Полицијски гласник

206

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25 и 26

— Ти имаш ту да седиш, па ћути! Немој свој нос забадати у те ствари! Најмљен си да веслаш, па веслај. А ако станеш језик пружати, биће зло. Разумеш?... Зачас чун се потреса и застаде. Весла остадоше у води, ненушајући је, а Гаврила се узнемирено узмигољи на клули. — Веслај! Оштра псовка одјекну ваздухом. Гаврила ману веслима. Пун, као поплашен и сам убрза, под нервозним гуркањем, сећи воду шумно. — Равније!... Челкаш поустаде с крме, не пуштајуКи весла из руку, и уиршти своје хладне очи у бледо лице Гаврииино погрбљен, нагнут унапред, личио је на мачку, готову да скочи. 'Туло се љутито шкргутање зубима и плашљиво звекетање некаких коштица. — Ко то виче? — одјекну с мора сурова вика. — 0, ђаволе, та веслај !... лакше веслима!... убићу нса !.. Е, дела, веслај!.. Један, два! Ајае! Само писни!... На комаде ћу те! — шиче Челкаш. — Богорице... дјево... — шапуће Гаврила, дршћући, сав изнемогао од страха и напрезања. Чун се лако и лепо обрте и пође натраг пристаништу, коме се пламенови светилника слили у једну разнобојну групу, а виде се стубови катарака. « — Еј ! ко то виче ? — зачу се опет. Сад глас беше даље него први пут. Челкаш се умири. — Ти сам, пријатељу, па вичеш! — рече он у правцу онога гласа, па се онда окрете Гаврили, који још молитву шапуташе: — Е, брате, срећа твоја! Кад би ти ђаволи нас појурили, — био би ти крај! Чујеш ? Ја бих тебе одмах... рибама!... Сад, када је Челкаш говорио мирно па и добродушно, Гаврила, још дрћући од страха, изусти: —- Слушај, пусти ме! Молим те и кумим Богом, пусти ме! Избаци ме гдегод! Ај-ај-ај! Про-опао сам сасвим!... Ама сети се Бога, и пусти ме! Шта ћу ти ја? Не могу ја то!... Нисам бивао на таким пословима... Ово је нрви пут... Господе! Ево ћу пропасти! Како ме ти: брате, заведе овако ? а? Грехота од тебе!... Ето, душу губиш!... Ну, послови-и... — Какви послови? —- сурово запита Челкаш. — А? Је ли, какви послови ? Занимао га страх младићев, наслађивао се тиме, и тиме што је он, Челкаш, такав, страшан, грозан човек. — Мрачии послови, брате... Пусти ме, Богаради!... Шта ћу ти ја?... а? Мали сам... — Ама, ћути! Да ми ниси био потребан ја те не бих ни узимао. Разумеш? — Зато ћути! •— Господе! — плачно уздахну Гаврила. -— Е-е!... престани, гледај у меие ! — пресече га Челнаш. Али Гаврила се сад већ ие могаше да уздржи, на тихо јецајући плакаше, шмркташе, врпољаше се на клупици, али је веслао снажно, очајно лудо. Чун као стрела јури. На путу им се опет указаше тамне Фигуре бродова, и чун се опет изгуби међу њима. — Еј ти, слушај! Ако те упита штогод, ти Кути, ако ти је живот мио ! Разумеш? — Хејој! — уздахну Гаврила очајно, и дода горко: Судбино моја пропала! — Не кукај! — шану Челкаш заповеднички. Од тога шапата Гаврила изгуби сваку способност што било мислити и премре од хладна предосећања неке несреће. Машиналио пусти весла у воду, устури се, узме их опет, баци опет, и једнако упорно гледа на своју обућу. Ево иристаништа... Овуд од гранитна зида чују се људски гласови, попљескивање таласа, песма и утањено звиждање... — Стој! — шане Челкаш. — Остави весла! Одупри се рукама о зид! Лакше, ђаволе !... Гаврила се хваташе рукама за глатки камен док је чун возио поред зида. Чун се креташе без шума. — Стој!... Дај весла! дај овамо! А где ти је пасош? у торби ? Дај торбу! Де, дај брже! То је зато, драги пријатељу, да ми одавде не умакнеш... Сад ми нећеш умаћи. Без весла ти би некако и могао одавде ђиласнути и умаћи, али без пасоша било би те стра'. Чекај! Иа пази, ако само писнеш, оде ти на дно мора!...

И онда, гле, Челкаш се ухвати о нешто рукама, повиси у ваздуху, и нестаде га преко зида. Гаврила устрепта... То се зби врло брзо. Он осети како се с њега сваљује, сплаза онај проклети терет и страх, што је осећао покрај овог брката и мршава крадљивца... Сад да се бежи!... Одахне слободно и образре се. Лево се уздизаше црна маса без катарке, некакав огроман ковчег, празан и без л 3 уди... Сваки удар таласа о његове бокове ствара у њему мукао и јечећи одјек, налик на тежак уздах. Десно диже се сури камени зид мола, као хладна и тешка змија. Позади истичу се такође неки црни костури, између зида и онога ковчега види се море, ћутљиво, иусто, с црним облацима над њим. Све беше хладно, црно, злослутно. Гаврило се престравио. То беше страх гори од онога због Челкаша; стегао га за прса крепко, стисиуо га у плашљиву гужву и приковао за клупу... Гаврила се осећао притешењ и згњечен мрачном тишином и лепотом ове околине и осећаше како жели што пре да види свога господара. А ако он тамо и остане? Време протиче спорије од облака који по иебу миле... И тишина постаје све злослутнија... Али ево (мола) од зида, чује се пљеска воде, шушкање, налик нешто и на шапутање. Гаврилу се учини да ће сад умрети... — Еј! Снаваш ли? Држи!... Смотрено! — Чу се лагани глас Челкашев. Са зида спушташе се нешто кубично и тешко. То Гаврила прими у чун. Спусти се још један таки исти предмет. Затим се преко зида опружи дугачка Фигура Челкашева, однекуда се појавише и весла, код ногу Гаврилиних паде његова торба, а Челкаш тешко дишући намести се на крми. Гаврила га гледа па се радосно и кротко осмејкује. — Уморио се? — запита он. — Не може се без тога, теленце једно! Нудер, мани веслом добро! Терај што можеш јаче!... Добро си зарадио, брате ! Свршили смо пола посла. Сад само да се исплива одавде, с очију наших ђавола, — а после ћеш тамо добити своје парице, па онда иди својој Маши. Је ли се она твоја зове Машка? Еј, дете! (Наставиће се).

П 0 Т Е Р А Крађа адиђара у Пешти. — 30 пр. мес. извршена је у јувелирској радњи удове Карла Зубанија у Пешти опасна крађа и том приликом однети су следећи адиђари: 1 златаи женски сат ремонтоар са 2 капка бр. 122.087, 1 златан женски сат ремонтоар с 1 капком бр. 46814, 1 златан женски сат ремонтоар с 2 капка бр. 108^24, 1 златан мушки ремонтоар сат с 1 капком бр. 24095, 1 златан женски ремонтоар сат с, 2 капка бр. 752393, 1 златан мушки ремонтоар с 1 капком бр. 1198633, 1 златан мушки ремонтоар сат с 2 капка бр. 46547, 1 златан мушки ремонт. сат с 2 капка бр. 97892, 1 златан мушки ремонт. с 2 канка бр. 106471, 1 златан женски ремонт. сат с 2 капка бр. 74187, 1 златан мушки ремонт. сат с 2 капка бр. 106814, 1 мушки златан ремонтоар сат с 2 капка бр. 1 17751, 1 златан женски ремонт. сат с 2 капка бр. 91109, 1 златан женски ремон. сат с 1 капком бр. 104964, 1 женски сат златан ремонт. с 2 капка бр. 96318, 1 сребрн мушки ремон. сат № 87728, 1 сребрн мушки лонгин сат № 792393, 1 сребрн мушки лонгин сат бр. 31364, 1 сребрн мушки лонгин сат бр. 20324, 1 сребрн мушки лонгин сат бр. 97501, са коњем и џокејом, 1 мушки ремонтоар сребрн сат с 2 капка бр. 558450, 1 мушки рементоар сребрн сат с 2 капка бр. 558449, 1 мушки од туле рементоар сат с 2 капка бр. 136528 са златним циФерблатом, 1 женски сребрн ремен. сат с 1 капком бр. 41993, 1 женски сребрн сат ремен. с 1 капком бр. 11881, 1 мушки од туле ремен. сат с 1 капком бр. 76543, 1 мушки сребрн ремен. сат с 2 капка бр. 1208, 1 мушки сребрн ремен. сат с 2 капка бр. 136946, 1 мушки сребрн ремен. сат с2 капка бр. 1130, 1 мушки сребрн ремен. сат с 2 капка; 1 мушки од туле ремент. с 2 капка бр. %, 1 мушки од туле лонгин сат с 2 капка бр. 34 / 8 , 1 мушки од туле лонгин сат с 2 капка бр. 951394, 1 мушки лонгин сат од туле с 2 капка бр. 930314, 1 мушки лонгин сат од туле с 2 капка бр. 671350, 1 мушки од туле лонгин сат с 1 капком бр. 904683, 1 мушки од туле лонгин сат с 2 капка бр. 20018, 1 мушки лонгин сат од туле с 2 капка бр. 99251, 1 сребрн женски сат ремонтоар с 1 капком бр. 67, 1 сребрн женски сат рементоар с 1 капком бр. 51819, 1 мушки сребрн рементоар сат с 2 капка