Полицијски гласник

ВРОЈ 30 и 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 237

цивилизоване државе допуштају странцима, нека у већој а нека у мањој мери, и уживање приватних права, а поједине од њих иду толико далеко, да их у томе погледу изједначују оа својим грађанима. (Италија). Од настраних појмова о странцима и њиховим правима, који су владали у старом и средњем веку, дошло се данас, може се без претеривања реКи, до уверења: да су сви људи браћа међу собом, и да, као такови, имају подједнака права на природу и њене користи. Ограничења, која поједине државе иостављају данас у овоме погледу, врло су мала с обзиром на негдашњу искљученост странаца и тичу се поглавито јавног права. Ма колико да су данашње државе толерантне ирема странцима, ипак су све сложне у томе : да би принцип њиховог сукеренитета био новређен, кад би се њима — странцима допунило и уживање јавних права. Последице овог начела најбоље се огледају у општем искључењу странаца из уживања политичких права и њиховој обвезности да се покоравају законима јавног иоретка. Било би, доиста, врло незгодно кад би се странцима допустило и уживање политичких права, која у многим државама немају ни сви поданици. Што се тиче приватних права, она се, као што смо већ рекли, допуштају данас свима странцима само, разуме се, нод извесним условима. Опширно дегалисање ових услова предмег је науке међународног права, и нас би далеко одвело кад би о њима са тога гледишта говорили. Нашим рецима циљ је, да поменуте услове изпесе и пропрати са чисто полициског гледишта, обзирући се том приликом поглавито на праксу и законодавсгво. Пре тога, а ради потпуности ствари, рећи ћемо неколико речи о народности у ужем смислу, нод којом ми разумемо државно-правну везу између државе и њених грађана. ■к * * По сгаром праву народност се одређивала по месту ро1)вња, дакле, без икаквих обзира на народност очеву или мајчину. Довољно је само било, да је дотично лицђ рођено на територији једне државе, па да се сматра за њеног грађанина поданика. Ово територијално право, [шз аоИ), које је важило у Француској до 1791, а у Вел. Вританији до 1870 год., напуштено је данас у свима државама, изузев јужно-америчких. На место њега преовладало је, у већини законодавстава, право ФИЛИЈације (шв запдттзЈ, по коме се народност детета одређује по народности његових родитеља, разуме се већ, на првом месту по народности његовог оца. То је, у осталом, и са свим природно, кад се има у виду, да деца наслеђују и Физичке и моралне особине својих родитеља. Ну, и поред свега овога, већи део држава, водећи рачуна о осећајима појединаца према земљи у којој су рођени, а често пута и стално настањени (ша зоН), а не хотећи опет пренебрегнути са свим ни начело филијације, комбиновале су у својим законодавствима оба ова система. У овом погледу нарочито се одликује Француска, чији грађ. закон од 26. јула 1889 год. вели: Француски је грађанин (поданик): 1. Свако лице рођено од оца Француза, било у Француској или иностранству; 2. Свако лице рођено у Француској од непознатих родитеља, или родитеља чија је народност непозната; 3. Свако лице рођено у Француској од страних родитеља, ако је само један од њих рођен у Француској. Ако је то мати, дете има право да се, у добу свога пунољетства, одрече Француског грађанства. Под истим условима допушта се и ванбрачној деци, да се одречу народности Француске; 4. Свако лице рођено од страних родитеља, и у времену нунољетсгва стално настањено у Француској, ако се, у истом времену, не одрекне Француске народности, и не докаже званичним исправама да је сачувало народност очеву. (чл. 8-ми тач. 4-та).

Као што се из изложеног види, Французи су комбиновани систем филијације са системом домицила (стално обитовања). Сем Француске, овај комбиновани систем још су усвојиле: Русија, Вел. Британија, Сједињене Америчке Државе, Италија, Холандија, Шпанија, ГЈортугалија, Белгија, Данска, Бугарска, Грчка, Бразилија и најзад Турска (зак. од 1869 год.). Што се тиче система филијације, он данас важи у АустроУгарској, Немачкој, Швајцарској, Румунији, Шведској, иа и код нас. По § 44 нашег грађанског закона » Код рођених Срба ирелааи ираво грађанства с родитеља на децу ПО самој природи". Речи „по самој ирироди с< довољно доказују: да се не прави никаква разлика у погледу места рођења, Са питањем о одређивању народности у ужем смислу, у тесној је вези и питање о задобијању грађанства једне државе. Законодавства у овоме погледу веома су различна код појединих држава, али је за то теорија на чисто с овим питањем. По њој се државЛ )анство може задобити једним од ових пет начина: 1. Рођењем; 2. Прирођењем; 3. Усвојењем; 4. Браком и 5. Анексијом. Два од ова начина: прирођење и брак, предвиђена су изрично и у нашем законодавању (§§ 44 и 48 грађ. зак) ; задобијање грађанства иутем рођења резултат је територијалног права, док се анексија сасгоји у присаједињењу целе или делимичне области једне државе. Односно задобијања грађанства иутем усвојења, могло би се, мислимо, кад кад наћи ослонца у § 136 гра!,ан. зак. Дужни смо још поменути, да је начин задобијања грађанс-гва иутем прирођења, (§ 44 грађан. зак.) у многоме ограничен конвенцијама, закљученим између наше и других држава. Што се пак тиче гублења грађанства, оно ио нашем закону може бити двојако: а) Прирођењем у страној држави (уредба од 2. маја 1844. В№ 603) и б) Удајом српске грађанке за странца (§ 48 грађ. зак.) Поједине државе одузимају грађанство и оним својим поданицима, који би ступили у страну војничку или грађанску службу, за тим због осуде за дело нротив државе и, најзад, због сталног иселења у иностранство. Свему овоме треба додати још и а нексију, о којој је већ било говора. Оволико о народности, а сад да се вратимо пашем задатку — излагању полицијоко-правног положаја сгранаца код нас у Србији, а у неколико и другим државама, нарочито у Француској, чије нам законодавство у овоме погледу, молсе служити за углед.*) * * * Са врло малим изузетком, све важније јевропске државе, па и наша, разликују данас ове три кагегорије странаца: 1. Домицилиране — стално настањене; 2. Недомицилиране — нривремено настањене; и 3. Странце заштићенике. Свака од ових категорија има нарочитих дужности и права, те је с тога потребно да их понаособ проучимо. На реду су: *) У исто доба користимо се овом приликом и изјављујемо, да смо се, при изради ових редака, служили овим изврснпм делима: а) К&реПогге де роНсе а6.ттг81га.НЂе ер јисИсагге рЉНб воиз 1а сПгес1доп с1е М. Еерше, ргере1 с!е роПсе ; б) Основи међународног арава од АлФонса Ривијера, у нреводу од Го снод. Др. М. Р. Веснаћа; в) ТгаШ Т&отг^ие е,1 рга-Н^ие д,е V ехкгасШгоп раг Вегпагс!, 1890; г) Систем ариватног (грађанског арава) Краљевипе Ср<1ије, у вези с међународним ариватним иравом од Госиод. Андре Ђорђевића, и најзад д) ВгсПоппагге сГ а(Хттги1гаНоп, (V 0 Раззерог1). Сем изложених дела, нашли смо досга материјала и у нашим зборницима, као и у зборнику Франц. закона (Л,е8 еосЈез (гапсалвј.