Полицијски гласник

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30 и 31

лази отуда, што то питање не би било регулиоано законима, него отуда, што се за њихово постојање није знало. Да то постигнемо, нама није ништа друго потребно, него да се позовемо на оно наређење приказанога закона, које интабулисаног повериоца, чија је залога продата за порез, уводи у права државе и општине за суму, коју су ове из његове залоге наплатиле. Само је потребна тачна и савесна примена овога наређења, па ће одмах грађани — повериоци — стећи уверење, да држава није отмичар, и да су привилегије, што их она има, и потребне и правичне, ако се хоће, да она правилно живи и напредује. Кад смо овако утврдили, да се скоро за два деценијума наносила неправда појединим грађанима не са тога, што држава није стигла да извесне случајеве регулише закоиима, него просто из тих узрока, што се доносило тако много закона, да су једпи друге загрпавали, онда да пређемо на оцену питања: да ли овај закон баш правилно регулише изнесени пример из саме праксе. Одговарајући на ово питање, ми одмах имамо да кажемо, да нам је за оцену овога полазна тачка од права државиог на привилегију: да је она у наплати пореза првенствена, како по овом закону, што смо за сада изнели, тако и по чл. 108 садашњега закона о порезу. И измирујући се унапред са овом привилегијом, ми налазимо, да је овај закон правилно регулисао изнесени пример, узимајући, да поверилац, лишен залоге од сгране државе, улази у њена права према другим интабулисаним повериоцима, сразмерно суми потраживања и суми добивеној за целокупно имање дужниково. Управо, да улази у гурему са интабулисаним повериоцима других парцела дужникових, искључујући, наравно, необезбеђепе повериоце, у колико би дужник и таквих имао. На тај начин, иорез у истини пада сразмерно на целокупно имање дужггаково, и подносе га заједнички сви повериоци. У овоме случају задовољена је потпуно правичност, у колико неиравичност не би лежала у самој привилегији државе према времену трајања и суми потраживања. Кад овај закон правилно запазе и административне и судске власти, у колико се ове последње јављају као надлежне за расправу овога питања у опште, онда одредбе чл. 108 садашњега закона о порезу, не ће бити од онако опаких последица по извесне интабуланте, како су до сада биле. Није на одмет нарочито напоменути, да овај закон регулише и општинска потраживања у једноме са свим другоме правцу од онога, у коме су она до сада регулисавана, јер се мора признати, да њима ни један од новијих закона није признавао ни првенство наплате ни прећутну законску залогу, као што то чини овај, што смо га сада изнели. Стављајући себи у задатак, да се просто ограничимо на изношење једнога закона, који и данас важи и исцрпно регулпсава извесне случајеве из судске и административне праксе, а међутим се за његово постојање скоро није знало, ми би могли овде стати, уверени, да смо своме задатку одговорили. Али, како је чл. 108 закона о порезу већ био предмет оцене од стране нашег уваженог ироФесора права на В. Школи и одличног раденика на пољу наше правне књижевности, г. Живојина Перића, ми се морамо забавити његовом оценом само у толико, у колико она, по нашем схвагању, иогрешно расправља један случај, који се често јавља из примене ове законске одредбе, а који је тако расправљен само с тога, што и г. Перићу није био знан закон, што смо га ми напред изнели. Да би оставили маха и другима, да кажу : да ли је наша оцена правилна или не, ми ћемо овде изнети пример, како га је г. Перић навео у својој књизи: » 0 арвенственом араву наалате између државе и хииотекарних иовериоца (објашњење чл. 102—108 закона о непосред. порезу к . Говорећи, дакле, о штетности привилегија државних у оном обиму, у коме их предвиђа чл. 102 —108, он вели овако: „Ово дејство државне привилегије може да буде од штете по приватне интересе, као што ће се то из овога примера увидети. Узмимо, да ми имамо кућу у Београду и у неком селу непокретно имање. Оба та добра служе као општа гарантија за порез, који па њих њихов сопственик плаћа. Држава има право

да из куће у Београду наплати не само порез који ову оптерећава, већ и порез који ми дугујемо на рачун онога имања у селу. И обрнуто, имање на селу служи као обезбеда не само за наплату пореза, који њега терети, већ и пореза, који даје кућа у Београду. Претпоставимо еада, да ми на овој имамо хипотеку за осигурање неког ириватног потраживања. Ми смо претпоставимо даље — исплатили сав порез, који смо били дужни на кућу у Београду, али смо пустили да се порез на имању у селу нагомила. Порески органи, из тога разлога, рецимо, што се продаје непокретних имања у варошима врше под повољнијим и лакшим условима него продаје имања у селима, узму за рачун пореза, који сеоско добро наше дугује, у попис пе то добро, већ нашу кућу у Београду. Држава има на то несумњиво право, благодарећи генералности њене хипотеке. Како је, пак, држава као порески повериоц, најпреча, то ће она искључити оног приватног повериоца, који на тој кући има хипотеку, и, под претпозтавком, да пореско примање државино апсорбује сву за кућу добијену цену, хипотекарни поверилац ће осгати неизмирен. Истина, он може, на основу свога права опште залоге,' тражити наплату из нашега. имања у селу. Али он ће тамо, будући је сада обични, хирограФерни (необезбеђени) поверилац трпети конкурс осгалих поверилаца дужникових, па чак евентуално и искључен бити, а ово ће се поименце десити, ако и на сеоском имању постоје приватне хипотеке. И тако генералност државне хипотеке била би узрок, те би наш поверилац, у почетку потпуно осигуран за наплату своје тражбине хипотеком на кући у Београду, остао делимично, или, шта више и са свим неизмирен к . Међутим, као што су читаоци могли запазити читајући сам закон, овај последњи случај, да поверилац може остати са свим пеизмирен, апсолутно не може настуиити, кад закон уводи оваквог повериоца у права дрзкаве и онштине са правом паплате суме, сразмерне иотраживањима и вреднооти осталог продатог имања. Понављамо, само за то, што г. Перићу није био знан овај закон, могао је он и доћи до овако иогрепшог закључка, као што и цела расправа, у колико она ову страну питања додпрује, остаје беспредметна. У осталом, ми смо далеко од памере, да овим потцењујемо важност ове ииаче одличне расправе I-. Перића, јер, на послетку, пије ни чудо, што он за овај закон није зпао, јер смо сами напред рекли, да их је тако много, да је се врло тешко наћи. Тај исти разлог једино се може принисати и оиој грешци, која се поткрала нашем прваку на пољу правне књижевности, што је у Теорију грађ. суд. поотупка унео, да и данас важи закон од 1879 год. по коме државна добра не могу бити предмет обезбеђења и извршења, ма да је тај закон укинут још 1 885 г. кад је ваљало државни кредит појачати и осигурати. » . . ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ СВИХ НАРОДА И У СВИМА ВРЕМЕИИМА ДРУГИ ДЕО. - ТЕЛЕСНЕ КАЗНЕ 17 Разбијање костију Ту су казну вршили скоро само господари према својим робовима, као што је у немачким земљама било господарско нраво да неверне робове кажњавају одсецањем језика, шибом и т. д. Код Римљана, Грка и на истоку господар је још више имао права, као право располагања са животом и здрављем својих робова, које управо нису ни рачупали у људе. Ми бисмо с тога ову казну тако исто мало поменули као и немачка господарска права казна, да није овда онда нримењивана п као јавиа казна. Та се казна вршила на два начина и с тога је имала и два имена БитћИта^шт и СгипСга^шт. По првом методу једном буџом осакаћиване су ноге, а по другом методу пребијали су голенице. Ни у којем случају није морало бити да је услед тога варварског злоотављања наступила смрт. На прогив сверепост је била баш у томе да су несретпици поред свих ужаснних иовреда остајали у животу.