Полицијски гласник

БРОЈ 7 и 8

ГГОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 61

У свему томе није било ни речи иотине. Али друге су нриче биле тачне. Г. Гијб бпо је ван себе од гнева, иаркет тако исто, а сутра дан у вече, могло се читати у Тетра-у: »У паркету, показују се врло срдити због изношења на јавност у току истраге, због којих су новине могле унознати нублику са наласком манжета и нојаса злочинчева. „По мишљењу судија, убијца, кад је убио три лица која су га, мислио је, једина позпавала у кући, морао је мислити да је себи обе.збедио некажњеност, када је, на против, да бисмо унотребили карактеристичии израз једног ис гражног судије оставио на месту злочина своју карту посетницу. Од првог тренутка, био је познат, и знало се у који је хотел одсео, и знало се да је у њему оставно своје сандуче од коже које је г. Тајлор пренео у свој кабинет; агенти намештени у околини куће вребаху кривца који би, мислећи да се не зна за њ, могао о.пет доћи,' мисле судије, да потражи свој пртљаг или да пошље по њега вехога који би умакао. Када је, на против, убијца сазнао да је његова идентичност утврђена, све те предузете мере нису имале успеха.® Г. Гијб се врло хладап показа према мени; мало је још требало па да мепе криви да сам ја главом предао свога кочијаша репортерској радозналости. Па ипак, како је у тај мах морао рачунати са штампом, као један просг шеф Безбедности, даде да се унесе сутра дан, у СагеИе Леа ТгЊипаих, службени орган Паркета у важнијим приликама, ову белешку: »Истражни судија, имајући при руци од првога часа, у току својих истраживања, обавештења од највеће важиости, мислио је да је најпоузданије средство да се брзо дође до ухапшења препоручити најпотпунију тајну о извесним појединостима чпје би расгрубљивање морало ићи на руку бегству убијце. »Неопрезна саоиштеља која је учинила штампа нагоне истрагу да пође са свнм друкчијим правцем него што је био оиај којим се мислило ићи. „Пред сувише потпуним узвишењима јавности да би могла осгавити кривца у пезнању најситнијих појединости које би га могле пнтересовати, а сувише нетачпим да би и публику могла удружити у његовом истраживању, постаје потребно дати јавно његово обележје као и обележје предмета којп изгледају да су покрађени. „Лице за које се држи да је извршило злочин било би неки Хенрих-Гастон Геслер, од својих тридесет и иет година, висок I 111. 70 8Ш. витак, црних бркова, мрке боје лица, суморне и ружне Физономије, са изгледом пропала човека, доста добро одевен. Мисли се да је нореклом из Аустрије. Говори више језика; изгледа да је био сликар или Фотограф; као да је походио галантне женске и служио као подводник. »Изгледа да су нокрађени. ови предмети: „Једна кеса од злата и са ситним рупицама и грбом; пЈедна сличеа сребриа кеса без грба; „Један мали часовник у облику срца окићен нлавим емаљем са бриљантпма;

»Један прстен звани бурма, са врло крунним каменом; »Два крупна камена утиснута у обоцу; »Један крстић за ношење око врата са бриљантима: »Једна златна гривиа са руипцама и дијамантима који су образовали копче; „Две мале стварчице које су престављале пајаца и рибу: »Свако лице које би имало да даде каквих обавештења о жртвитреба да се обрати г. Гијо-у, истражном судији." Узбуђеност је била врло велика. За сву публику, иесумњив убијца био је Гастон Геслер. И наравно, стадоше се подсмевати г. Тајлору, који није умео ухватити Геслера који се иије дао наћи. .Гедан адвокат и посланик, г. Ежен Делатр, упути министру унутрашњих послова ово писмо, које прође и кроз штампу: „Госнодине Минисгре, »Још за време дискусије о убијству преФекта у Еру, рекао сам у Скушитиии »Нека полицијски префекат обећа награду од 20,000 динара ономе ко „прбнађе убијцу и, за иеколико дана, кривац ће му бити у рукама." »Тај предлог, писао је Јоигпз.1 Леа Оећа(8, најпаметпије је што се мо1'ло предложити. »Данае, ако су обавештења која је дала штампа тачна, држава ће наследити дете гоепо1)е 1'ењолове. Зар не би било право утрошити од тога наслеђа награду од 20,000 дииара у корист онога ко буде пронашао убијцу? ,,'1 'а метода ностиже успехе у другом свету; једап велики Финансијски завод, у Француској, почео се служити њоме, пре неколико годнна, уз потпуи успех. »Примите, господине министре, израз мојих оданих осећања. Ђ Ежен■ Делатро^, Тај је иредлог одобравало и нападало много новина. Париз је узбуњивала тајна тога злочина, више можда него политички скандали, о којпмаје било говора у првом делу овога дела. Изиосим све те успомене у иојединостима, јер су оне данас нсторијски документи, То је историја бораба измећу Паркета, Полиције и ГДтамие. И онет је штампа одржала иобеду, јер смо се, поред свих непријатности које иам је причинила, у очајању за саму ствар, морали обраћати њој и тражити да објави једно обележје. Како је Геслер могао познати г-ђу од Монтија ? Ни тетка Антонија, ни вратарка, нису се сећале да су чак и оназиле какву личност која би одговарала обележју онога Геслера које је дао сонственик хотела Каје. Ваљало је тражити но свем животу те жене. Опет сам нашао белешку коју сам оида написао према обавештењпма која сам добио од својих агената : »Марија Рењолова, рођеиа 1847. год., Шалон на Саони. Имала је сестру, именом Лујзу, за две године млађу. Отац јој је био судски пријавник. »Из разлога који никада ннсу тачно сазнати, пустио је да му иосрне канцеларија; и тако је увек био у новчаној неприлици а није одржао у друштву ред који му је прииадао.

»Госпођа Рењоловица, опет, г.рло слаба здравља, запуштала је своју кућу п врло се слабо старала о васпитању својих кћери. Кућа је дакле пропадала а девојчице су расле без надзора. »Кад су почеле расти, почеле су бипати врло лепе. Младићи из града, који су им се могли удварати до миле воље, организоваху у њихову част игранке и светковпне. Њихов иад бпо је кобан. На њ се у осталом није морало дуго чекати. »У добу од седамнаест гоДина, Марија постаде љубазннцом сина једнога од највећих трговаца у ПЕалону иа Саони, а после неког времена, Лујза се даде завестп сином парског прокуратора, судије који сада ужива са свим заслужен глас одлична нравника. „Марија Рен»олова показала с6 од самог почетка врло несталне прпроде. Између седамнаесте и деветиаесте године, имала је више љубазника, нзмеђу осталих п младог гроФа од М... ГроФ од М... живео је тада у породичном замку Кот-д' Ор, близу варонга М..., и често је долазио у Шалон да надгледа имање које је имао у околини. За време једнога од тих бављења задобио је Марију Рењолову. »Године 1868, млада девојка са свим се одаде лакомислену животу. Донусти да је одведе први јој љубазник, Алберт X који је одведе у Пемачку, где су се бавили две године, час у Кобленцу, час у Лајнцигу. »Године 1870, у тренутку објаве рата, Марија Рењолова врати се у Француску са својим љубазником, чији се извори беху исцрцили. Она је већ била и сувише практична да би и иа даље одржавала везе са човеком без имања; и тако напусти Алберта X ц& би се снанђала «• једним од његових пријател>а, који је намести у Римској улпцн, бр. 48, у једном лепом малом стану. »Та је веза за мало трајала. »Марија Рењолова имала је за тим чптав низ заштитника, међу којима је било још и сад врло впђених пОлитичара. Године 1871, иселила се и отишла у улицу Комартен, бр. 1 1, где је остала две године. За тим, оставила је тај стан и заузела много већи бр. 66 у истој улицп. Тамо, захте од сопственика уговор о закупу и ту је живела једанаест и по година. Крајем 1883. годпне, оде да живи у улици Монтељ, у стану у коме је свршила онако трагично. »Госпођаод Монтпја проводилаје скоро повучен живот. Излазила је мало п остајала по читаве. дане у собноЈ хаљини. Па инак је себи наручивала богате хаљине које је ретко облачила и које су по некад излазиле из моде пре но што их је и понела. »Њени адиђари, о којима се толико говорило, били су одиста врло лепп и представљали су велику вредност. Имала је, између осталога, једну огрлицу од бисера, једну диадему и једну дијамантску укосннцу од велике вредности. Тај последп.и адиђар вредио је више од 25,000 динара по њепу казивању. Томе сииску, ваља додати две минђуше које је убијца украо. »Као особита зкена од реда, уиосила је особити дух правилности у све радње свога живота. И тако, имала је три редовна љубазника, и еваке, недеље, давала је по