Полицијски гласник

СТРАПА 00

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7 и 8

Сва телш.а државиог тужиоца била је упрапл»енн на то. да докаже да је меено радннчко друштво и »Мапо пе§та (< један п истл разбојнпчкп савез, бнч н ужас целог нредела. Један од онту.кенпх, који је у једном недавпо публикованом писму дбказивао своју невиност, полудио је услед тортуре, којој је потчиљен, и тек после дужег времена дошао је к себи. Шесторнца су осуђена на вечну робију у окову. Седморица су гаротирани, т. ј. ногубљени на начин, који је уобичајен у Шпанији, којн се састоји у томе што жртва седне наједну столицу, окренув леђа једној гвозденој моткп, за коју је утврђен један гвоздени обруч којисе натури на врат и нозади шрафом стеже. Писма која су Антонио Ватера, Хосе Ортега и Салвадор Морена писали из разпих тамнпца, из Гомере, Пуерто де Санте п Алхуцемаса, ужаспп су прплози ка исторпји човечје неправде и суровости. Обе оне друге судске нарнице имају исти тип као и прва, и ревултат је био да је у шпанским тамницама, делимице у Пуерто де Сан Марија, делимице у Цеути тамновало осам још јкивих људи, осуђених за учествовање у злочиначкој завери „Црна рука* — завери, која није нпкад ни постојала. На скупу, којп је 1(1 јануара држан у Паризу у корист невинпх, скренуо је Жоре особитом речитошћу пажњу на то, да је Драјфусова аФер.ч отворила свету очи да види све оне могућности, што се крију у правосуђу. Чинећи алузије на тешке окове, у којима је тамновао сужањ Ђавољег острва рекао је : »Како ое можемо чудити што је тортура уиотребљена у земљи инквизицпје, кад је то тек пре кратког времена бпло у земљи револуције?.... Злочин, који су учиннлн власници обасјан је дивном светлошћу, светлошћу осветничке истине, која ће у целом свету осветлити лпца Јкртава као и злочнпаца." У Лондону су држацп скупови за невпно осуђене 7 Фебруара у Етенеуму, 14 Фебруара у Либертију. У Француокој су Пјер Гиљар, Жорж Клемансо иисао За ту ствар, а у Лондону је за њу говорио Крапоткин. Ево имена те осморице, што већ двадесет година невини носе окове: Хосе Ортега, Аугустин Мартинец, Антонио Валеро, Силвадор Морено, Крнстобагт, Гил, Дијего Моралес, Франциско Пријето, Хосе Дрбладо. Како најновије вести јављају ове невино осуђене ж.ргве су баш пре неки дан помпловаие. ,.н. Сл. Пр."

ИЗ МЕМОАРА Г. Г0Р0НА КР03А ЗЛОЧИН Два злочинца 4 Трећег дана гто извршењу злочина једна белешка из одељења за хотеле с намештајем саопшти нам да је, исте иоћи кад је нзвршено. убиство у улици Монтењ, једно лице, које • је казало да се зове Хенрих Геслер, иестало у коме је становало из хо-

тела Које, у близини северне железничке станице. Хенрих Геслер! Гастон Геслер! Убијца јелако могао нроменити име. Једва на један час но пријему белешке иЗ одељеп.а за хотеле са намештајем, био сам у хотелу Које, и узаптио сам, у сасвпм простој собн у којој је становао нестали иутник, један гадатг сандук, једну торбу од хартије у којој је било цигара, једну женску слику у једном старом медаљону и врло просте кошуље које, чудновато! беху обележене са Г. Г. Гастон Геслер! повикаше агеити који беху пошли са мном. Доиста, блискост се Фатално показивала. То лице казало је да се зове Хенрих Геслер (а рубље му је било обележено са Г. Г.) Гастон Геслер ступио је у хотел Каје 5. марта а из њега га је нестало поћу између 16. и 17., ноћу кад је извршен злочин, носле једне свађе са хотелијером који је претио да ће га избацити на поље ако не плати своју собу. Изгледало је да је кривица тога непознатог била јасна несумњива. Па ипак, нисам ни мало делио одушевљење својих људи. Да ли ме је то почео обузимати скептицизам г. Тајлоров? Чинило ми се да подударање појединости, ма како да је била чудна, инак још није било пресудан доказ... Па ииак, узаптих врло марљиво у соби у хотелу Каје, све предмете који су иринадали Геслеру, међу којима је био и један изборни проглас из Бреславе, којим је било увијено месо купљено у месарници. Тај проглас, који је био од некаква немачког социјалисте, одмах ми се учини од особите важности. Њега је, она.ко изГужвана, подерана, могао и прост случајдонети у ту собу у хотелу, али је изгледало бар вероватно да је путник коме је он припадао морао проћи кроз Бреславу. У Паризу је завладало велико узбу^ење, кад се сазнало шта је нађено у хотелу Каје, и мислим да је занимљиво за читаоце да наведем неколико извода из новина из тога времена. Тада ће се лако схватити стање јавнога мишљења у то време.' Репортери већ беху отпочели сновати кроз уираву Безбедностн... Пеки новииари кој.и беху сазнали да сам отишао у разматрање, али који нису знали куда, вребали су мој повратак на кеју Орлол^. Тада с.у иоказали врло велику умешиост, иусгили м.е да уђем у управу Безбедности, па обраћајући се питањем кочијашу кога бејах оставио, рекоше му оштрим тоном: — Ви сте возили г. Горона? — Тако је, одговори кочијаш, мало поплашен. — Добро, то ћемо проверити. И уђоше у кола. Кочијаш, мислећи да има посла са вишим чииовницима полицијске ПреФектуре, можда и са самим преФектом, то ми је касније признао, јер сам био радознао те повео истрагу о том чудном случаЈЈ", одвезао их је у хотел Каје, где се та игра и даље наставила. Газда од хотела такође је мислио да прима иоходу високих чиновника, па, голбглав, клањајући се дубоко, врло дубоко, као што је невао Вотје у Малом Војводи,

уведе у собу Геслерову и даде им најпотпунија обавештења. Деде сада, после тога, говорите о тајни ис.траге могућности, за једног шеФа БезбедНости, да чува марљиво тајну својих онерација! Међу свим новинарским причама, навешћу ону из 1п1га.П8гдеаП1-а која је била једна од најтачнијих : »Ирилнком свога послењег путовања из Париза у Нанси, мними убијца одсео је у хотел Каје, на углу улнце Сен-Кентен и улице Данкерк. Тамо се настанио 5. марта. Показали су му једпу собу чија је закупиа цена била пет динара дневно. Налазећи да је одвећ скуиа, тражно је да га смесге на шестом спрату. »Излазио је тек око два часа после подне из свога новог стана а враћао се врло касно ноћу, јер се није хранио у хотелу. „16. марта у јутру, ноднелп су му рачун који је износио .30 динара. Ои одмахиу главом па одговори на немачком: МсМ. „У вече, на неколико часова пре злочина, нестало га је из куће, оставив у залогу само један малени жут сандук који је узантила власт. У тбме сандуку биле су само ситнице без вредностн. „Геслер је био, у тај мах, на измаку својих средстава. Уза се је имао само неколико динара. „Попио једну каФу у радњи одмах до хотела, а за тим је изјавио да нема у џепу Ни пребијене паре. »Геслер је врло рђаво говорио фраицуски ; у реченице које је изговарао на томе језику, нашао је немачке речи. Остав.љајући хотел Каје, моји агенти отишли су у истраживање на северну жељезничку станицу. А ОаиШв је тврдио да да су Геслера тражили у Брислу. Ј' носледњем часу, као да би се цакпадила пгго раније није ништа донела, Агенјциј а Хаеасова донела је ову белегаку: „Убијца из улице Монтењ још није ухваћен; има основа мишљењу да није ни остављао Париз. с< Било је и Фантастичких извештаја од ренортера, којима је било намењено да ностану романсијери. Ево једиог занимљивог нримерка те Фантастичне реиортаже: Ми велимо да је нека тајна веза везивала Геслера са његовом жртвом ; нолиција се стара да објасни ту тајну која би могла имаги врло велике важности за саму истрагу. »Све се внше и више верује да је мала Марија била, не кћи Анетина, него Марпје Рењолове, која је имала оЗбиљних разлога да крије своје материнство. »Ако ухвате убијцу, ова ће ствар бити круина по својим откровењима. Друго једно питање буни истражне судије: да ли је Геслер нраво име убијце или не? Тек свакојако то је бар оно нод којим су га познавала у Паризу лица која с,у га походила. »Јуче после подне, г. Горон је добио једну важну изјаву, од некаква трговца, г. X..., који је нарочито нознавао убијцу. В 0ва,ј му је пбСдедњи, иоследње среде, у очи даиа злочина, заказао састаиак за идући нетак, да би му исплатио једну нриличну суму коју је од њега био уЗео у зајам. 1 '