Полицијски гласник

БРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 19

тај шешир и огртач не буду увек исти, што би било врло лако постићи, по цену од десет пара дневно или три динара месечно, ја се обвезујем да вам правим посету сваки даи, и узимљући у вашем предсобљу шешир и огЈзтач које будем у очи тога дана оставио, ја ћу остављати нове који ће бити различни. Било би вам, дакле, довољно, у случају кад бисте примали подозрива посетиоца, само подвикнути, па да он зажди, без обзирце из страха да ко не дотрчи на ваш глас. к Шесет и три госпође дадоше се убедити овим разлозима, и за време од више година наш сликар који је био ударио данак — што се тиче шешира и огртача — на похабану гардеробу својих пријатеља, имао је од ових посведневних посета 2.400 динара прихода. Ово су главна средства, стечена искуством, помоћу којих се калаузари дају удалити. У идућем чланку, испитаћемо остала средства одбране нротиву калауштва, која се могу назвати »научни постунак," и која се састоје у употреби усавршених брава и извештајних справа. Непгу Науагс!.

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО ПОТКАЗИВАЧИ — ИЗ ГОРОНОВИХ МЕМОАРА Свима особама, које долажаху у полицију сигурности, нудећи услуге под условом да буду примљене за најмљене потказиваче, увек сам одговарао, да криминална полиција не може имати плаћених тајних агената, ни мушких, ни женских. То је, у осталом, врло јасно и очигледно. Један стални, плаћени тајни агенат, не може живети од података које прибавља, јер му је, као лицу које живи нормалним животом свију, — немогуће прибавити, баш и једном у недељи дана, какав користан и употребљив податак. Што се тиче политичке полиције, то је већ сасвим друга ствар. Ту никако није неопходно потребно прибавити тачне податке, пошто их је врло тешко контролисати, ну говор, који је какав чиновник могао водити, у неком салону, о председнику републике, може дати довољно материјала за један интересантан и драгоцен рапорт. У облас ги криминалних аФера, напротив, потребни су прости и јасни извештаји, чија се истинитост одмах да контролисати. Ако би један иотказивач доставио да је X. убијен од У., треба пре свега да је X. заиста убијен и потом да се У. налази у таквим приликама, да се може држати за убицу. У самој ствари, потказивач криминалних дела, да би могао прибавити корисне податке, треба да живи у свету лопова. То је, у осталом, стара традиција. Видок, први организатор зачетка службе полиције сигурности, употребљавао је за овај посао старе робијаше. У практици модерног живота, професионални криминални потказивач не може дуго живети од свога заната. После треће или четврте доставе биће већ запажен од другова. За полицију је с тога само случајни потказивач од стварне користи. То је онај, који, живећи у нечистим страћарама, посећиваним од лопова, — чује, где се говори: о извесном злочину, који има да се изврши, па о томе извести полицију сигурности. Ну, ако се и овом потказивачу ослади награда, која му се даје за учињене доставе, ускоро и он свршава своју улогу. Његови другови неће више говорити пред њим, сем ако им не постане саучесник и не прими на се део одговорности за све злочине, које извршују. У овом случају потказивач постаје опасан но друштво, ако се може и помислити, да ће га достава ослободити од сваке одговорности. Са овог разлога, ја сам увек био Нредострожан при испитивању лица, која ми доношаху извештаје о аФерама, у које су и она била умешана. Чим ми какво лице поднесе извештај о крађи или каквом злочину, увек сам прво стављао питање, да није и само умешано у дотичну аФеру. Ако би рекло да јесте, ма каква била

важност извештаја дотичног лица, наређивао сам увек, без устезања, да се исто лице затвори са осталима. Другог начина за поступање са оваквим потказивачима и нема, иначе би они убрзо постали изазивачи. Лице, које је три пута већ доставило полицији сигурности, да ће се ускоро извршити каква велика крађа, за коју, ко бајаги, сигурно зна да се мора извршити, и које је на овај начин измамило неколико пето-динараца, — најзад постаје иредмет задиркивања од стране агената. — Но, та твоја крађа не долази брзо? Кога дана ће се већ једном извршити. Потказивач одлази Анатолу са Мотмартра и Бибиу,, 1е Ргчзе,® који и не мишљаху више на крађу, коју су раније намеравали учинити и који чак може бити беху на путу покајања! Он их наговара, подстачиње, све док се крађа не изврши. Наравно, да агенти хваћају лопове тако рећи на самоме делу, услед доставе потказивачеве, који, пак, трпа у џеп 50. динара награде. Ово је и неприродно и сасвим опасно. Ако би се овако поСтупало, полиција би очигледно газила закон, а злочинац би се откупљивао учињеном доставом. Ето, због тога је нитање о потказивачима једно од најделикатнијих нитања у струци полицијској. С једне стране, било би неприродно да саучесник у једном злочину остане некажњен једино за то, што је продао своје другове; с друге стране, пак, има извесних случајева, као нгго је онај с крађом отрованих зечева, о коме се, у последње време, цео Париз интересовао или онај са анархистичком бомбом, у којима достава чини тако велику услугу, да заиста треба да умањи одговорност злочинца, који ју је дао. Зашто, дакле, у овом случају закон не би имао специјалних одредаба, као што их, на нример, има за Фабриканте лажних новаца, који, доставивши своје саучеснике, могу бити ослобођени од издржавања казне, на коју су осуђени? Зашто не би у закону постојала оваква одредба: ко поднесе какву корисну доставу за друштво, имаће права, у великој мери, на примену олакшавних околности. То би било врло просто, врло праведно и издвојило би питање о нотказивачима од сваке самовоље. Добра администација полиције и судства само би тиме добила. У области политичких аФера, у осталом, иотказивач је исто тако опасан, а може бити чак још и опаснији. Политички потказивач брзо постаје изазивач, и то у толико лакше, што му је много згодније да за дуже време обмањује политичку полицију. Желећи да изнесем само праву истину, ја смем да кажем, да је посао људи, који управљају политичком полицијом, тежи од послова чиновника кримнналне полиције. Моја је сведоџба овде од толико веће вредности, што се никад нисам мешао у политику, но се увек занимао само полицијским криминалима тако, да ме је преФект морао увек ослободити од вршења истраге по аФери, која би узела политички вид. ШеФ иолиције сигурности врло брзо сазна, да ли је личност, коју потказивач денунцира, заиста лопов или убица. Много му, пак, више времена треба да сазна, да ли је денунцирано лице од стране иолитичког потказивача, заиста завереник, који хоће да мења Форму владавине, анархиста који је сањао о преврату, или је просто предмет какве клевете. Због тога се у политици изазивач крије лако под маском каквог најсретнијег потказивача, који подноси најинтересантније и најкорисније извештаје. У области криминалних аФера, као што сам већ рекао, потребна је шефу извесна енергија, да би спречио потказиваче, да се не осиле услед некажњивости. Следећа ист^рија нека послужи томе за доказ. Неки потказивач беше известио агенте, да се извесна лоповска дружина припрема да се увуче у кућу једног газде на булевару Батињолском, ради обијања и пљачкања касе. Као и обично, достава ова прибавила је потказивачу неколико пето-динараца, ну крађа се још не изврпшваше. — Ти си лажов, рекоше му агенти и више нећеш добити ни су-а. Три дана за овим, потказивач се пријави са доставом, да ће се те ноћи крађа извршити.