Полицијски гласник

БРО.Т 22 и 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 173

Истина изгледало је, да је писмо писано руком мога мужа, али ми је стил био стран, био је шаблонски и крут. Ја то припишем великој узбуђености у којој се он морао налазити и нисам хтела ни да мислим више о томе. Када је прва лађа, којом је он могао доћи приспела у Сутамптон, ја сам била на пристаништу. Међу множином људи познам одмах његов стас и зовнем га именом: „ГотФраје, ГотФраје ! <с На мој узвик он се журно окрете и рашири руке са, речима: »Једва једном, злато моје!" и пожури се да ме загрли и пољуби. Али истога момента приметим, да то није мој муж (( »Није био херцог?« „Боже сачувај! То је био Вили Штубс! Страшна ме јарост обузе и ударим га два пут песницом по лицу. к в Шта ти је? с( повика он. »Ђубре!" одговорим му ја са највећим узбуђењем. »Убицо! Ви сте убили мога мужа!" Око нас се скупи маса света. Ох, таква хладна дрскост тога пробисвета! Мора да је био спремаи на такав дочек. »Сирота жено!" рече ми он сажаљиво, »ваш је мозак мора бити поремећен, ну надајмо се, да ће до сутра бити све добро Џоне!« »Изволте, светлости!® одазва се слуга иза мене и поклони се са пуно респекта — да сам могла, ја бих удавила за то тога глупака. »Џоие, одведи херцогињу до кола, па у хотел. сс »По заповести, ваша светлости!« Ја сам беснила од унутрашњег узбуђења, али сам хтела да се уклоним од очију љубопитљиваца, те пожурим колима, у пратњи слуге. Сутра дан се зликовац пријави мени. Наравно да га нисам примила, већ сам идућега дана отпутовала у Лондон, да саопштим целу ствар своме адвокату. Отуда пожурим у наш замак, да дам инструкције послузи, те и ако ме је Штубс у корак пратио, ипак није успео да га примим. »Па сад? сс додам ја. »Сада долази нешто најневероватније,« продужи она. >,0н оде одмах мојој свекрви, и она га ирими као свога сина, а мене нанрави и она лудом — она ми никада није могла опростити, што нисам племићскога колена. — Она свакако пре тога пикада није видела Вили Штубса, а морам признати, да је врло велика сличност била између њих двојице за онога, који их није видео једно поред другог. Она га узе к себи, он прими своје старе пријатеље, и свако је веровао, да је он прави херцог. Херцогиња му је ставила на расположење новаца, да почне бракоразводну парницу, и да тражи себи моје дете. То је моја историја, даље вам не умем ништа реКи. Па сада ми помозите, за име Бога, помозите ми, јер ако Штубс добије парницу, ја ћу са својим дететом потражити смрт. Живот нас двога зависи од успеха ваше вепггине ! сс И опет заилака. Ја сам покушао да је по могућству утешим и умирим. Затворим очи и прелетим цео догађај још један пут у памети, да бих видео, да ли треба још што да сазнам или да разбијем где маглу. Херцогињи је изгледала та пауза и сувише дуга. »Дакле! сс прекиде ме она с пуно очекивања, ириближујући ми се. »Да ли је апсолутпо искључена могућност, да се ви варате?" „Не иитајте ме тако! сс рече она таквим топом да сам видео, да она тако заиста осећа. »Случај је врло тежак, сс почнем ја опет после извесне паузе. »То и ја знам, те сам вас баш због тога и потражила. сс »А ја сам вам већ обећао, да ћу учинити све што могу. сс „Ја и не тражим више ништа, <( одговори херцогиња, ја се по том дигнем, јер је изгледало, да је херцогиња јако потресена и да би желела да се растанемо. * * * Кад је ствар дошла на претрес пред грађански суд, сала је судска била препуна љубопитљиваца. Годинама већ није био пред судом тако сензацион случај. На претрес је дошла и херцогиња са сином. Ја сам се био завукао у једно тајно ћоше у сали, од куда сам могао све сведоке огнтро мотрити. Случај је био необично

тежак, али ја сам унотребио све своје мине, и надао сам се, да ће ми поћи за руком, да бацим у ваздух непријатељско утврђење једнога момента, када се оно не нада. Саслушање сведока било је све одлучно противу херцогиње. Сви, који су познавали херцога, заклели су се, да је тужилац идентичан са херцогом, а пре свега његова мати и сви, који су познавали Штубса, рекоше под заклетвом, да је Штубс имао велике сличности са тужиоцем, али да је њему недостајао аристократски изглед, који је тужилац на први поглед имао. Судија је у почетку био са много симпатије на страни херцогиње — ну већ се видела промена, јер је у питањима, управљеним на њу и њенога браниоца био кратак и одмерен. Ја сам браниоца упознао са својим планом, те смо задржали за послетку главни тријумФ. »Има ли која од странака још какво питање? сс обрати се судија бранилачким столовима. »Ја имам још неколико питања да управим иа тужиоца,« одговори брапилац херцогиње. »Молим ! сс »Видите ли херцогињу Вилдермер овде у сали?« испитивао је бранилац. »Моју матер? сс »Не. сс »Ах, ви мислите моју жену! »Да богме да је видим. с( »Дакле ви велите, да је ова дама ваша жена? (< »Да, наравно,« одговори тужилац са ироничним осмехом. Херцогиња учини покрет, који је изражавао одвратност; иначе се мирно понашала. »Ви нисте никада били војник? (( »Не, никада!« »А знате ли, да ли је Вили Штубс био војник? сс »Пре но што сам га узео за свога личнога ловца био је осам година у војсци. сс »Ви имате обојица исту висипу?" »Јест, потпуно. сс »Да ли бих вас смео замолити да устанете?« Тужилац се диже устежући се. У том тренутку из прочеља изађе један стари наредник у униФорми, кога смо ми довели, али тако, да га тулшлац иије могао дотле видети. Кад је он хтео проћи поред њега ка судијскоме столу, узвикнем ја гласном командом: »Мирно / (( Оштро, неочекивано, као иуцање пиштол.а зазвопила је комапда кроз салу. Као муња да је погодила тужиоца, укрути се овај, приљуби опружене дланове уз бутине и са прбписпим »очи на лево сс поздрави свога старога претпостављенога. Један је моменат стајао тако као Фигура од воска, али свега један моменат. Све је било у највећем узбуђењу. Тада примети тужилац, колику је глупост учинио, и у очима судијиним прочита, да је игру изгубио. Страх и беснило му се указаше на лицу. »На вешала, да Бог да! сс рикну он мени и потрча вратима. Направи се ларма и гужва, али све надвиси отроги глас судијин. »Ухапсите тога човека! сс узпикну судија и тужиоца зграбише десет песница. »Имате ли још какво питање? сс обрати се судија херцогињином адвокату. »Не, господине судија!« рече овај седајући. »Ви, господине браниоче?® упита судија браниоца противне странке. »Не! сс одговори овај кратко и одсечпо. »Томе сам се и надао од вас, као часнога човека," рече судија. »Тужилац ће остати у затвору и биће предат кривичноме суду. — Тужба ће му бити одбијена. А вама, госпођо херцогињо, честитам на такоме помоћнику, кога сте у невољи нашли! (( Превео: Д. В. Бакић.