Полицијски гласник

ПР0.1 30 и 31

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 243

продајама. Од овога, 2 дин, рачунају за решење које доноое да се тапија може издати а 0.60 динара за утрошену хартију. Како се ове тапије издају увек по званичној дужности, то не би требало наплаћивати таксу од 2 динара за решеае, а она од 0'60 д. иде као накнада за утрошену хартију. Код тапија, које се нриватним иродајама нреносе ову таксу никако не треба напдаћивати; II. За потврду преноса непокретних имања продајом или другим теретним уговором, наплаћује ое такса из тач. бр. 204 закона о такоама по 1°/ 0 од продајне цене. Ако неки судови наплаћују више онда они греше. III. За свако писмено решење административних власти, кад се на захтев приватних доноои, по њиховој оделитој молби, жалби или захтеву, наплаћује се по т. 6 зак. о таксама по 2 дин. По чл. 16. нравила за извршење закона о таксама, иоред горње таксе, мора се наплаћивати и такса из т. 1. тариФе у 0-50 динара. Као што се из овога види, овде су урачунати само они сдучајеви, кад се нско обраћа извесној власти са првим својим захтевом који изазива одлуку — решење —, и, по томе, такса у 0-5 0 дин. не ће се наплаћивати кад се подносе жалбе на решења, као што је случај из т. 7 тарифе, даље случајеве из тачака: 77, 88, 133 и т. д. Свако другчије поступање, погрешно је; IV. За преписивање слушбених акта и докумената, таксу увек треба наплаћивати од оригинала а не од преписа, јер би се, другчије радећи, могла изигравати тач. 20. таксене тариФе и намера законодавца; и, V. За оверавање отпуста слугу и слушкиња не треба наплаћивати никакву таксу, јер она прво није прописана законом, а друго оверавање отпуста врши се у циљу евиденције кретања онога реда друштвеног, у коме поред добрих има увек и људи рђавих склоности, па власт треба да је о њима увек добро обавештена.

Један општински писар пита: оМоже ли се застарелошћу стећи право службености иа ноиокретним добрима?; и, II. Да ли је правилно урадио судија једног Ирвостененог Суда, што је разматрао пресуду општинског оуда, донесеву против његове браће од рођеног ујака, и по њиховој жалби поништио нресуду општинског суда. Ако овакав његов поступак није сагласан са наређењима § 52. тач. 1 грађ: суд. поступка, онда да ди оудија поддежи и другој каквој казни сем оних пооледица, које му доноси § 4 26 тач. 3. поменутога закона?" I. По § 929 грађ. законика заотарелошћу ое могу прибавити права олужбености на непокретним добрима. Рок је предвиђен овом законском одредбом.

II. Како је питањем под II. престављено, судија је са једном парничном страном сродник у IV отепену побочне линије те је према § 52 тач. 1. он у изузећу. Према §. 53 пом. закона, он је требао сам да извести суд о овоме сродству. Кад то није учинно, него узео у оцену пресуде општинског суда, он је, на сдучај обнављања парнице у омисду § 42 6, дужан да плати парничарима и сведоцима трошак и дангубу Другом казном не може бити кажњен.

Један опет општиноки писар, учинио је ова питања : ( ( Чланом 20. закона о народним школама прописана је казна за оне ђачке родитеље и стараоце, који своју децу не шад>у уредно у школу. 1 Казне ове изриче школски одбор а извршује их председник општинског суда или његов заменик, које казне ако не наплате у року од 30 дана, платиће их сами. Да се ово све може извршити на време потребно је објашњење : а, сме ли општински суд ове казне наплатити егзекутивним путем од оних грађана, којима је познато да су кажњени, па се крију да се ова казна у остављеном року не би наплатила ? б, мора ли ошптински суд водити рачуна о наређењима § 471 грађ. оуд. постуика при наплати ове казне, кад се она продајом покретности врши ? в, могу ли се, сем ове казне, употребити према родитељима и стараоцима и оне казне из тач. 9. §. 3 62. крив. законика, кад своју децу никако не дају у школу? На ова питања одговарамо : а, кад год је некоме лицу саопштена осуда, она се може и мора извршити у законском року, било наплатом казне, билозаменом затвора. Општинским судовима стоје на расподожењу законска срества да казну ваплате и без присуства ооуђеног, кад се утврди да се он крије држећи се прописа у глави XVIII грађ. суд. поступка. Ако је сиромашног стања, па би новчану казну требало заменити затвором, онда је општ. суд дужан да се послузки свима законоким срествима и ооуђеног добави да казну издржи. б, како ће се поступати при наплати новчане казне и замени ове затвором, регулиоано је расписом Господина Министра Нросвете и Црквених Поодова од 17. маја 1 8 99 године ИБр. 4 323, који гласи: В У члану 20 закона о народним школама, а у његову последњу ставу, казано је: у случају, да се новчана казна не може наплатити од кажњеног ђачког родител.а, замениће се затвором, рачунећи 2 динара за један дан затвора. Ну, како су наотугшла разнолика тумачења овога члана од стране појединих општинских судова : којег ђачког родитеља треба сматрати за сиромашног и казну, изречену на основу горњег члана, према њему, заменити затвором, нашао сам за потребно да наредим следеће: да се само према оним неуредним ђачким родитељима, који пдаћају годишње испод 10 динара непосредпог иореза, новчана казна може заменити затвором."

Овај распис, истина, одсгупа донекде од општег принципа, који је предвиђен § 471 гр. оуд. ноступка за извршење кривичних пресуда, али власти су дужне да о њему воде рачуна. в, у § 362 тач. 9. крив. закона, побројапи са свим други узроци од оних из чл. 20 закона о народним шкодама, због којих иеко може бити кажњен, па за то, кад год се утврди да они постоје, може се казна изрицати и по овоме законском наређењу. Један срески званичник оаопштава овај олучај и тражи обавештење. „По § 471 грађ. оуд. поступка, земл.оделац не може ни сам отуђити кућу са плацем и пет дана земље, рачунећи у један дан 1 600 квадратних хвати. Према томе кадгод земљоделац продаје штогод од свога имања, он мора поднети уверењо општинског суда и одбора, саобразно правилима Г. Министра Правде од 4. Фебруара 1 874 год. № 3 54 да му, поред продате земл.е, остаје још онолико, кодико по закону не може отуђити. До оада оу, вели, ова уверења општински судови издавали на основу пописних књига В. и Ирвостеп. судови су их примали као исправна. Од неког времена Првостепени Н. суд тражи, да среска власт, оверавајући ова уверења, каже, да она ио личном уверењу тврди, да дотични има још земље, колико му треба. Да оваку иотврду стави, полициска власт нашла је, да пре тога треба имати несумњивог уверења, које се може добити једино стручним премером, па је одбијада потврду свакога уверења, где није претходно стручан премер. На овај начин, људи су изложени великим трошковима око премера, који много пута надмаша продајну цену земље, те се, тако у опште онемогућава,продаја, а наравно, на тај начин људи ограничавају у употреби и неограниченом располагању својине. Износећи ово, овако, он пита, да ди је радња Нрвостепеног суда и полициске власти правидна, и ако јесте онда какав се излаз може наћи из незгоде, која се јавља из ове правидне радње суда и полициске власти?" У општем интересу друштва, законодавац је ограничио земљоделца да не може отуђити извесан део свога имања. Да би се овој законокој одредби нрибавила практична важпост, Г. Мииистар је поменутим правилима, а имено тачком 1 1 под а. и б. усдовно, да се при преносу имања пази по званичној дужнооти на ова отуђивања, и да се иодноое уверења општинске власти, која ће потврђивати и подициске власти, о овој околнооти. Како ће општинске и полициске власти доћи до сазнања, да ли некоме остаје довољно земл а е по закону, то, наравно, није одређено правилима. Али, како се зна, да је за то оазнање једап једини начин премер, кад је законом одређена просторноот по мери, онда је оваки други начин неправилан, па по томе и оаме пописне књиге Б. које су примљене само као основица за разрез пореза на земљиште, не могу бити никакав доказ за околност, која се овде износи. Нрема томе и суд и полициока власт имају право што захтевају, да се све ово премером утврди. Оне на то имају право по закону, а на то их је, нема сумње, оиредедило искуство.. да многи земљоделци изигравају наређења § 471 гр