к мени у затвор, када будем тамо ? — Хоћу, хоћу! Обоје сеђаху напоредо, тужни и убијени, као после буре избачени на пусту обалу, сами самцити. Он гледаше Соњу и осећаше, како на њему беше много њене љубави, и, чудновато, њему одједном, беше тешко и болело га, што тако љубе њега. Јест, беше то чудновато и страшно осећање! Идући Соњи, он је осећао да је у њој сва његова нада и сав излаз, мислио је да скине бар део својих мука, а гле сад, кад је њено срце све њему припало, он је намах осетио и сазнао, да је беспримерно несрећнији него што је пређе био. — Соња, рече он, — ипак ће боље бити да ме ие похађаш. Соња не одговори, плакала је. Прође неколико тренутака. — Имаш ли крст? изненадно га упита она, као да се присетила. Он испрва није разумео. — Немаш, је ли, немаш ? — На, узми ево овај, од кипариса. Мени остаје други, медни, Лизаветин. Ја и Лизавета смо се измењале: Она је мени дала свој крстић, а ја њој своју иконицу. Сад ћу ја носити Лизаветин крстић, а овај остаје теби. Узми... то је мој! То је мој! мољаше га она. — Јер ето заједно ћемо да патимо, па заједно и крст да носимо !... — Дај! рече Раскољњиков. Није хтео да је ожалости. Али одмах повуче руку пружену за крстом. — Не сад, Соња. Боље после, дода, да би је умирио. — Да, да, боље је, боље, прихвати она с осећањем, кад пођеш да патиш, онда ћеш га и метнути. Доћи ћеш к мени, ја ћу ти га метнути, помолићемо се Богу и поћи. У том неко три пут куцну на врата. — Софија Семјоновна, може ли се ући? зачу се нечији врло познат учтив глас. Соња пође вратима уплашено. Плава Физономија г. Лебезјатњикова провири у собу. V. Лебезјатњиков изгледаше узнемирен. — Дођох вама, СоФија Семјоновна. Опростите... Баш сам и мислио да ћу затећи вас, рече он Раскољњикову, — то јест, нисам мислио ништа... тако што... али мислио сам управо.,. Тамо код нас Катарина Ивановна је полудела, намах он изрече, обративши се Соњи и махнув се Раскољњикова. Соња узвикне. \ — То јест, оно, тако се бар чини. Уосталом... Ми тамо не знамо ништа да чинимо, ето шта је! Вратила се, — њу су однекуда, изгледа, отерали, можда су је и били... бар тако изгледа... Ишла је к начелнику Семјону "Захарићу, па га није нашла дома: ручао је код неког такође генерала... Представите себи, дунула право тамо, где су ручали... код тог другог генерала, и, представите себи, -— тако је наваљивала, изазвала начелника Семјона Захарића, и то, изгледа, још одмах онде иза стола. Можете представити шта је тамо било. Њу су, наравно, отерали; али она прича како је баш она њега наружила, што се чак може и претпоставити... како је нису ухватили, — не разумем ! Сад она свима прича, и Амалији Ивановној,

само је тешко разумети шта каже, виче и туче се... Ах, да: она говори и виче, како ће сад, пошто су је сви оставили, узети децу и отићи на улицу, носиће вергл, а деца ће певати и играти, а и она ће, и купиће новце, а сваки дан ће генералу долазити под прозор... »Нека види, вели, како благородна деца оца чиновника иду по улицама као просјаци«. Сву децу бије, она плачу. Лену учи да пева »хуторок«, малишу да игра, такође и Полину Михаиловну, кида све одело; гради им некакве капице, као актерима; хоће сама тас да носи, и да лупа у њ, место музике... Ништа неће да чује... Па представите како је то? То се тако просто не може ! (Наотавиће ое).

ПОТЕРА ИЗ АМЕРИКЕ Управа града Београда ау исто време и уредништво »Полицијског Гласника" добили су потерницу од Америчке-Експрес Компаније за Џона Арналда Бера, који је учинио проневеру у 15.000 долара (75.000 дин.). У потерници је расписана и награда од 500 долара и 10°| о од пронађеног новца. Са своје американске интересантности и да се одазовемо молби тамошње полиције ми доносимо у цеиости опис потере са сликом Беровом, ма да нема изгледа да ће дефрауданта нанети пут чак из Америке у Србију. Потернина овако гласи у преводу: „Чикаго. 23 новембра. 1900 год. Награда 500 долара и 10% од пронађеног новца. Горња је слика врло добра ФотограФија Џона Арнолда Бера, ноћног службеника Америчке-Експрес Компаније у Грш Беју, држави Ввнскосину, кога је нестало у суботу 3 новем бра (по новом) ове године, око пола ноћи. Следећи је личн опис његов најновији и сматра се као врло тачан, имено: њем је сада 34 године старости, висок је 5 стопа и 10 1 ), палаца ! мери на вагу 162 Фунте. Бер је отворене боје у лицу, угасит! мрке косе, мрких бркова, које он, као што смо од тада са^ знали, Фарба црном бојом, но он их је могао до сада и обријати, а могао је пустити и да му расте пуна брада или и само један део браде. Даље, могао је до сада и његову косу ОФарбати, па је могао, за невољу, и лажне бакенбарте направити. Нос му је велики, али му је остала белега између носне кости и врха од носа, од удара при игрању мете, од чега му је нос остао мало спљоштен, те му носна кост изгледа истакнута и даје услед тога нижем делу носа дебљи изглед, но што би му по природи изгледао Бер је левак и пише левом руком; он има белегу од ро-1 ђења на средини десне стопале, у величини од прилике колико један никлен новац од 5 америчких цента (25 пара дин.). Белег је тај црвен или боје јетрине (црне џигерице) два ножна прста до ножног палца на. обема ногама уткана су као да су један уз други прирасли. Пре нестанка му купио је: један црн шешир, тако звани »Феодора® ; плаветно и пепељасто одело, кроја, какав је на горњој слици и један црн горњи капут. Може бити, да он ове хаљине и сада још носи, али може бити, да се и сасвим другаче преобукао. Он је пред његов нестанак купио још и један пар обуће, такозване „Доглес" (Баи^Јев) са дебелим ђоном и високим потпетицама, које су ципеле изнутра нумерисане са бројем 3758, као што је и на ђону изнутра ударен жиг обућарске задруге »ТЈшоп Маке«. Бер је при поласку још собом понео и револвер из ®абрике »Смит-Весон« (ЗгшШ "УУезаоп) бр. 89.585. Он је још понео собом и такозвани »Килијев лек" (Кее1еу Сиге), али кажу, да он опет пије алкохолна пића, и кад је при пићу, он се даје наћи у коцкарницама или на спорту. Могуће је, да има уза се и какву женску. Бер је видра од човека и способан је, да се за час преруши и у лицу промени, и он ће знати, да се за њим врло живо трага. Горњи део његова лица, као: чело, обрве, и нос, он неможе лако да преобрази, па не може ни да сакрије прави израз својих очију, — што је увек најсигурније срество за проналазак оваквих људи, — али ову последњу црту ваља и са особеном пажњом студирати,