Полицијски гласник

БРОЈ 25 п 26 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 205

сам тек рекао зато, што ти не личиш на радника... већ и сувише си, овај... подеран... Али, ја већ знам да то може са сваким бити. Воже, зар ја нпсам досад видео пијаница: Иха, колико!... па још и не таквих, као ти што си... — Е, лепо, лепо! Еле, пристајеш? — запита Челкаш већ мекше. — Је ли ја? О-хо!... са задовољством: Казуј цену. — Код мене је цена према послу. Какав рад буде. Какав лов, то ће рећи... Петицу можеш добити. Разумеш? Али ствар се сад новца тицала, а сељак је ту хтео да је начисто, па је то тражио и од свога најмиоца. У младића понова букну неповерење и сумњичење. —- То мени није тврдо, брате! Него дајде ти мени плаву (плава новчаница) у руке... — Не распредај, остави се! Хајдемо у крчму! -— уђе Челкаш одмах у улогу. Г1о1 )Оше улицом један поред другога, Челкаш с изразом важности газде, сучући бркове, а младић пун готовости да се нокори и да слуша, али ипак пун неповерења и плашње. — А како се ти зовеш? — запита Челкаш. — Гаврила! Дођоше у прљаву и чађаву гостионицу. Челкаш тоном својтљива човека приђе биФеу, и затражи стакленце вотке, шчи, печена меса, чаја, па срачунавши све кратко добаци ономе за биФеом : »све на рачун!", а овај ћутећи климне главом. Тада Гаврила одмах поста препун поштовања према своме газди, који, премда је изгледао као лупеж, ужива толико познаства и поверења. — Е, сад ћемо да се прихватамо и да поразговарамо о послу. Сад седи овде, а ја ћу да одем мало. Он оде. Гаврила се обазре. Гостионица беше влажна, мрачна, као подрум, пуна загушљива задаха вотке, дувана, смоле и још нечег оштро непријатног. Према Гаврили, за другим столом, седи пијан човек у мрнарском оделу, риђе браде, сав у ирашини од угља и смољав. Мумлао је неку песму, штуцајући кадкад, песму пуну неких испрекиданих речи, час веома пискавих, час грлених. Очевидно није био Рус. Иза њега двојица Молдаваца, поабана одела, црне косе, нрепланути, и они су тако исто мрмљали неку песму пијаним гласом. После из помрчине распознаше се још неке Фигуре, необично разбарушене и неуредне, све полупијане, немирне. Гаврили беше мучно овако самоме. Волео бих да се газда што пре врати. А ларма у крчми сливаше се у један звук, чини се као да то мумла нека огромна животиња. Има стотину разних гласова, раздражена је, слепо се отима да умакне из ове камене јаме, а не налази излаза на слободу... Гаврила осећаше како се у његово тело упија нешто што опија и вуче, од чега му се глава врти а замагљавају очи, које радознало и страшљиво обигравају но крчми... Челкаш се врати. Заједно једоше и нише разговарајући. Гаврила се опи од треће чашице. Овесели се, хтео би да каже штогод љубазно своме домаћину, који — славан младић! — не видећи ништа тако га укусно почастио. Али речи, које су му као таласи навириле кроз грло, никако да сиђу с отежала језика. Челкаш га гледа, на осмејкујући се подругљиво, вели; — И-их, трице!... Напио се од пет чашица !... како ли ћеш радити ? —• Пријатељу!... тепољи Гаврила. — Не бој се! Ја гебе поштујем!... тојест, знаш !... Дај да ге пољубим!... а?... — Е, е!... На, гуцни још!... Гаврила пије, и већ му је пред очима све играло. То беше непријатно, смучи му се од тога. Лице му поста глупо усхићено. Паштећи се да штогод каже он је смешпо мицао и пљескао уснама, и мукао. Челкаш га нетремице посматра, као да се нечега сећа, уврће своје брке и једнако се смешка, али сад већ натмурено и љутито. Крчма једнако бруји од пијаначке ларме. Риђи матроз, налакћен о сто, спава. — Нуто, ајдемо! — рече Челкаш и устане. Гаврила огледа да се подигне, али не може, па грубо опсује, и засмеје се празним смехом пијанца. •— Ухватило га! — промрмља Челкаш па опет седие наспрам Гавриле. А он се једнако церека и тупо гледа у свога домаћина. И овај гледа у њ стално, пажљиво и замишљено. Види пред собом човека чији је живот пао у његове вучје шапе. Он,

Челкаш, осећао је у себи снагу да тај живот окрене или овако, или онако. Могао је да га сломије као дрвце, а могао је да га задржи у истрајну оквиру живота сељачког. Осећајући се господарем другога наолађивио се и мислио о томе, како тај младић никада неће испити тако чашу, какву је судба наменила њему, Челкашу, да испије... Завидео је и сажаљевао тај млади живот, подсмевао му се па и љутио на њ, замишљавајући, да може још једном пасти у такве руке, као што су његове... И сва осећања Челкашева напослетку слију се у једно, — у нешто очинско и домаћинско. Жао му је било малога, а беше му потребан мали. Онда узме Гаврилу под мишке, па лагано гуркајући га коленом изведе га напоље, и спусти га у сенку неких дрва, па седне покрај њега и запали цигару. Гаврила се мало мешкољио, дувао и мрмљао, па заспао. II. — Е, јеси ли готов? — полугласно запита Челкаш Гаврилу, који се с веслима петљао — Одмах! Када се пешто клати, — могу ли једном ударити веслом. —■ Никако! Нимало ларме. Руком га мало утврди, доћи ће и сам на своје место. Ноћ мрачна, по небу густи облаци, море мирно, црно и густо као масло. Мирише на со, умиљато шумори ударајући лако о бокове бродова и обале, и једва по мало љушка њихов чун. — Ајдемо! — рече Гаврила спуштајући весла у воду. — Добро! Челкаш снажно потера чун, и он брзо заплива по глаткој површини воде, која под ударима весла плавичасто ФОСФоресковаше. Дуга пантљика, сјајна, меко светлуцајући вије се за крмом. —■ Шта, глава те боли? — запита Челкаш милостиво. —Страхота!... како гвожђе звечи... Хоћу да га одмах нак^васим водом. — Зашто ? На-де се ти сам изнутра накваси, — и он му пружи стакло, — пре ћеш намирисати. — Благослови боже! Зачу се тихо бућкање. — Еј ти! хоћеш да те чују?... биће ти! — задржи га Челкаш. Чун се опет крете, нечујно и лако мичући се између бродова... Намах се опучи из те гомиле на море, бескрајно, силно, блиставо море простре се пред њима губећи се у даљини. — Је ли лепо море? — запита Челкаш. — Није ово ништа! Само је страшно на њему, — одговори Гаврила, равно и снажно веслајући. — Страшно! Гледај будале! — прогунђа Челкаш подсмешљиво. Он, крадљивац и циник, волео је море. Његова немирна нервна природа, жедна утисака, никад се није могла заситити посматрањем те мрачне ширине, бескрајне, слободне и моћне. Беше му криво да чује овакав одговор на своје питање о лепоти онога, што он воли. Седећи на крми пресецао је воду и гледао мирно унапред, пун жеље да се дуго и далеко вози по овој кадиФастој глаткоћи. У њему се на мору вазда будило и расло широко, топло осећање, које му сву душу обузимаше и малко је очишћаваше од животне рђавштине. Ценио је то, и волео је видети себе бољим овде, усред воде и ваздуха, где мисли о животу и сам живот губе — прве оштрину, а друге — вредност. Ноћу се над морем меко и глатко диже шум његова сањива дисања, тај недосежни звук улива у човечју душу мир, и умиљато утишкавајући њене зле тежње, порађа у њој моћне маште... — А где је опрема, кононци? Е! — намах запита Гаврила немирно се осврћући по чуну. Челкаш уздрхта. — Опрема? Ево је код мене на крми. — А каква је то опрема? — Загшта Гаврила опет са сумњом у гласу. — Каква?... допуштена и... Али Челкаша беше сгид лагати пред овим малим, и да крије своје намере, и беше му жао оних мисли и осећања, која овај младић уништи својим питањем. Ражљуги се. Познато му оштро жежење у прсима и грлу надражи га, и он заповеднички и опоро рече Гаврили: