Полицијски гласник

БРОЈ 25 и 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

199"

пак и за то, што та гола сумња никад иије без ичега другог, него увек у вези са неким удаљеним или ближим основима иодозрења које добар иследник може назрети и нредвидети. Никаки обзири неЈмогу руководити иследника да претрес не врши, кад ириватни тужилац то на протоколу захтева, па ма то било и на основу голе сумње, јер за приватног тужиоца има казнене одговорности, ако је он ту своју сумњу у злобној намери упо■гребио § 209 крив. зак. Ио овоме §-у дакле, има се лажни тужилац казнити, ако се докаже да је он то в у злобној намери к учинио, а дело се извиђа на тужбу ириватног тужиоца, као преступ. Иначе, ако се то не докаже — да је приватни тужилац претрес захтевао у рђавој намери ;— само тај Факт што је некоме стан претрешен, не сачињава казнимо дело. Јер ако би се то дозволило, дало би се могућности кривцима, да се на овај начин заклањају једне мере, која је за истрагу од неопходне потребе. И претрес станова целога села у важним и хитним случајевима (хајдучија, велика крађа и др.) дозвољен је на основу истог принцина: проналаске кривца и ствари. И овде се сваком појединцу мора саопштити решење о претресу, само што то решење може бити заједпичко за све, а после извршеног претреса резултат је лако саопштити сваком појединцу актом у коме ће се изложити резултат претреса. * * * Један ошптински писар упутио нам је следећа нитања: 1, Тачка 4 под а. § 471 грађ. постунка штиги земљоделцу од пописа и продаје за приватне дугове два вола или два теглећа коња. Но, кад је случај, да земљоделац нема никакве друге теглеће стоке осим једнога теглећег коња, да ли се може истоме тај коњ узети у попис и продати за наплату приватног ду^а? 2, Допуном овога § од 1898 године, земљоделцу је, поред теглеће стоке, заштићено још и: једна крава са телетом, једна кобила са ждребетом и т. д. Али, кад земљоделац нема кобилу са ждребетом, већ у место кобиле има само једног јахаћег коња, да ли се тај коњ може пописати и за приватне дугове продати; и 3, Кад земљоделац има само једну краву и једног вола као теглећу стоку, а више никакве теглеће стоке нема, да ли му се у таквом случају може одузети и за приватан дуг продати и онај један во који му са кравом заједно служи као теглећа стока ? На сва ова питања одговарамо: § 471 грађанског поступка са његовим изменама и допупама од 1898 године, штити земљоделцу од продаје за приватне дугове: два вола или два теглећа коња, једну кобилу са ждребетом, и једну краву са телетом, и т. д. И, кад тај законски пропис штити земљоделцу од пописа и нродаје за приватне дугове сопственост од шест грла крунне стоке, оида се само но себи разуме: да се то благодејање мора распрострти п на: једног коња теглећег, једног коња јахаћег, једног вола и једну краву. Према томе земљоделцу се, по нашем мишљењу, не може у попис узети ни продати за приватне дугове : ни онај теглећи коњ и кола, о коме је реч у питању иод 1 ; ни онај јахаћи коњ, о коме је реч у питању нод 2; нити онај вб па ни крава, о којима је реч у питању под 3. * * * Један општински писар пита нас: Да ли се продајом имања умрлог дужника, земљоделца, могу наплаћивати дугови његови које је он код приватних поверилаца учинио за свога живота, и онда, кад је он после своје смрти оставио само 5 дана ораће земље и кућу с окућницом од једнога дана, без и једне мушке главе у кући, до само једну неудату кКер, као једину насљедницу тога имања, — на све ово имање. повериоци су још за живота дужника ставили интабулације, па сада, иосле његове смрти, траже наплату дуга из тога имања. Међутим, умрли дужник -— земљоделац — ни у време задужења није имао више имања од оног које је горе означено ? Ми му на ово питање одговарамо : По § 471 грађанског поступка, земљоделцу се не може за приватне дугове продати 5 дана ораће земље и кућа са плацем од једнога дана, нити по томе законском пропису, сам земљоделац може оволико имање продати или ма којим начином отуђити.

А интабулације, које су на означено имање стављене, за живота умрлог земљоделца, као дужника, без вредности су, јер је по § 380 поменутога постуика прописано: да се обезбеђење не може тражити на оие ствари п на онолико, колико се за извршење пресуде узети не може (§ 471 грађ. поступка). Кад ствар по закону овако стоји, онда се ив горе означеног имања умрлог земљоделца, који је после своје смрти оставио кћер као иасљедницу, не могу наилаКивати никакви дугови ириватних иоверилаца, које је покојник за свога живота учинио, ма да је то имање и интабулисано за те дугове, јер се пропис § 471 поменутог поступка не односи искључиво на личност земљоделца и не штити право самој личности земљоделца, да му се не могу продати пет дана ораће земље и кућа с плацем од једнога дана, него то правило обухвата под собом земљоделца у потпуном спису, са свом његовом Фамилијом, куда спадају и жена и деца његова, и кад се у грађанским потраживањима не могу земљоделцу за дугове продати пет дана ораће земље и кућа с окућницом од једнога дана, онда, то исто имање, и иосле његове смрти има тако исто остати његовој деци без обзира и на шта друго, нити се оваквим имањем, према споменутом § 380 грађанског поступка, може ко год осигуравати, т. ј. интабулацију на исто имање стављати, јер, на што је то осигурање, кад се такво имање не може за измирење тога осигурања продати, а овде баш такав случај и јесте.

ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ КРАДЉИВЦА (Свршетак) Од сувишног умног напрезања добио сам већ и главобољу. Хоћу да идем да спавам. 1 сат ујутру. Потражим новчаник да ли је још под мојом главом. Гладан сам. 27 јула рано из јутра. Нек буде шта буде са мном ; морам се данас ма како помоћи да бих само хиљадарку променио. Ноноћ. Вратио сам се мртав уморан кући. Нисам се могао лако ни на шта решити. Не могу се више на ногама држати. И опет! Урадио сам ово: ставио сам најпре самом себи питање: на који би начин и како могао један сиромах човек уопигге да промени једну хиљадарку? Увртело ми се у главу да то не иде лако, јер ће сваки одмах посумњати да хиљадарка није његова. После дужег размишљања сину ми ова мисао у главу. Решим се да одем и да потражим жељезничку билету за које врло удаљено место н. пр. Цариград, или Моску. Чиновник, који продаје жељезничке билете, кроз отвор не види ме, већ само моје руке, које ћу ја на тај циљ брижљиво опрати. Затим ћу изаћи из чекаонице, билету ћу бациги и извештало одело заменити бољим те тако да изгледам свакоме на нрви поглед да могу имати 1000 Фраиака, и да ие навучем сумњу трговца који ради с оделом на велико. С овом идејом био сам задовољан и ионосит. Али, сада, питање је: на којој се стаиици може добити билета, рецимо, за Москву ? Да идем, дакле, на остбаи. Уђем у велики ходник, поинем се најпре горе, затим сиђем и доле том приликом студирао сам на преградама истакнуте натписе. У један мах наступи у мени страховито разочарање. Поред сваке преграде стајао је по један чиновпик, који је сваког оног који би прилазио за билету пажљиво посматрао. Жандарми пак и то нарочито криминалисте врзмаху се свуда... Они ће ме сматрати за каквог убицу, који је дошао да тражим прилику преко границе да умакнем. Од свега што сам замислио нема, дакле, ништа...

По сата доцније паде ми опет на памет друга мисао. Зар не би могао, рецимо, један сиромашак да промени баш и једну хиљадерку у билетама ако само дакле није његова — понављао сам то у себи. Ја сам такав случај имао раније. Кад сам био књиговођа у једној радњи с артијом, мој принципал слао ме често у једну банкарницу у Ние Бгоио1: одакле сам новац изузимао.