Полицијски гласник

БРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

СТРАНА 351

отуђења, али ипак огарантовао кућу и два дана земље. Према томе, узимајуКи и за ове случајеве исто начело, проведено кроз § 471 за приватне повериоце, закон штите земљоделцу и овога породици кућу са плацем и два дана земље, без обзира на то, што се јавна каса не би могла потпуно намирити у своме потраживању из заложенога имања. Јавна каса, у случајевима штете, има право на накнаду ове од несавесних проценитеља, по законима који то опредељују.... Износећи случајеве, који потичу из примене § 471, и у овоме и у ранијем чланку, ми не можемо рећи, да смо изнели све, што се у дугој пракси једнога полицискога чиновника може да јави. На против, морамо признати, да је ово тек један део, који махом има свога извора у тачци 4-ој номенутога §-а; а случаје из тачака 1. 2. и 3. ми управо нисмо ни додиривали. Међутим, они су тако чести, да се чиновник у своме раду срета саТњима свако дневно. Њих ћемо ми, у колико будемо знали и умели, изнети доцније, у тежњи, да тако помогнемо оним млађим чиновницима, који, вршећи пописе и забране, имају о њима самостално да одлучују, много пута далеко од среске канцеларије и могућности, да о њима чују мишљење својих старешина или другова. Сада ћемо, пак, да укратко истакнемо питање: а, да ли су постигнуте оне користи, које су за сељачки сталеж очекиване из наређења тачке 4. § 471 гр. с. поступка; и, б, да ли су та наређења изигравана и како ? Ово је питање потребно истаћи из два разлога. На име : треба ли одржати и даље то наређење; и, ако треба како се може спречити његово изигравање? Одмах имамо даизјавимо: да је на питање под а тешко одговорити са апсолутном тачношћу, јер оно није систематски проучавано ни од стране наше ни којега другог, те да би имали несумњиве статистичке податке о томе. 0 њему се моаге говорити као о питању, које се у извесним приликама јављало само собом, и изазивало да се о њему мисли. Узимајући, дакле у обзир извесне уочене моменте у животу нашега народа и појединца, и онај Факат, да наша села још немају пролетаријата у оној мери, у којој се овај јавља у нас по градовима, и у којој се, у сличним приликама, јављао код других народа, ми смо вољни да ово припишемо утицају поменутих законских наређења, и онда би се могло рећи, да су она дала, до некле, задовољавајуће резултате. Тако, ми верујемо,^да су она припомогла, да је зеленаштво по селима мање, него што би оно иначе било, а да су и случајеви несавесне уираве, од стране преставника појединих задруга, ређи него иначе, опет због ових наређења. У опште ми налазимо, да је ова економско-политичка мера бар задржала онај социјални "процес пречишћавања, ако га није са свим спречила, који је обављен у

животу других народа, и који ће се, у низу година обавити и код нас. Ово ограничење само ће га усиорити, али га не може апсолутно задржати, јер он, у главноме, има свога постанка и узрока у нашим социјалним приликама. Ми чак знамо, да нам многи не ће одобрити и ово гледиште, и ако доста скептично, на утицај ових наређења законских, него ће све то објаснити економским и другим приликама нашега народа, али ми лично опет верујемо у известан успех ових наређења и користи отуда. Са наше стране имамо чак да захвалимо законодавству онога времена, које је добру нашега сељака поклонило онолико пажње, а ми сада учинимо бар и толико, да се то не изиграва ако не можемо више. А што мора доћи и поред ових мера, то ће доћи и без наше воље. Хоће ли, пак, за наше Финаноиске прилике бити већа корист, кад имања буду у рукама неколицине или не, то остављамо да оцени само време и они, који су за то компетентнији. Ми ћемо се, пак, вратити на питање: да ли су ове одредбе изиграване или не? И, као одговор одма износимо, да су оне изиграване и од самих сопственика и од оних, који су били интересовани, до безочности. Да нам се не би иребацивало, како ово тврдимо без доказа, ми ћемо изнети само два примера, који ће наше наводе потпуно утврдити. Од њих један је овај: Извесно лице, које има тек пет дана земље или још и мање, решено је, да од овога штогод отуђи. Али знајући, да тапију не може издати, онда прибегава овоме: Купац имања, с киме се продајна цена утврди, тужи продавца — сопственика за заузеће ове или оне њиве или ливаде. Продавац признаје код среске власти (од општине се, као познаваоца месних прилика редовно бежи) да је ту њиву или ливаду самовласно заузео. Среска власт казни самовласника (у овом случају продавца) и наређује да њиву уступи сопственику — купцу. Ова пресуда постаје извршном, јер се продавац не жали, и сопственик се по њој убаштињава, или му она служи место тапије. Ови су сучајеви чести, а још чешћи су случајеви реума. Кад се не може да да тапија, онда се даје писмено, утврђено влашћу, како је њива дата у реум за извесно време. Продавац прими новац а купац узме земљу и после извесног рока он се користи застарелошћу и убаштињава, а много му пута ово и не треба, јер ову земљу нико више и не тражи. Ово су, наравно, свега два случаја, а има их много, врло много. Да боме, да се ово све може учинити највише по томе, што наше власти врло мало пажње обраћају на ово изигравање, а оно се, међутим, само строгом пажњом ових може сузбити. Изневши овако ово, што смо запазили, ми верујемо, да ће сваки савестан чиновник учинити све што може, да се смањи

број ових изигравања закона, а тиме ће испунити и једну дужност и учинити добро својој земљи, која је још далеко од једне индустриске земље, а у којој је пролетаријат сеоски истина у маломе, али опет на помолу. Диш. С. Калајџић

0 иеледнику. Решено би, да се те масе снега баце у реку, не би ли се нашао леш убијенога; и судска комисија била је присутна, да би у случају да се леш нађе могла одмах извршити преглед. Иследник се известио од људи, да ли је те зиме први снег падао 15. децембра (те ноћи је баш нестало Ј. С.) и упитани му одговорише, да је 15. децембра снег падао по други пут, тако да је убијени морао лежати већ на једном врло дебелом слоју снега; ти људи рекоше, да тај први слој мора бити висок 6—8 стопа. Регпише дакле да копају дотле, докле не наиђу отприлике на слој првог снега, на коме је убијени морао лежати. Снег је одбачен и кад су га већ били стањили на четири стопе и већ несумњиво били у слоју првог снега, посао је остављен, и сматрало се, да се стари, глуви тестераш преварио. — Али он се није преварио, јер кад се у позно пролеће отопио снег на оном месту, нађен јелеш убијеног сасвим доле, готово на самој обали, и то баш на оном месту, над којим је иследник за време одбацивања снега неколико сахати стојао. Ствар се објашњава тиме, што су се преварили људи, које је иследник питао о времену кад је падао снег, 15. децембра није падао други већ први снег те зиме. Леш је дакле пребачен преко зида, докле још није био набацан снег, њега дакле није требало тражити на првом слоју већ испод њега, и да је тада тачније истраживано, кад је пао први снег, био би се одбацио и последњи слој и леш би се био нашао још тада. Али од тада је прошло много времена и учинилац није још ни до дан данас пронађен. Други случај односи се такође на једно убиство и показује, да се услед неправилних исказа великог броја сведока лако може траг с правог учиниоца пренети на невино лице. Два врло ниска сељака, која беху на рђаву гласу, Сп. и Б., наговоре једног трећег имућног сељака, Т., да с њима посети једно удаљено марвено тржиште, да тамо купе волове. Они се кренуше из свог места С. врло позно у јутру, путовали су до Л., ту су се у подне одмарали и у 3 сах. кренули су се одатле даље; они су намеравали да преко Ф. огиду до Ст., ту да преноће и сутрадан да стигну у тржишно место М., које је било један сахат удаљено. Али сутрадан је Т. између места Л. и Ф., али ближе ка Ф., нађен поред друма у једном јендеку; био је тешко повређен по затиљку и онесвешћен; у току сутрашњег дана дође он к себи и изјави: »Сва тројица су се, као што је речено, кад је тачно на торњу црквеном избило три сахата по подне, кренули из Л, и ударили друмом; после једног сахата почели су Сп. и Б.