Полицијски гласник

БРОЈ 30 и 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 233

хијску и аристократску корпорацију као што је војска, неговорећи о администрацији, тој другој војсци, која се постојано увећава. На тај начин народ поступно постаје огромна војска, и тим самим спрема се, може бити, кад буде завршен војни период, да под мирном, ипдустријском, научном и уметничком Формом, узме Форму корцоратнвну, да се претвори у колосалну радионицу. У броју разноликости категорија корпорације налазе се и завере, и секте, тако често преступне. Парламентским скупштинама треба дати нарочито место, то је пре гомила, али гомила сложена и противречна, у којој бурна већина налази отпора у једној, или у неколико коализованих мањина, које се с њом боре; и на тај начин зло једногласности — то је велика опасност коју преставља гомила у неколико се неутоалише. Али узели ми гомилу или корпорацију, све врсте правих асоцијација имају тај једнорсдни и постојани карактер нгго их ствар1Ју и више мање руководе вође, јавне или акрпвене: које су врло често сакривено 1ад се ствар тиче гомиле, и које су увек јшне и падају у очи, кад је на сцени корпоршија! Од оног тренутка кад збор људи шчне да ради заједно, оживл.ује и управлл се према свом смеру, увек се може утврдии, да је какав било вођа, или група вођа, у 'ијем се броју један јавља као радни Фермена, удахнуо у њ своју душу, која је наједашут израсла велико, монструозна, и која, гасле иеког времена њега првог доводи до (уђења и ужаса. Онакоисто као што у свакој радионици има дире1гор, у сваком манастиру настојник, у пуу генерал, у свакој скупштини председни, или боље рећи, у свакој Фракцији скуштине има један вођ, — тако и у сваком члону, у коме су се искупили људи, нма ћриФеј разговора, у свакој буни — оиај кој предводи, у свакој клаки началник клазра... Ако се позоришиа иублика може^о неког стунња сматрати као асоцијација вога рода, то је она и онда кад аплодир; јер она иде за првим оним који аплодир; иредајући то једпо другоме; а тако исто тсје она и онда кад она слуша, јер се она ондцредаје упливу аутора, израженим устиг глумца. Према томе свуд, видно или не!дно, влада засебност вође и његовог дру-тва, која је тако важна у ствари одговорзсти. Пемогућно је казати да би вол.а свиХЈцла уништена пред вољом једнога; воља ј*вога — која је гако исто примљена, тако 1ро одјек унутрашњих или предидућих глас. а) К оји су се у њој концентрисали, — м )ала ј е , да би покорила друге воље, да и-чини уступке и да им ласка ради тога г би их водила. Тако бива с оратором, )ј и никад не заборавља ораторске начине манире; тако бива с драмским аутором, ојц је увек дужан да се покорава предрад ама и иромењивости укуса публике, — т 0 с вођом који је дужан да угађа својој гртији, па и с Лудвиком XIV, који невс.1 0 штеди своје дворане. У гомили воља која пове д а ннје дужна да се прилагођава трад и ј ама1 ко ј И х нема; њој се могу покорава П оред све слабе сагласности с тенденц ша ве })ине; али била сагласна с њима, л Н6) она се у Век

рђаво испуњује и квари се, предајућп се гомили. Може се утврдити да се све Форме људске асоцијације одликују: 1, начином, којим мисао или воља, једна од хиљаде других, постаје водиља, услед услова сарадње туђе мисли и туђе воље, које она покорава; 2-го већом или мањом лакоћом, коју она показује, ради пропаганде водеће мисли и воље. То што се зове демократска еманципација, води доступности за све оиога конкурса, о коме је реч, и који је првобитмо био ограничен само на неколико категорија лица, које се поступно шире; али сва усавршавања друштвене оргаиизације, било у Форми демократској или аристократској, имају то као последицу што допуштају свесној, моћној намери да проникне дубље, и правијим и краћим путевима, у чистијем, мање исквареном облику, у мозак свих саучасника. Предводилац устанка иикад не влада потпуно својим људима, генерал — скоро увек; управа првога је спора и изврће се и омета на хиљаду начина; управа другога иде своме смеру брзо и право. III. Ипак многи оспоравају да је у том што се тиче, бар гомиле, улога вођа тако универзална и важна. И показују на гомиле без видних вођа. Глад бесни у каквом било месту; са свих страна дижу се гладне масе, које траже хлеба; ту нема предводника; њега замењује општа једнодушност. Ипак, погледајте пажљивије: сви ти устанци појавили су се не одједанпут; они су настајали један за другим, као експлозије барута одмах после прве искре. И, чудновата ствар, — чудновата бар за онога, који не признаје силу уплива подражавања, — непроизвољност устанка јавл.а се тим потпуније. што је она мање мотивисана. То је се могло посматрати у време земљорадничких побуна у миланској области 1889 године. Из целог реда тих малих устанака многи су букнули сасвим непроизвољно, и то је тим чудније, што узрок, који је се наводио као повод те агитације, никако је није оиравдао; кињења за које су кривили поседнике земље, поводи арендиних уговора, биле су сасвим неозбиљне, и ако је година била рђава, то увођење новог начина привреде накнадило је у неколико рђаву жетву. Како се може веровати да би се у таким околпостима италијански сељаци бунили сами по себи, без икаквог подстицаја с поља, или боље рећи, с поља и изнутра? Да би се човек уверио да је пародно незадовољство настало пе само по себи, да су и ту, као и свуда у случајевима пожара, били иалиоци који су преносили из Ферме у Ферму, из крчме у крчму, клевету, мржњу, завист, требало би се обратити ирвоме од тих иокрета. Као и свуда и ту су ти ггострекачи уливали глувом народном раздражењу, које су они распаљивали, одређепу Формулу ; — господари земље неће да смање арендно плаћаље; да би их на то принудили, треба их заплашити. Средство је ту готово: скупљати се, викати, певати претеће песме, разбијати стакла, отимати и палити. Агенту нереда не треба много труда уложити, кад је једном зараза почела да се шири, да наведе две три стотине сел.ака или сељанки, да се занимају таквим демон-

страцијама. Њему треба само да баци први камен, да почне песму, и одмах ће је сви прихватити, а затим ће се говорити да је неред произишао сам од себе. Тако је, али поред свега тога иницијатива једног човека била је преко потребна. Често бива и то да гомила, распаљена од иеколико еитузијаста, њих забаци и оставм, те изгледа као да је без главе. При том гомила је увек склона да од вођа који јој се показују, она изабере најгоре, а од идеја, које јој се уливају, најружније. Зашто то? За то што су с једне стране осећања и идеје најзаразније, кад постану најсилније као ш го се од звона, ие чују најбоље она која имају 6олјИ или тачнији глас, него она која су већа од свих; а с друге стране најсилније идеје постају најуже и најважније, које овлађују не умом, него осећањима, а најсилнија осећања јесу и највише егоистичка. Ето за то гомила лакше усваја сур .)Ву слику, него тачну апстракцију, упоређење иего расуђивање, веровање или невербвање човеку, него одаиост принципу, или одрицање од предрасуде; и за то — пошто је задовољство од ружења и грђења јаче од задовољства од похвале, а осећање самоодржања јаче од осећања дужности —• лакше се чује звиждање него аплодисмани. а настуни панике чешће се понављају, него изливи храбрости. По томе савршено тачно Сибеле у [о11 а АеИп^иеп1е вели односно гомиле, између осталога, да је у опште она много нижа по уму и по моралности од средњега живља својих чланова,. Али то је истина само за неуре^ене људске скупове. На против тамо где влада не толико езргИ Ле [аи1е колико еаргИ Ле согрз, тамо се често дешава да збор људи, у коме живи дух великог организатора, стоји више, него његови поједини чланови. Гледајући на то да ли трупа глумаца чини корпорацију или гомилу, то јест гледајући на то да ли је она боље или рђавије организована, глумци играЈу боље у смислу заједнице, него појединце, кад они говоре монологе. У добро дисциплинисаном корпусу, као на пр. у жандарском, поетоје одлична правила за хватање злонамерника, за саслушавање сведока, за сасгављање протокола, која се предају по традицији, и одржавају дух у појединим личностима, али тим не мање, по примедби Тардовој, жандарми појединце увек су мање умии, него жандармерија у опште. Такву једпу примедбу саопштио је Тарду један генерал, који је био у инспекцији младих војника кад их је он питао појединце о војним стварима, то је нашао да су сви довољно слаби; али кад их је видео на учењу, он је се задивио како су лепо маневрисали, испољавајући миого више колективног ума, него индивидуалног. Исто тако један пук бива често храбрији, великодушнији, моралнији, него сваки поједини војник... кад се случајно гомила која ради покаже боља, херојичнија, великодушнија од просечног човека, онда то зависи од необичности околности, као например великодушни ентузијазам народне скупштине ноћу 4-ог августа, или (као што то молге битп у том истом примеру) та великодушност само привидпо прикрива, и у очима самих участника, дубоку владу скривенога страха... Треба ли, после свега што смо ка-