Полицијски гласник

СТРАНА 174

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22 и 23

ЈЕДАН УПОРНИ Осуђеник № 13 био је убица и већ годинама усамљен у рускоме казамату. Нико није волео упорнога, мрачнога друга, који је ћутећи прецизно вршио свој посао, али никада никоме није ни једне лепе речи казао. Казаматски свештеник га је нарочито узео на око, и ставио себи у задатак, да спасе његову душу. Тако је он и данас говорио утешне речи осуђенику № 13, који је, тешким ланцима окован, немо гледао преда се. »Охоломе се противи Бог, а смерноме дели милост," поче он смерним, узбуђеним гласом, „будите смерни, познајте себе, познајте своје недело, познајте, како сте били ниски, да убијете своју добру жзну. Молите се Свемогућем за опроштење. Он ће вам га дати — то је сигурно! Дакле, што не говорите? Реците једну једиту реч. Или нећете да ме чујете, човече?" № 13 диже своје мутне очи свештенику и погледа га укочено. »Не! 1< рече он опоро. Душевник се диже. »Ви дете греха, ви сироти, упорни човече. Ну и ако ме нећете да чујете, мораћете. Ја ћу доћи сутра изјутра и молићу се Свевишњем, да вам омекшам ваше тврдоглавство.« Даде знак апсанџији и изађе из ћелије. Осуђеник се окрете на све стране у својој узаној ћелији и тихо зазвижди. У исти мах појави се испод крчага један мали миги —• приближи му се умиљато и поверљиво се попе на руку Ј\ј 13. »Мици, мало љубимче!" рече човек милујући обазриво глатког. сивог миша, а глас му је при том био тако мек, тако пежан —- — — зар је то био од снију људи омрзнути, упорни убица?... Из џепа извуче корицу хлеба и парче сира и смејаше се када је животињица села и жудно грицкала хлеб и сир. Тај је миш био усамљеноме човеку једина радост, једина утеха, забава и добар друг. Са иревеликом муком и стрпљењем припитомио је он животињицу, а готово још већу је муку имао, да сачува припитомљену животињицу од очију чуварских. Најзад је дотле дотерао, да је на једаи његов звижањ мишић излазио из свога заклона, а на његово накашљавање, опет нестајао, кад би му долазила каква иосета. Тако је седео усамљен човек, кротак као дете и иг-рао је са својим малим љубимчетом. »Мици, драго, једино, које ме разуме и познаје," шапутао је он, »ти имаш поверења према мени, ти ме волиш. Ти нећеш веровати, да сам ја ону другу Мици убио из подлости. Ја сам то учипио из — љубави! Нисам познавао тога другога, који је сирото дете преварио, па сам је у сну удавио. Она то није ни приметила — и то нико не мора ни да зна, да ме је моја Мици преварила. за то бнх и десет година дуже седео у затвору ! Њено име треба да остане чисто од свакога срама!® говорио је он страсно. »за то и нећу да покајем своје дело, боље је, боље тако! — <с Двадесет и четири сата доцније. Нерасположеи и л^ут седи попа опет у ћелији; упоран укочеп седи № 13. Свештеник је отворио библију и оштрим гласом читао: „Али, господе, научи ме, да ће и мени морати бити крај, да мој живот има циља. № 13 се уплаши. Мици је изишла из своје рупе и у пркос његова поновљена јака кашљања, она се не хтеде вратити, већ оде право на ципелу свештеникову. »Пфуј, миш!« викиу овај љутито, »какав гад! <( и јако одгурну животуњицу ногом. № 13 хтеде ухватити ногу свештеникову. Доцкан! — Погођена је лежала животињица — још два три грчења, и била је мртва. »Шта ви ћете да је узмете?" упита свештеник гадећи се. »То је и сувише.« № 13 клекну и узе мртвога миша, приљуби га чврсто на своје лице и загушљивим гласом јецаше: »Мици, Мици !... моје мало љубимче! Опет сиромах... сиромах и усамљен као и пре!® Махајући главом напусти га свештеник. ».V. 13 је сигурно душевно болестан, 1 ' говорпо је ои плашљиво апсанџији — »изгубљена је свака нада. Постигао га је већ Божји суд!« Превео Доб. В. Б.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Украдена улица. — Из Пеште јављају, као што се види, врло невероватну ствар, али у толико збиља жалоснију по једну краљевску престоницу, како су неколико дрских злочинаца могли да украду читаву једну улицу! Ствар је истина проста, јер и ако је читава улица тежак објекат за ношење, инак је лоповима пошло за руком, да је покраду на штету престоничке општине. Поменута је улица била покривена тако званом дрвеном калдрмом, а сада више није. А зашто? Што се пре неколико дана појавило неколико »предузимача« са повише раденика и теретних кола, те су по наредби општинске власти дизали калдрму, слагали на кола и одпосили да продају сиромапшијој класи као диван материјал за гориво! Та је једииствена у свету крађа трајала повише даиа, јер је посао био тежак. Полицајци су пу дана у дан надгледали тај посао, гледајући како се одвозе кола по кола драгоцених дрва, а мислећи да је заиста општина послала »предузимаче® са раденицима. Шта више, полиција је донела и ноћне светиљке за она места, где је калдрма била покварена, да не би пролазници били оштећени; једно јутро приметише, да су и те лампе украдене! А сад долази пгго је најлепше. Украдену је улицу, по налогу општинског су г да, калдрмисао дрвеном калдрмом један прави предузимач као за пробу, и суд је обећао да ће предузимачу после три месеца платити за тај посао трн хиљаде круна, ако се за то време калдрма очува у добром стању. Тих три месеца тек што је било прошло, а калдрму украдоше, те општина хтела не хтела мора да нлати те три хиљаде круна и сем тога нову калдрму за целу улицу ! Заиста страшан пех ! Прави се предузимач радује, што је за мало времена »очувану« калдрму добио три хиљаде круна, а други је »предузимач« узео за тако »драгоцени материјал за гориво« неколико стотина Форината. Та је оригинална крађа била повод безброју вицева, који су направљени на рачун полиције и општинског суда. Туча на гробљу. — У Ниренбергу се ових дана одиграла та сцена. Требало је да се погребе једна удата жеиа, која се фоСФором отровала, а по казивању из страха од иредстојећег порођаја. Свештеник у краткој предици помену и тај узрок смрти, па оде с гробља. Тада приђе отвореном гробу један брат те жене и гласно узвикну : »Није се она због тога отровала, иего из страха од свога мужа, тога неваљалца, који је сваким даиом тукао је и није дао шта да једе. к Тим је речима следовала ужасна свађа. Сви се ожалошћени поделише у дна табора, и једни су били на страни братовљевој, а други на мужевл.>евој. Направи се баш права туча, и са грдном муком пође за руком надзорнику гробља, да томе учини крај. Нарушиоци ће мира бити и пред судом одговорни. Четрнаестогодишља убица. — Петроградски су поротници ово дана имали да суде једно страшно злочинство. Четрнаестогодишња убица се зове Олга Богданов; она је већ у тринаестој години била лишена невиности. Често јз мењала љубавнике, не тражећи од њих ништа више сем љубави. Била је сирота, а мати, убога праља, пала је у своје време такођс као жртва једнога заводника, те Олга никако није ни видела свога оца. У суседству су имале доста имућну породицу, која је трговала с млеком и имала своју соиствену кућу. Брачии је пар Болчаговљевих живео врло задовољно са своје три кћери, од којих је најстарија имала седамнаест година. Тој је девојци било забрањено дружење са поквареном Олгом Богданов; на ипак се овда онда дешавало, да је Олга тамо бдлазила у одсуству родитеља Болчагових. Том је приликом опазила Олга један жакет и два струка; и била је као заслепљена од њихове лепоте. И она је хтела да их има, али од куда средства? Дуго је о томе премишљала, и најзад се реши да украде те ствари. Ускоро по том деси се, да у стану Болчаговљевих никога не беше сем најмлађега детета, петогодишње Ане; други су били отишли. Олга брзо отрча тамо. Ну Анчица ће је сигурно одати — она је морала да је склони са овога света. Тако решена поче давити и тући несрећио дете, али јој не пође за руком, да је учини немом. У том виде у кујни Флашу петролеума, брзо је проспе на малу жртву и запали је. Анчица је ужасно викала за помоћ, али је нико није чуо. Убица тада појури за жакет и струкове, иа се нададе у бегство. У скоро за тим врати се госпођа Болчагов кући. Не далеко од кућњега