Полицијски гласник

БРОЈ 13 и 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

103 «

онда би бџло илузорно оно наређење у § § 773 и 776 грађанског законика, по коме жена има права да обезбеди и осигура своју имовину, а тужитељка је овом парницом то и тражила; иначе, жена, која има живога мужа, то не би могла никада постиКи и своју имовину обезбедити, кад би јој за то безусловно требало одобрење мужевљево.

Један општински ппсар управио је на нас једно овакво питање: На пр. Никола НиколиК из Н. дао је Петру Иетровићу, из истог места, 300 динара на зајам и од дужника узео облигацију на ту суму. Облигација није потврђена влашћу, нити ју је дужник сам написао и нотписао, већ му је исту, као ненисменом, написао други и потписао га а ради сигурности, да дужник овај дуг случајно не одрекне, на облигацији се је потнисао и довољан број писмених сведока. Он нас пита, да ли би се на суду могла доказати истинитост ове облигације оним сведоцима који су на њој потписани, ако би дужник по њој одрекао свој дуг. Ми му иа то питање одговарамо: I. Да по § 192. гра^анског судеког постуика, облигација и овака друга исправа важи само онда, ако је дужник својеручно иапише и иотпише; а, ако дужник није облигацију сам написао и потписао, она важи само онда, ако је одостоверена нрвостепеним судовима или полицијским, окружиим или среским властима; и, II. Да се по § 242. истог постуика, не може доказивати сведоцима никаква тражбина, које сума вредности прелази преко 200 динара, без обзира на основ из кога тражбина произилази, и, на предмет који се тражи; а, по § 243 б. грађ. пост. не може се дозволити доказивање сведоцима ни за мању тражбу од 200 динара, ако се докаже, да је она остатак или део од веће тражбине. Према овоме, не може се на суду доказивати сведоцима ни истинитост оне облигације о којој нас овај општински писар пита ако би је дужник одрицао за своју већ се она има смаграти као исправна која по закону нема пикакве вредности.

Од једног нашег пријатеља полициског чиновника добили смо једну иресуду општипског суда, која је ваљда јединствена у своме роду. Сматрамо за своју дужност, да је изнесемо на јавност, само ради тога, да би обратили пажњу општинама, да неписменост и неспремност из својих канцеларија што је могуће вииге искључују. Ми знамо, да општински писари, нити имају нити могу имати Факултетску спрему, али знамо то, • да сваки онај који хоће, да заузме положај општинског писара, треба све своје време и у служби и ван ове, да уложи своме усавршавању, за обављање свога иозива, који не само што заееца у најбитније иитересе грађана његове општиие, но приноси користи за стабилно уре })ење рада и законитости у нашој држави како у приватном тако и у јавном ошптем праву. Ево те пресуде донете од једног општинског суда која је нотписима снабдевена, и печатом општинским утврђена. Ми нећемо мењати нн сам нравопис а ни стил којим је иста нанисгна, само изостављамо имена личности и означење суда коме је изречена Пресуда Н. удова II. II. из II., оптужила је овоме суду Н. Н. слугу Н- Н. и његовога сина Н., да су ју они између 9 и 10 овог месеца, поћу украли, два брава оваца заклали и коже и месо однели а остало бацили па је тражила да ју илате за два брава оваца 40 динара. За доказ свога навода ничим доказала није не нрима клетву а и не одобрава. Онтужени II. и II. пе признају да су ову крађу учинили у одбрани својој цримају и одобравају клетву тужитељки. Из чињеног нслеђења де^то није иотиуно доказано, па с тога суд овај из недостатка доказа

Пресуђује Дасе Н. и Н. закуну да ову крађу нису учинили онда се Н. од тражења одбива и да плати таксу суду а ако се Н. и Н. нехтедну заклети онда се осуђују са но десет дана затвора према § 221 и по један месец дана надзора полициског према § 320, да плате Н. за два брава овце по процени вештака 40 динара на име дангубе 2 динара вештацима по 1 динар и суду таксу. 12/12 189* год. Председник општ. суда н... н. н. Писар Одборници Н. Н. Н. Н. Н. Н. Н. Н. Саопштена ми је ова пресуда Н. Н. Н. Н. Н. Н. Оверава председник суда Н. Н. № 1103. писар Н. Н. Наше уредништво ношто има оверен препис ове пресуде јамчи за горњу њену садржину у свима правцима. Огпнтински писари ! промотрите ову пресуду и видите, шта све може да учини небрежење и нехат. Зар код толике наше наставе у листу, који непрестано у свима својим бројевима, са највећом енергијом и брижљивошћу доноси не само Формуларе но и упуте за радњу по грађанским и иступно кривичним предметима код општ. судова може бити још и оваквих, да се најближе изразимо скандала. Каква је ово пресуда? Је ли ово иступ, преступ као кривица крађа стоке, или је грађанска парница кад се расправља клетвом?!!! Одиста шта. је ово ? Да ли се сме код власти озваничити оваква радња? И какву онда власт представљају они који овакве иресуде изричу, потписују и озваничавају. Ово је у судству ваљда јединствени случај, јер ако оваквих случајева код наших општ. судова има више, ми онда са болом у души морамо да жалимо, нгго нам наши трудови, да све редове код општ. судова уведемо у правилан колосек, овакве награде дају. Код толиких наших упута, држимо да је нужно бар то, да сваки општински писар, може квалиФиковати дело које пред њега долази, да ли је оно предмет грађанског спора или је дело кривично, те да би се ио поднетој преставци, на основу наших законских Формулара и упута могло узети у рад. Овде на жалост ни тога нема, но поред оне ужасне неписмености у српском језику, поред оноликих грдних карди^алних погрешака у мотивацији реФерата разлога и преоуђењу испољава се просто незнање и непојимање саме суштине ствари о којој преставка и тужба тужиоца говори. Тужилац подноси преставку да му је од стране оптужених извршена крађа стоке, за то не подноси доказе, а суд у свом реФерату за извод иресуде наводи од речи до речи: „за доказ свога навода ничим доказала није не ирима клетву а и не одобрава ?!!/« Из сахмога реферата за разлоге у нресуђењу који се састоји у овоме: »мз чињеног ислеђења дело није аотиуно доказано, иа с тога суд овај из недостатка доказа иресуђује"-, види се да је тужба тужитељкина узета протоколарно пред судом, што је тешка околност, која терети оне, који су исту као оваку могли на протокол ставити. Та где у прописима полициске уредбе и кривичног поступка за утврђење постојања или непостОјања кривичног дела за оптужбу и оправдања има речи о заклетви тужиоца или оптужених ? !!! Ако је ово дело грађанске природе да се може досуђивати на основу главне заклетве онда неможе бити речи »о крађи«, а ако је дело крив. природе, онда је оно »крађа стоке « и подпада за казнимост под одредбу § 221 крив. законика глава XXIII, што на жалост и сам општ. суд, који ову пресуду изриче признаје, и онда у томе случају не само што не може биги места заклетви једне или друге стране, за доказ постојања дела, но нема ни надлежносги општинских судова за извиђање и суђење овог дела. § 221 кривич. закона улази у част II крив. законика, дакле она дела, која се сматрају, као преступна, и за извиђање којих је надлежна власт полициска а за суђење надлежни су првостепени судови, пошто је утврђена то, да је вредност покрађе 40 динара, што износи 200 гроша, а § 391. у части III кривичног законика вели да је надлежност општинског суда за