Полицијски гласник

СТРЛПЛ 242

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Г 30 и 31

одело за представљаче, чак и за женске. Шта више, надали су се, да. ће, посредовањем једног посилнога, добити оФицирску униФорму са акселбаитима. Само да плацмајору не падне на памет, те да забрани, као нрошле године. Али прогале годипе није бпо мајор на Божић добро расположен: изгубио је негде на картама, а уз то су још и у тамници починили неке глупости, и тако је он забранио из пакости, а сад, можда, неће хтети да смета. Једном речи, Баклугаин је био у узбуђепом стању. Видело се, да је он један од најглавнијих подстрекача за позориште, и ја счм се тада зарекао, да свакако будем на тој представи. Простодушна радост Баклушинова о успеху позоригата допадала ми се. Рсч но реч, и ми се заговорисмо. Између осталога, казао ми је, да није неирестапо служио у Иетрограду; да је тамо негато згрешио и да су га, уосталом већ као подофицира, нослали у Р.. у гарнизони батаљон. — А отуда су ме већ и овамо иослали, додаде Баклупган. — А зашто то ? упитам га ја. — Зашто ? Па пгга мислите, Александре Петровићу, зашто ? Ето зато, гато сам се заљубио. — Којегата, за то се још не шаље овамо. рекох емејући се. — Оно истина, додаде Баклушин, истина је да сам при том послу убио једног тамошњег Немца из пишгоља. Али зар вреди и за Немца прогнати некога, расудите сами! — Па како је то било ? Причајте, то је занимљиво. — Веома смешиа историја, Алексапдре Петровићу. — Онда у толико боље. Прииоведајте. — Да приповедам ? Е, па добро, а ви слушајте... Саслугаао сам и ако не сасвим смешну, али зато доста чудновату историју једнога убиства... -к — »Ево како је то било, иоче Баклугаин. — Кад су ме оно послали у Р., видим ја — варошлепа, велика, само имамного Немаца. Тхе, ја, разуме се, јога млад човек, код старешина на доброј нози, идем, накрививши капу, и, тако рећи. проводим време. Намигујем Немцима. И ту ми се донадне једна Немица, Лујза. Оне су обе биле праље, за најфиније рубље, т. ј., она и њена тетка. Тетка јој је била стара и некако ћутљива, а живиле су удобно. С почетка сам шпартао поред прозора, а после оам склопио и право пријатељство. Лујза је и руски леио говорила, али само тако, као да је мало шушљетала, — ах, каква је, то јест, љупка, тако љупка, какву још нисам никад ни видио. .Та спочетка те ово те оно, а она мени; „ие, то да се ниси усудио, Сагаа, јер ја хоћу да сачувам целу своју невиност, те да ти будем достојна жена, (< и само се умиљава, смеје се тако звучно... а била је тако чиста, већ нисам ни видио такве осим ње. »Сама ме је навела на мисао да се женим. Е, како сад да се не женим, помислите сами? И тако се ја спремам да идем

с молбом потпуковнику... Наједаред види а — пема Лујзе једанпут на састанак, не до^е ни други пут, па није била ни трећи пут... Пошљем јој писмо; на нисмо нема одговора. Шта је то, мислим се ја? То јест, кад би ме варала, она би се претварала, и на писмо би одговорила, и на састанак би долазила. Али она није умела ни да слаже; него је просто прекинула. Тетка је ту нешто смутила, помислим. Тетки нисам смео ићи; ма даје она и знала, ми смо ипак крили од ње и кришом се састајали. Идем као луд, написао сам последње иисмо и кажем јој: »ако не дођеш, сам ћу отићи тетки." Она се уплашила и догала. Плачем; неки Немац, вели, Шулц, њихов далеки рођак, часовничар, богат и већ у годинама, изјавио је жељу да се ожени њоме —• да би, каже, и мене усрећио, а и сам у старости да не остане без жене; а каже и да ме воли, и већ се одавно решио на тај корак, али је једнако ћутао и сиремао се. Па, ето, видиш, Саша, он је богат, а то је за мене срећа; иа зар ти хоћега да унигатиш моју срећу ?... »Гледам ја: она плаче, грли ме... Ех, мислим се, та она говори паметно! Па, зашто и да иође само за војника ма да сам и нижи чин? — Па добро, Лујза, казкем јој, да си здраво, нека ти је Бог у помоћи; нашто ми је то, да ти срећу твоју губим? А он, је ли леп? — није, вели, матор је, с дугачким носем... чак се и сама насмејала. „Растадосмо се; шта ти је мислим се ја, судбина !... »Сутра-дан упутим се ја поред његовог дућана; улицу ми је она казала. Гледам кроз прозор: седи Немац, прави сатове; има му око четрдесет и пет година, нос му је кукаст, очи издубљене; носи Фрак и има високу јаку, сасвим високу, па се правп важан. Само сам пљунуо; хтео сам одмах ту да му разбијем и прозор... а зашто опет, мислим се, не вреди ни дотицати се. Што је било — било, не може се више понравити. „У сумрак дођох у касарну, легох на постељу, и наједаннут, нећете ми веровати, Александре Петровићу, како сам се заплакао... »И, тако, пролази један дан, па други, трећи. С Лујзом се не виђам. А међутим сам чуо од једне куме (била је стара, такође праља, којој је Лујза покадшто одлазила), да Немац зна за нашу љубав, зато је и одлучио да се шго пре венча. Иначе би причекао још две године. Од Лујзе као да је тражио да се закуне, да за мено неће више да зна; и као да их он обе, и тетку и Лујзу, међутим још под притиском држи; да ће се, можда козна, још и предомислитн, и да се још и сад није сасвим одлучио. Рекла ми је такође, да их је за прекосутра, у недељу, обе позвао ујутру на кафу и да ће том приликом бити још један рођак, старац, пређе је био трговац. а сада је јадан никакав и служи у некаквом подруму као надзорник. „Чим сам сазнао, да ће они у недељу, можда, целу ствар одлучити, спопаде ме такав бес, да се просто нисам могао савладати. И цео тај дан, и цео сутрашњи дан нисам ништа друго радио, него само

о томе мислио. Чини ми се, да бих иојео тога Немца. »У недељу ујутру, јога иисам зиао шта ћу и како ћу, али чим се свршила литургија, — поскочим, навучем шињел, па се упутим Немцу. Мислио сам, да ћу их тамо све затећи. А загато сам се упутио Немцу, и шга сам тамо хтео казати -- ни сам не знам. Међутим, за сваки случај, стрпао сам пигатољ у џеп. Имао сам ту пиштољчину, стару, са старинским орозом; још као дечак пуцао сам из ње. Готово се већ више није могло њиме ни пуцати. При свем том ја га напуним оловом; мислим се: тераће ме псоваће, а ја ћу да извадим пиштољ и све да их поплашим. »Дођем тамо. У радионици нема никога, него сви седе у соби позади. Осим њих нема ни живе душе, нема никакве послуге. Код њега је цела послуга била једна Немица; она му је била и куварица. Нрођем кроз дућан, видим — врата су ту затворена, али нека стара врата, са резом. Срце ми лупа, застанем, слушам: говоре немачки. Како сам из све снаге лупио ногом, врата се намах отворише. Погледам, застрт сто. На сголу велики ибрик за кафу, а каФа ври иа гапиритусу. Стоји двопек ; на другом нослужавнику је стакло с ракијом, харинга и кобасица, и још боца некаквога вина. Лујза и тетка, обе у празничком руву, седе на дивану. Према њима па столнци седи Немац, младожења, зализан, у фраку и са укрућеном, шпицастом јаком. а са стране седи на столици други Немац, — већ остарео, дебео, сед, — и ћути. Кад сам ушао, Лујза одмах сва пребледи. Тетка посочи, па опет седе, а Немац се намргати. Тако љут устаде и пресрете ме: — „Шта желите? рече. — „Ја се као збуним, али је иакост већ била јако мноме овладала. (Наотавиће оо)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА А. 13. званичник среоки, ноотавио је ова питања: 1, „Неки Нрвоотепени Судови наплаћују од сваке тапије, на име такое, за суд но 2-60 дин., у непонишгеним маркама, а други то не чиие. Који се суд у овом олучају греши о закон ?; 2, Неки Ирвостенени Судови наплаћују за тапије 2°/ 0 од продајне цене а неки 1°/„- Која је такса законита?; 3, Неке окружне и срооке власти издају решења но жалбама са 2 дин. такое, а окружне команде по 2-50 динара. Која влаот, у овим случајевима, руши пропис тач. 6 таксене тарифе закона о таксама?; 4, Како треба разумети тач. 20. таксене тарифе — да ли ое та такоа нанлаћује од оригиналног полутабака, или од оног копираног нренисаног од стране приватног лица?; и, 5, Зашто неке среске власти нанлаћују 0-50 динара за оверавање отпуста олугу и слушкиња, а неке ту таксу не наплаћују — којих је влаоти правилнија радња?" На ова питања одговарамо: I. Има Првостепених Судова, који наплаћују по 2-60 динара, кад издају тапије по јавним