Полицијски гласник

232

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

уједе за усне. Миолила је, да ће морати или умрети или изгубити памет. Али лудило је не снађе, смрт је мимоиђе. После једнога сата диже се мирно: борба се у њеним грудима утишала, и наступи гробни мир. Друга је постала, чак и по спољашности. Сахрањено је било све што ју је везивало за безбрижно, невино детињство. Када је стала пред огледало, указа јој се нека страна слика, Да ли су то биле њене очи, што су тако хладно, мрачно, непријатељски гледале?... Ана Вергер постаде јавна метреса свога принципала. Целоме персоналу нису остале неприметне честе и дуге њене посете у приватној канцеларији шеФовој. Господина Штајна није се тицало, што су његови људи шапутали и смешкали се. Њему јо било сасвим свеједно, шта мисле други људи о њему. Он је све своје радње и понашање тако удесио, да није могао доћи у конфликт са законом. То му је било довољно. Велико богатство му је доносило сваковрсна уживања живота, те му није ни било потребно да буде јунак у врлинама. А Ана? Она је све ниже падала. Није је се тицало, шта се око ње дешава. 0 на није чула, или није хтела да чује шта су говориле њене другарице међу собом, гласно се смејући. Још је само један једини племенити осећај живео у њој: брига за матером. Она није смела знати, ни слутити, по коју је цену платила кћи њена њено онорављење. Било је прошло већ четири недеље. Мати јој је истина још била слаба, али се ииак толико опоравила да је могла излазити, само не далеко. Једно после подне ишла је да купи неке намирнице, и то је одведе у близини Штајнове трговине. Било је баш око седам часова, те се она реши да причека кћер и с њом да се врати кући. Уђе у Штајнов дућан, и нађе се међу младим продавачицама, које су иознавале стару жену из пређашњих обичних посета. Међу њима се појави очевидан покрет подсмеха. Гуркале су се, шапутале једна другој на уво и подругљивим осмехом мериле су дошавшу. Стара није знала, шта то треба да значи. Кад је запитала, где јој је кћи, одговорише јој с прикривеним осмехом: »Код шеФа — у приватној канцеларији!« Тада је и сви остали у трговини погледаше тако, да је она осетила као неки страх. Да би изашла из те незгодне ситуације, замоли она прву девојку крај себе, да изазове Ану. )( Ја, Бога ми, хоћу себе да чувам«, одговори кратко ословљена. Шта језначило то непријатељство према ц>ој ? Стара жена веома узнемирена питаше за узрок томе саму себе. Она се окрете другој једној младој девојци, која је исмевала цеб тај догађај, и њу запита шта све то значи. Девојка јој одговори, безобразно смејући се: »Но, госпођо Бергер, немојте се тако иравити, као да не знате. да је ваша кћи —« »Шта?« Стара жена запита то, када је она девојка ућутала. »Да је ваша кћи љубазница господина Штајна —" Несрећна жена поведе се натраг, као да су те речи биле какав удар, који је згодио у лице. И не питајући даље ништа, изиђе мирно из радње и оде у свој стан. Кад је Ана дошла кући, одмах је прочитала на мајчином лицу, да је ова све сазнала, те јој паде на груди, да јој све призна, све. Надражаји тога дана отераше стару жену опет у болесничку постељу. Ослабљено тело, и поред све Анине неге, није могло да се одупре грозници, и за мало Дана пОсле тога смрт одузе тој несрећници свест о њеној несрећи. С матером је Ана изгубила и последњи узвишени осећај. Господин Штајн је нашао убрзо Ани заменицу, оставивши бедну Ану, да и она буде једна од оних хиљада, које су изгубиле свако човечанско достојанство, које три четвртине свога доба проведу по улицама, где су за комад новца на расположењу свакоме пролазнику —■ које имају само још једну тежњу: Заварати себе! Заборавити!

ЧЕ1КАШ — Максим Горки (Свршетак) — Гледај ти њега!... А ја сам баш мислио, да си ме лагао... То... колико износи?

— Пет стотина четрдестет! Ваљано, вешто ! — В-вешто је! — прошапће Гаврила гутајући очима пет

стотина четрдесет, који опет ишчезнуше у џепу.

Еј

хеЈ

1 I

Да ми је таких новаца! — и уздахне под тешким теретом. — Одшеткаћемо ја и ти, момчиКу, опет у лов ћемо! ускликне Челкаш узхићено. — Ех, немој мислити, брате, даћу ја теби твоје... Четрдесет ћу ти дати ! а? Јеси ли задовољан ? Хоћеш ли, одмах да ти дам? — Па... ако ти није криво... што?... Дај ми! Примићу. Гаврила сав трапери од ишчекивања и нечег што му чисто као нож сиђе у груди. — Ха-ха-ха!... Их, ђавољалутко ! Дај ми ! Примићу. Прими, брате, молим те! Много те молим, прими! Не знам шта ћу и где ћу с том хрпом новаца! Избави ме, примидер, на!... Челкаш пружи Гаврили неколико црвених новчаница.Он их прихвати издрхталом руком, баци весла, па стаде новац крити некуда у недра, лакомо зажмиривши очима и шумно увлачећи у се ваздуха, као да срче нешто вруће. Челкаш га посмаграше с подсмешљивим осмејком. Гаврила пак опет дохвати весла, па не да их умаче у воду, него нервозно, брзо весла као да се уплашио од нечега, а очи спустио. Рамена и уши устресају му се. — Ала си ти лаком!... Није то добро, рђаво је. Али, па шта?... Сељак... — замишљено рече Челкаш. — Али с новцима се већ може штогод урадити! — узвикне Гаврила, намах пламтећи од страсна узбуђења. Па напретек, испрекидано, хитно, као да гони своје мисли и у лету хвата речи, стаде говорити о животу на селу с новцима и без новаца. Поштовање, безбрига, задовољство, слобода, радост, веселост !... Челкаш га слуша пажљиво, озбиљна лица и очију, у којима ижмиркује некаква мисао. Каткад осмене се задовољним осмехом, — Дошли смо! — прекине напослетку Челкаш Гаврилин говор. 'Галас нодухвати чун и згодно га гурну у песак. — Е, брате, сад је готово. Чун ваља извући подаље, да га вода не спере одавде. Доћи ће по њ људи. А ја и ти да се опростимо! Збогом ! Одавде до града има осам врста. Ти ћеш се ваљда опет у град вратити ? а ? На Челкашеву лицу сија добродушно лукав осмејак, и сав је изгледао као човек, који је намислио нешто за се врло пријатно а за Гаврилу неочекивано. Завуче у џеп руку, па шушкари банкама. — Не... ја... нећу ићи... Ја... — Гаврила се задувао, гушило га нешто. У њему се комеша тма жеља, речи, осећања која једно друго гута, и пече га као ватра. Челкаш га погледа не знајући шта да мисли. Шта те то дави? — запита. — Тако, видиш... — али Гаврилино лице час поцрвени, час побледи, узврпољио се на месту, или је рад напасти на Челкаша, или је растрзан другим мислима, које му је било тешко извршити. Челкашу не беше по ћуди видети тако узбуђење у овоме младићу. Чекао је шта ће бити, на што ће изаћи. Гаврила се засмеје некако необично осмехом налик јецању и плакању. Глава му оборена, те му Челкаш не виде лице, једва се виде његове уши, час црвене, час бледе. — Иди до ђавола! — ману Челкаш руком. — Ваљда си се заљубио у мене? Изгледа као девојка, тако се понаша... Или ти је тежак растанак са мном? Еј, жутокљуне! Говори, шта ти је? Или ћу да одем!... — Да одеш! — звонко повиче Гаврила. Песковита и пуста обала уздрхта од његова узвика, уздрхта и Челкаш. Намах Гаврила се опучи са свога места, паде Челкашу пред ноге, обухвати их рукама и повуче себи, Челкаш посрне, тресне на песак, па шкрипнувши зубима, оштро просече ваздух својом дугом руком, стегнутом у песницу. Али не стиже да удари, заустави га стидљиво и молећиво шапутање Гаврилино: Голубићу!... Дај ти мени... те новце ! Дај, за име божје!... шта ће теби!... Ето, ти то за једну ноћ... само за једну ноћ зарадиш... А мени би године требале... Дај... молићу се за те Богу! Вечито !... у трима црквама... за спасење твоје душе !... Ете, ти ћеш их у ветар бацити... а ја би уложио у земљу... Их, та дај ми ! шта је теби до њих?... Или ти је много да ми их