Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13 и 14

је човек много ирепатио у извесним годинама, он је већ екалупљеи за цео остали свој живот... Радио сам колико сам могао, учио сам ствари брзо, био сам марљив, никада нисам ишао у ка'Е>ане, нити оиамо куда су моји другови недељом обичпо ишли... Тужили су се на ме да сам подмукао. Премда није била моја грешка гато ми се ништа пије допадало! Тада јотп иисам био видео очи! На једаред Тесе усправи се сасвим, и продужи: — Сећам се... да... то је било једног нонедеопика... никад нећу заборавити тај дан, први ионедељак у мају месецу... господар ми рече: »Жена ми је болесна, има лупање суца.« И отвори орман с.а отровима, измери нажљиво, преброја капље на оде у своју собу. Чуо сам његове кораке. Жао ми је било што је госпођа болесна... та она је била тако добра према мени, тако љубазна. Није била врло лепа... изгледа ми да је раније имала поглед неодређен, мутан... сад се веК не сећам лепо... Са мном су поступали боље него у мојој кући, али ипак нисам био сретан: нешто ми је недостајало, али не бих умео казати пгга... Након сахат, два, господар ми рече да идем и да видим како је госпођа... У собу сам угаао на врх ногу. Ту је била мала Јулијета; ја запитах тихо како је госпођа, али ме она чу; окрену се, јер је лежала на страни ка зиду, и рече ми: »Боље ми је...« И гледаше ме... Ах! оне очи!! одатле је, видите ли, потекло све зло гато сам учинио... А међутим нисам јој хтео чипити зла... Она је била тако љубазна... какму бих желео да имам матер... Но у том тренутку, кад ме је погледала, видех много у њеним очима, у очима које су постале тако, велике, тако широке!... Изгледало ми је као да никад нисам дотле живео... Као да је синула велика светлост у соби... и у мојим грудима. Нећу иикад заборавити какве су биле оне очи... црне, црне, само једна пега, али велика, и тако сјајна, са једним ганким кругом као конац. Та се пега окретала око једног зеленог, отворено-зеленог круга... П ја сам увек држао да је она нмача граорас.те очи... Он се за часак заустави, клецајуКи као оно месечар под теретом магнетске навале... — Ах, оне очи!... кад сам сишао у дућан био сам као луд. Нисам могао да говорим, и међутим тако сам хтео дознатн... Много доцније, можда читав сахат доцније, ја могох рећи господару: »Госпођа је могла имати грозницу. Погледје био тако сјајан.« Господар се стаде смејати, н одговори ми: »да је то утицај беладоне што сам јој дао к . Он није придавао важности ономе гато је говорио. Али ја, ја сам био задовољан што сам то дознао... Сутра дан видим господина Фагона где из ормапа узима још једну Флашицу. Нисам могао а да не одем у госпођину собу. Видео сам оне тако умиљате, тако крупне очи, а то ми је било много мило. Осећао сам благосгање у свом телу, у свем срцу свом... Тако да пред вече ја одем оиет шгтати како јој је. Она ми захвали на интересовању. Није ни сумњала да сам ја игаао за себе, да се огрејем на блеску оних великих, огромних очију. Након неколико дана она се опорави, а ја постах жалоста1?, жалоснији него пре. Негато ми је недостајало. На скоро сам схватио гата ми је било потребно. Требало је да их видим, оне очи. Ах, кунем вам се да сам се борио дуго и дуго. Знао сам где је Флагаа... Колико пута сам је извадио п оставио, не смејући да је отворим!... Једног дана осећао сам као да ћу умрети ако то не видим.... украо сам беладоне... Ох! испрва врло мало... Метнуо сам у шољу од млека моје госпође... Каква је то радост била за мене!... И од тада се нисам могао уздржати... био сам побеснео... И увек сам метао све вигае беладоне, јер ми је изгледало да постају тавније, без огатрине, оне велике очи гато ме усрећаваху... Кад је умрла, ја нисам могао веровати да је то мојом кривицом... а међутим, у самом себи, добро сам осећао да сам је ја убио... Али то ми је требало... Тада је догаао ред на малу Јулијегу и слушкињу Зоје. Видели су ме кад сам узимао беладоне, истина је, ја сам је кришом метао у њихово јело, у њихово вино... Па ипак, био сам им врло одан... Али то је било јаче од мене. Ох! тако сам осећао потребу да их гледам, те женске очи, дубоке, без дна, у којима ми се чинило да читам мисли које нисам разумевао, но које су ме опијале, као да сам пио нешто врло јако, негато пгго гори... За тим је дошла једна девојка за неки лек, била је лена, а имала је очи боје гаебоја... Осећах да кад би и ове очи иостале као оне друге, да бих био срећан, тако срећан... и у леку јој дадох беладоне. Од тада није ми више требало да у

истини видим оне чудновате ногледе... сам сам нитао оне које би догнле да узму који лек, кад ће га попити... И гледао сам пх чудноватом радошћу кад полазе, а у часу кад би њине очи пос/гајале јамачно онакве као што сам већ виђао, ја бих долазио у некакву божанствену екстазу... Ох! божанствену! Ја сам давао увек и увек овог вилинског отрова, и, ноћу, у постељи, кад би се светлост угасила, виђао сам, где из мрака излазе безброј очију,. окружених. танком жицом злата или емериде, оне велике очи које су ми изгледале да до мене доииру, да ме питају, оне очи које сам убио, очи које су ме волеле.,. Ето истине, ја је сад кажем, јер осећам да их не могу више виђати. — Нећу вам узалуд трогаити време... загато да браним свој живот... одведите ме одмах на губилиште, тамо ћу их можда видети, драге очи... сјајне очи... велике очи...

ИМА БОГА... по судским актима испричао ф. ВбНШуХ У једној од забаченпх стаза бечкога Пратера седео је тга клуни једног топлог летњег вечера неки младић гледајући немо иреда се и прекрстивпш руке на груди. Ни лепота природина, ни весело птичије цвркутање не могаше га развеселити. Од времена на време тешко би уздахнуо и онда би му опет заиграо горак осмејак око усана. Да ли је било љубавна бола, што је младић био тако певесео ? Ах, не, са свим прозаичан осећај беше га тако утукао; осећај глади и сиротиње, осећај беде и невоље... Сам је био крив за критичан положај у коме се налазио. Он је био трговачки помоћник, али је својом неуредношћу дотле дотерао да су га морали отиустити; а препорука гшје имао, па није ни могао другу службу наћи. Оно мало готовине пгго је имао, брзо је потрошио, сви извори беху исцрпени и сада је био у грозној недоумици. Шта да ради?... Шта да започне?... Да ли да учини крај са собом ? На то се већ био решио ! Чим ноћ падне требао је Хуго Милер, — тако се звао да учини крај свима патњама и да изврши самоубиство... Али је још дан био и Пратером се тискаху пролазници тамо амо. 'Гу је било и богатих и сиромашних, веселих и тужних... гроФова и барона, поред носача и раденика, Бечлија и странаца. Хуго их је гледао намргатено. Та они сви колико их бегае, пису знали шта је глад, пгга је то три дана не јести иишта... Задовољна лица, шала и смех који је одјекивао, јога га је више љутило... прост човек не може срећу других да види, а да им не завиди и да их не мрзи. Младића беше беснило споиало а песнице је непрекидно стезао. Ха, како је он мрзео богате п срећне, који у изобиљу живе, докле он ни најпотребније није нмао!... Све би их уништио!... -— Чувајте се, — мрмљао је он у себи, — још нисам мртав! Могу се јога предомислити! Коме је рођени Живот јевтин, тај не цени Бог зна колико ни живот других... ко се регаио на самоубиство, тај се може регаити и на убиство!... Пружите мп само нрилику да знам да би вредно било.. Али он не доврши, већ утону опет у мрачне мисли. Тако је дуго седео, па не беше ни приметио, да се сунце изгубило и да се пебо стаде покривати тамним облацима. Мало но мало, па се и олуја диже помешана са ситним киганим капл>ицама. Наскоро почепте н муње севати праћене потмулом грмљавином. Сви, колико их је на птеталигату било, похитаху да се склоне, пре но што се облак спусти на земљу. Младић пак не помишљаше да куд нде. Шта га се тицала олуја. Он је се није плашио. На против, олуја је била баш ио1 одна оним мислима и плановима, које је отт мало час у памети копао. И тако он оста мирно на своме месту. После једно десет минута била је цела околина пуста и без живе душе. Сви су нобегли од пљуска, који тек гато се није спустио. Па ипак, нису сви... На крају горње алеје појави се неки човек корачајући лагаио. 11 ако је и китна почела падати ипак