Полицијски гласник

СТРАНА 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

Агентн, налазећи се у заседи око куће, ухватише лопове у моменту када излажаху из куће, односећи гтлод њихове крађе. Беху њих троје, двојица само падоше у руке мојим људима, јер се трећи некако измаче. Никад ми се иије донадало, да моји агенти иепусте из гаака разбојтшке, кад им беху у рукама, с тога им и овога пута нребацих, што су допустили да тш умакне онај трећи лупезк, који може бити беше најкривљи. На учињену примедбу, младтт некн агент, из чијих се ]>уку лоттов измаче, рече ми : „Господине шеФе, ја сам држао, да сам добро урадио, што га писам ухватио, јер то бепте потказивач, који нас је о овој крађи известио." Овај почетник у овом погледу имађагие особито мишљење, које дељаше публика, а које је сасвим ногрешно. Чим дознах шта је у ствари, наредих да се одмах потражи дотични потказивач. Ухваћен неколико часова доцније, би затворен у депо, на његово велико изненађење. Препоручих га, као што то иотреба изискиваше, истражном судији, испричавши му шта се десило и уиозорујући га на Факт, да је очевидно потказивач најкривљи, пошто је, добивши већ награду за доставу, узео и сам учешће у делу крађе. Ако се још добро сећам, овога потказивача осудише на неколико годипа робије. Овако треба увек поступати са, назови, тајним агентима, кад нису иишта друго до саучесници људи, које потказују. Ја сам увек био неублажим за њих. Кад постадох шеФ полиције сигурности, никад нисам оставио некажњене овакове потказиваче, јер налазим да би то било ненриродно. Оно што чини још тежом употребу извештаја добијених од потказивача, то је, што баш и кад су исти тачии, треба да буду довољпо одостоверени констатовањем агената, да би се судије потпуно убедиле. Постоји једна реч у арго-у агената, која је у овом погледу апсолутно типична. Агенти веле, да. кривац треба да буде »печен 8 т. ј. да буде ухваћен под таквим околностима, да не може да избегне казну, да је дакле »печен® за затвор, робију, па чак и гиљотину. Тешкоћа да се ухвати денунцирана лпчност, обвезује каткада агенте да прате, по 15 дана или чак и цео месец, лопова, за кога знају да је лопов по занату, о чијој се иечасностп не може ни једног тренутка дискутовати, ну кога треба ухватити тако рећи иа самом делу, да би се судије одлучиле да га казне. Ја сам виђао агеите невероватног стрплења, како мотре и дању и ноћу на поједина лица, од њиховог самог изласка из затвора. Оии знађаху врло добро да иуштени нема извора за издржање и чим га беху опазили у друштву других лттца, која познаваху или им беху потказапа од потказивача, — били-су сигурни, да је онај, који тек што је напустио затвор, на прагу да уради све да се у исти опет врати, па ипак га не затвараху, јер нису имали доказа против њега. Они га виђаху, како улази у једиу, две, десет кућа, у друштву каквог садруга, очевидно саучесника, па и опет га не затвараху, знајући врло добро да за осуду једног проФесионалног лоиова, пије довољно кадкада наћи само ири њему лажне кључеве и прибор комбриолерски. Криминална помисао није довољна ради утврђивања кривичне одговорности; потребан је још и почетак извршења дела. Тако тражи закон и то је разложно, јер ако би се гонили људи за крминалне идеје, које су могли имати, ушло би се сасвим у владавину самовлашћа и онда би месечари и гатари требали да замене истражне судије, да би се као што треба руководило најозбиљнијим аФерама! Али чим агенти, који се баве овим гоњењем, опазе свој плен, како излази из куће, односећи са собом пакете, — устреме се на њ' и хватају за јаку. Лопови се хапсе, јер су на самом делу ухваћени. Могу одрицати колико год им је воља, о њиховој кривичној одговорности постоји материјални доказ — пакети украђених предмета — који је довољан да их натера на признање. Догађај који се десио Жиродо-у, једном од мојих најоданијих и најстрпљивијих агената, заслужује да буде испричан, јер исти доказује, до какве 'оданости иду полицајци у овој ревности за хватањем лопова на самом делу.

Мисао, која их руководи, иста је као и оиа која одлучује шсФа полиције сигурности да остави својим људима, да од оитужених финим начином измаме Формално иризнање. У томе се, ии код шеФа, ни код његових иотчињеиих, не огледа самољубл>е; то је, нросто и јаено рочено, осећање дужности ка служби, коју треба вршити што је могуће боље. ШеФ зна из искуства да, макаква била кривична одговорност једног оптуженог, какви били докази против њега ирикупљени, — за једнодушно митнљење публике, онтужени није крив све дотле, док не призна кривицу. Пре неколико година имађасмо за то један Фрапантан пример. Сваког дана могло се чути, како свет дискутује о кривичној одговорности капетана Драјфуса.... Иу, ја се враћам на дога^ај, који се десио Жиродоу. Једап потказивач, у кога је био сигуран, беше га известио о некој великој крађи, која ће се извршити у баици једној у кварту »8ат(; —: Утсеп(; — с1е — Раи1. к Извесна лоповска дружина беше скројила план сасвим оригиналан и достојан маште Габоријеве. Баика је била смештена у једном великом дућану, у приземљу, а саучесници лоиовски беху узели под кирију велико оделење над истим дућаном. Једне ноћи, кад буде све као што треба припремљено и на све пажња обраћеиа, ови саучесници имали су подићи лагано наркет, направити отвор на плаФону и сићи у дућап где — велика несмотреност од стране банкара — нико не спаваше. Иошто буду сишли у дућан, отвориће врата друговима, који их очекиваху на пољу, са свима потребиим алатима за отварање касе и колима за одношење исте, ако буде немогуће обити је на лицу места. Да би тајна била добро очувана, Жиродо о овој аФери извести само мене. Одлучи се шта више да о истој не извести ни полицијског комесара дотичног кварта, ни банкаре, који требаху да буду нокрађепи, ии самог чувара дотичне куће. За време од месец и по дана, по киши и хладноћи, Жиродо имаде стрплења да вреба по целу ноћ. Два агента, које сам беше изабрао, праћаху га и сви троје тако остајаху до зоре исиружени по клупама, које се срећом налажаху сасвим близу куће, на коју су мотрили. Кад пљушташе киша, нису имали за заклон ништа друго сем прага неке мале кућице, чији кров извучен на ноље, образоваше као неку врсту амрела. Ово се дешаваше усред зиме. Може се судити о храбростп, коју су морали имати ова три човека, кад су могли остати тако целе ноћи, читавих месец и по дана, изложени свима непогодама, вршећи све ово једиио из осећаја дужности, без икакве наде иа награду! Публика која чита по новинама чланке о самовласном хаишењу, извршеиом од стране каквог агента, пе зпа ништа о скривеној и трајној оданости ових војника своје дужности. Малерозном Жиродо-у пропадоше, у осталом, и његове ноћи и уложени труд, јер успех не круписа једиу тако извапредну постојаност и одлучиост. Ноћ, које>је требало извршити дело, најзад приспе и лоиови, смештени на првом спрату, почеше без икакве плашње да подижу наркет и да буше плаФон ; ну, на несрећу њихову, при овом се послу заиеше, те направише ларму, која пробуди из сна кућног чувара. Овај, уилашен, истрча да потражи жандарме, а лопови, који чуваху стражу, видећи униформу како улази у кућу, ишчозоше као јато врабаца. Бребање не имаде дејства, јер се не могаде ухватити од једиом цела дружина, као што се томе Жиродо надао; морао се задовољити са крадљивцима, ухваћеним на делу у моменту када се, кроз рупу направљену на таваиу, снуштаху у дућаи. Овога пута потказивач не беше преварио Жиродоа и, како није био саучесник лопова, могло му се само честитати. Ну, другом једном вриликом сам сам био иреварен од једног потказивача нод чудноватим околностима, које показују докле моЈке ићи онасност од стране тајних агената, кад се исти осете кадри да преваре полицију. (Наставиће се)