Полицијски гласник

ВРОЈ 13 и 14

105 "

ријем делу индијоке медецине у Ведама 1 ) које је скраКено издао Визе. Санокритски лекар разликује свето лудило (ђћи!;отпа(1а) и нриродно лудило (итпас1а), по томе, да ли га је добио својевољно или услед страсти и покушаја да нешто немогуће изврши, или што је навукао гиев богова на себе. Свето лудило било је врло често, тако да су га делили по разним демонима који су га изазвали Веуак, Акига.ч итд. у осам врста. Да би сазнали како су многобројни'случајеви лудила били, довољно је, да укажемо на огроман број Фапатичара или на многобројне случајеве религиозног лудила у даиашњој Модерпој Индији. Тамо има данас на два милиона просјачких калуђера-светаца. Вилзон броји на четрдесет секта не узимајући у рачун и разне будистичке секте 2 ). Свака секта клања се и моли своме богу на разан начин, једгш живе од воде и корења; други стоје по неколико сати у хладној води; трећи иду на прстима, или као А§-ћоп8 3 ) пију мокраћу па онда тело мажу људским изметом. Тако зване Уо^ав сматрају се за највеће свеце. Уо§'а значи »веза с Богом" а та се „веза« постиже на тај начин, што дотични гледа да задржи што више може дисање, при томе гледа у врх свога носа и не мисли ни на шта. Могу се лако иојмити последице оваке дивље душевне гимнастике ! Да је лудило било познато и Јеврејима, Феничапима и Карталинцима у старом веку доказује се њиховим језиком и историјом. МеЈ1е1, теви^-ат, сћазПиауа! значи што и луд, бесан. Виблија нам прича, да је Давид, када се плашио да не буде убијен, симулирао лудило. У петој књизи Мојсијевом претп Господ будућим грешницима лудилом и најужаснијим болестима. Луде су често сматране за пророке и обрнуто. Да су и Арављани имали луда, као и Мисирци, иепобитан је Факт. У колосалном делу: Ехр1ога1;шп 8шеп(пП<[ие с1е Г АГп^ие, Ке1а1;10п <1* Е1 Ајасћ, вели се, да се становници Трпполиса славе ради своје искрености и великог броја „Мес1јс1ић8-а, 1( а нри опису једнога од њих вели се: Он је био један од најбољих тес1ј(1ићв-а, његов с1јес1јећ (грчевита грозница) био је сличан. Мес1ј<1ић8-и су многобројни у Алжиру. Тамо влада у осталом вера, ко се без »свете дозволе" (ЈсЈјав) бави јавно са хемијом или магијом мора полудети. Кад човек чита Биттопс1-а Нау-а тек онда види , колико се луда поштује у Мароку и код суседних номадских племеиа. Мусломани поштују евоје дервише па ма они и најлуђи били, јер сматрају, да су они ближи Вогу него остали. Обично их називају Еи1уа ГШаћ Оећ — божански синови Господњи или боље луде Господње. Разноврсне секге код дервиша показују јаку сличност са манијом. Свака богомоља — тулба одликује се неком нарочитом игром и молитвом. Неки се моле клањајући се напред, неки у страну, неки обрнуто. Ти се покрети зову МегсаћеН (уздизање божанске славе), Оугео Тег1шс1 (похвала јединства божјег); КуФаји опет никад не спавају, или спавају са ногама у води по читаву недељу дана. Певају песму Алаху, докле леву ногу опруже а десном стану правити све брже колутове, докле се мртви уморни не сруше и падну у неки занос, који они називају На1е1к. У таквој религиозној грозници често трпе усијано гвожђе, или се боду сабљама и иожевима. Ја нећу да тврдим да је ово директно лудило, али му је врло слично и примећујем да је овај занос, та неосетљивост телесна, почетна тачка свију ексцеса религиозног одушевљења готово код свих примитивних народа. У Кини је тешко наћи доказа за ширење ове болести. У кинеском језику луда и паралитичар једно исто значе, јер реч пау-а-о1;а (лудило) изгледа да преставља два појма: „болест" и в мозак с< (меко месо), дакле болест мозга. Јаснија карактеристика лудила налази се у секти, која своју религиозност тера до Фанатизма. Пристаиице секте Гао верују да луде проричу будућност. Ја дрлшм, да лудило у Кини из моралних разлога мање жртава броји, него и у једном другом делу света, јер у Кини влада вековима цивилизација, која је извесне страсти међ отаиовништвом не само угушила већ и уништила. Као што смо и у почетку рекли, свп ови примери показују да је лудило било и пре цивилизације и да га ова само јаче износи на видик и обелодањује.

') Види : Соттеп(;агу о! 1ће Нтс1и вуз^ет о{ теЈесте, Са1си1{а 18 15. 2 ) Види : АзЈаИс Кевеагсћез, стр. 24 кн>. XVI. 8 ) Види: Видзон, књ. XII стр. 205.

ВЕ1ИКЕ ОЧИ од Ж. Рикара У мртвој тишини што је владала у судској сали, судија је довршавао читање акта којим се оптужује Тесе : »...Према томе, Антоније Луји Тесе, стар 24 година, апотекарски помоћник оптул;ен је да је извршио злочин тровања: прво, на Лаури Фагон, жени свога господара, друго Јулијети Фагон, кћери Фагона, и треће Зоји Шаплер, њиховој слушкињи.® Пошто је председиик летимично погледао овај акт, он се окрене оптуженоме, рече хладним гласом: — Тесе, устаните. Тесе је млад човек, осредњег раста, слабуњава изгледа. Његова веома мала глава, бледа, пребледа била је без икакве друге ниансе, ако не оне две мрке пруге око његових имтелигентних и пријатних очију. Скроман по спољашности, Тесе је, међутим, имао пажљиво очешљану косу, чисте руке, и иаличио је на оне људе којима треба неговања, гледања кроз прсте, много миловања за њихово нежно срце. На глас судије, он беше устао. Врло лак покрет видео би се по катшто на његовој горњој усни те би давао овој мирној физиогномији мученички израз. — Трострука оптужба која на вама лежи, настави даље нредседник, потврђена је најубедљивијим доказима. С друге пак стране, још сада призиајем да ви пред суд долазите са савршено часном ирошлошћу, и да ови сведоци призиају ваше добро владање... Ви сте одрицали иред истражним судијом да сте поменуте злочине изврпшли; међутим кривица је јасна... вас су видели да сте у неколико маха узимали доста јаке дозе беладоне у апотеци господара Фагона код кога сте служили; жена, кћи и слушкиња вашег господара умрле су, у више мање дугим размацима, од истоветне болести, што је доказ аутопсије — тровања беладоиом... Да ли и сада опет одричете ? На усни оптужепога онај иокрет поста чешћи: поглед му се за час смути. Изгледало је као да гледа нешто далеко, врло далеко, преко зидова ове тужне судске сале. Дисање му је било тада краће и приметно. На послетку, као да сања, Тесе рече : — Истина је. Ја сам. Светина, као у чуду, стаде жагорити, али на једанпут опет иастаде ћутање: како ли ће овај симпатичан и пријатан младић да објасни тлј велики и тајанствени злзчии, како ли ће се бранити? Чуђење се могло опазити и у топу с којим га председиик уиита : — Дакле признајете да сте та три лица отровали ? Тесе, после мале почивке одговори само : — Да. -— Па зашто сте мрзели ове жене? — Нисам их мрзео. — Какве сте користи могли имати? — Користи? Ннкакве. — Али... ви с.те имали какав било разлог, какав било повод? И чисто гледајући у све већу и већу даљину, као да ће се онесвестити у уживању неке визије, младић ће рећи, изговарајући сваки слог споро: — То је било... због очију... због великих очију. — Шта говорите? Тесе продужи свој монолог, у неку руку, безбојним, мало промуклим гласом који се једва могао чути: — Умрле су све три... да... И још многе друге... колико ? Не знам... мислите да сам убица... али ви то не можете разумети... Нико не може разумети... А ја који сам их видео!... Прва је била госпођа Фагон... Вио сам веома млад, има већ четирп године од тада... На десет месеци пре тога био сам ступио као шегрт код господина Фагона, ишао сам тамо, амо, правио сам пакете... Кад сам у радњу ушао, госиодин Фагон показао ми је орман, доњи део, на десно..., орман са отровима... Био ми је сгрого забранио да у отрове дирам... А међутим, пошто је кључ увек био на орману ја сам уживао, кад бих сам у радњи остајао, да га отварам... Ја сам читао имена отрова, исписана златним словима на црним етикетама... Слутио сам да се тиме може нанети смрт многим људима... а чудновато сам се осећао кад сам о томе мислио... То ме је подстрекавало на живот кад сам био жалостан... А био сам често жалостан; таква ми је нарав, а и мати ме је много тукла у мом детињству... Међутим у апотеци према мени су се понашали врло љубазно, него, кад