Полицијски гласник

БРОЈ 1 и 8

ПОЛМЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 59

кревету и убио путника, а за тим макиуо сат и иовчаник." То беше мој сан од ире три године, који им испричах: мој друг слушаше ме забезекнуто, а што се тиче жене, она престрављена стајаше као кип са разрогаченим очима и зубима, који од силнога страха цвокотаху. „За тим обоје, додадох, узели сте леш, ваш муж за ноге а ви за главу, н тако сте га скпнули низ степенице. Да бн вам било видно, ваш муж држаше у зубима алку, о којој висаше Фењер.* И гада ова жена, престрављена н бледа, којој иоге ночеше клецати, рече: »вн сте дакле све видели?« По том сурово одби да потиише иротокол саслушања, н потпуно занемн. Кад мој друг прочита мужу моју иричу, овај, држећи да га је жена издала, оисова: „ах, гадура, она ће ми за то илатитп ! (< Мој сан ностаде, дакле, жалосна и страховита стварност. У коњушници гостионице, испод једне велике гомиле ђубрета, нађоше леш несретног Внктора Арноа, а норед њега човечје кости, можда кости оног Енглеза, који је нестао на 6 година пре тога у приликама истоветним, и исто тако тајанственнм. + *■ А мени, да лн се и мени нрипремао исти крај ? Да ли сам оне ноћи, када сам.ах, доиста чуо да се отварају тајна врата, да ли сам доиста видео светлост кроз кључаоницу? Или, не беше лп све то само сан, уображење н жалосна слутња? Не знам, али ја не могу а да се од страха не стресем, кадгод се сетим те сумњпве гостпонице, која се крај главнога друма губљаше у густој јеловој шуми, и која, са свога бедног изгледа, нимало неприсгајаше уз лепу околину и поточић, који се, скакућући са камена на камен, разбијаше у безброј сјајних капљица. „Веуие <1е8 Веуиев."

N0 N Е 6 К А

Пре једну годину и неколико даиа дознаде шпанска радничка странка, а пре пола године просвећени и напредни европски људи за један судски злочин, о коме се сада свуда говори и због кога су само у Фебруару држана два јавна скуна у Лондону и један у Паризу. Из Шианпје прешао је нокрет аа невино осуђене у Француску, из Француске у Италију, и отада су енглески, белгијски, холандски, швајцарски и други листови дизали свој глас. у тој ствари, докле су се у исти мах они, који су се заузимали за невине жртве, обраћали иа све људе, за које мишл>аху да имају утицаја на јавно мншл.иње, н молили их, да од своје стране учине све, да се ти јадници ослободе. За прву ииицијативу у тој ствари нма се захвалпти једној доброј, јуначној жени, Шпањолкињи Соледад Гусгаво. Али покрет је постао европски тек онда, кад су ствар узеле у своје руке неке од најодличнијих личности у Француској.

Пре двадесетину година пронела је штампа широм света глас, да је у Шпанији откривено једна веома разгранато злочиначко друштво нод именом »Ба тапо пе§га (( (црна рука;, које је имало за цпл> убијање, плачкање и паљење п коме се могло учинити крај силним хапшењима, многобројним погубљавањима и осудама на вечну робију. Да би читаоцима у кратко саоиштили резултате, које су дала у последње време предузета ревиосна истраживања, којима су много припомогла писма, што су прокрпјумчарена из затвора у којима тамноваху невнне жртве, осуђене по тој ствари, морамо најире рећи, да »Ба тапо пе§та (( није никад ни ностојала. Она има да за свој вештачки лшвот захвали проналаску шпаиске полицпје, која је хтела да има неког изговора да угушује радничка удружења, да шиље на губилиште све оне радничке вође, који су се месним властима чинили најсамосталнији а нрема томе и најопаснијп. Земља, у којој су се ти догађајн одигравали, то је Аидалузија, коју су небројени романтични песници опевали. Сама по себи та покрајнна је илодна, али њено земљиште припада неколицнни нерадних великопоседника, докле је многобројно сеоско радничко становништво , које са бедном надницом чемерно животари, из дана у дан све већма изложено глади. У очајању оно се напослетку организовало у удружења, која су чувала његове интересе. Та удружења била су силнима трн оку, који су хтели пошто но то ишчупати. Интернационална удружења била су забрањена, али месна не, и човек, којп је најпре решио да их уништи и тиме сурва у несрећу небројеие људе, беше Херез-де-лафронтерски срески начелник дон Томас Перец МоИФорте. Изговор му је пружило неколнко случајних убнстава, неколико изгреда и паљевпна, како се то дешава увек, а нарочито у пределима, у којима је становништво узрујано услед глади. Монфортијево постуиање најбоље карактеришу подацн, које је шпанском лпсту »ТЈегга у 1лћег1;ас1 (( иослао један прост, али скроз образован радник, Мандел Санчец Алварец. Он ту извештава, како га је једнога дана из винограда, у коме је радпо један жандарм одвео к среском начелнику у Херец, где га је овај лепо дочекао, замолно га да седне, понудио му једну цигару, обећао му четвороструку до петороструку надницу, ако би му дао имена и адресу иолитички најистакнутијих раденика и хтео да их на претходно дати полнцијски миг наговори, да запале неко жито или нсеку овај или онај виноград. По том је МонФорте пустно Алвареца кући с опоменом, да.се добро промисли какав ће му одговор донети. Срески начелник му је казао божем иријатељски: „Ми монгемо разговарати један с другнм као отац и син; само не заборавите да сам ја отац! (( Кад је Алварец идућег пута дошао, да му да негативан одговор, опоменуо га је срескн начелник, да он пма пута и начина да га натера. И одпста неколико месеци после тога поче парница због паљевнна и сечења винограда са 30 до 40 оптужених, којом је при-

ликом Алварец двадесет месецп држат под ислеђењем. Тада ступи у дејство „Мапо пе^га (( . У чему се она састојала није никад знао нп један од жртава, које су оптужене за учешће у тајном савезу. Једино што је поуздано то је, да су једнога дана у Виламартину, једној парохији, где је тако звани „револуционарни« иокрет ме!>у сеоским становништвом био најјачи, нађеиа три црна отиска од руке на неком зиду — што само по себи не доказује ништа друго до ли да је неко умочио своје прсте у какав суд с црном бојом. Али МонФорте је тврдно, да је та црна рука сел.ацима знак »тајног суда«, коме је цил> да пали и коље богатије људе. Та клевета утврђена је још више, кад су ои п његов помоћник Оливер „под једним каменом нашли статуте тог тајног друштва заједно с признан.ем свих злочина, у којима статутима су се чланови обвезпвали на разбојништва, иал>евине и убијање". Већ само то да неко тајно друштво држи своје статуте иод неким каменом у пољу, беше права дечја измпшл>отииа, али да је оно ту оставило и своје признање, беше и сувише претерано, а ди би се могло веровати. Па нпак у то је веровано. Од тог тренутка власти су имале у руци једпо средство, да сва радничка андалузијска удружења доведу у везу с тобожњим радничким савезом „Мапо пе§та (( . Однста у годпни 1882 издаде „либерални« гувернер Кадикса, Лоња Сантос, једиу противуст-авну наредбу , којом је наређивао, да се код ножара, који се не могу доказати, смаграју као виновнпци кућни олош, а ако њега нема онда месне управе тако званих радничких удружења. Поведоше се једна за другом три парннце: иарннца »Парила«, парница „ Аркос" н нарнпца „Крчма код четнри пута (( . Све те парнице имале су за циљ, да раднички покрет уннгате под згодним изговором. Највећу сензацију изазвала је парница Иарила. Једаи раденик, по пмену Вартоломео Кампос погпнуо је у децембру 1882 у једној тучн са својим рођаком Маиуелом Гагом. Обојица су били чланови месног радничког удружења. Али Кампос је из тог удружена искључен, с тога што се дознало да је био у недопуштеним односима с женом једног другог члана. Ирема томе то убиство имало је чисто ириватан карактер. Ма да је Гаго нмао једног јединог саучесника, тим поводом је бачено у тамницу ништа мање но стотину радника, а државни тужилац Мануел Ацентпа предложио је 15 људи за смртну казну. Вредно је потрудити се и ироучити његову оптулгбу, став по став, за једног критичара је тај говор врло поучан. Њега би ваљало донети у каквој књизи, која обучава о стилу да би се виделе све оне грешке, којих се ваља клонити. Ретко где дође прндев, да није у суперлативу, а никако именица без читавог пиза Придева. Ево тога стила : „Овде је реч о најјезовитијем, најстраховитијем, најнечовечиијем п најпокваренијем убиству, какво ннкад нису забележили анали злочина, реч је о убиству, извргаеном с најпреФињенијим предумишљајем, најсуровијим неверством итд, ((