Полицијски гласник

ОТРАНА 364

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46 и 47

Свака жена оцењује догађај на свој начин, питајући једна другу: »оде ли и твој муж, оде ли брат и т. д. Код једне такве гомиле и ми сазнадосмо, да су Арнаути ударили на кућу некога Миладина, на горњем крају села према граници, и да су сви мушкарци, који имају оружје, отрчали у потеру, али се, веле, Арнаути измичу лагано пуцајући плотунима на потеру. Пандури су познавали село, и један од њих пође у правцу поменуте куће, а ми за њим. Пушке су непрекидно гроктале, али већ далеко од села. Преплашена Миладинова чељад стајала је у авлији. Рекоше нам, да су им Арнаути отерали три вола и две краве, и да је село отишло за њима у потеру, управо оно, што смо сазнали и при уласку у село. Сваки пуцањ пушака обележавао нам је светлошћу положај и потере и Арнаута и ми пођемо у томе правцу. Како смо ишли право за потером, то смо били изложени могућности, да изгинемо, те један од пандура предложи да идемо у бок потери. Преко некаквих јаруга и урвина, ми смо се примицали потери, која је стално пуцала већ су до нас допирали нејасни гласови појединаца, који се споразумеваху. Арнаути беху престали да пуцају, па се прореди и пуцањ потере. Кад већ бесмо ближе, један од пандура поче дозивати сељане редом по имену. Код другог имена већ се неко одазва, питајући ко смо ми. Кад се јависмо, ко смо, за часак се накупи око нас гомила сељака. »Ето, господине, рече један, „отераше нам стоку и ево бију праву битку са нама, шта ћемо да радимо?" Да их стигнемо и отмемо, одговорих ја. Нисте ли ономад на збору дали обећање, да ће Суљ-Л>уш платити главом кад први пут дође у Данковић, а он је ево дошао. Дед 1 сада ако сте људи и Срби за њим. Она се гомила ућута и наста тајац, док ће један рећи између њих: „кад сте на коњима господине, ви трчите право на грарињу да стража заузме бусију више Тачевца, а ми други ајде за њима, та и од њих млеко не тече.« „Хајде, хајде", одјекиваху гласови кроз ноћну тишину, и онај свет оде као један човек. Ми ударимо лево, и после хода од пуна, два сахата, по несретним и вратоломним путањама, ми стигосмо код прве српске карауле. Буљукбаша беше некиБогосав, млад али срчан човек, и чим стражару рекосмо шта је у ствари, он изазва буљукбашу. Онога часа он посла да се ово јави и суседним караулама, а два пандура отрчаше да буде село Тачевац и доведу људе за засеДу. Невероватном брзином извршено је све, и кроз по сата ми смо имали преко педесет оружаних људи.

Буљукбаша као познавалац околине, извршио је распоред људи. За себе је задржао свега четворицу, од којих су моја два пандура. Остадосмо ја и један пандур. Нашло се да смо ми сувишни и излишни, и нађоше да је право, да ми чувамо караулу, да неко што не украде, нарочито коње. Буљукбаша са осталима, заузео је бусију лево од карауле а на двеста метара дубље од граничне линије. Ја сам растурио једну гомилу папрата, који беше наслаган поред карауле, па се наслоних, држећи пушку поред себе, а' пандур је такође готов стајао поред коња. Доста доцкан у ноћ сину месечина као дан. Од букве, под којом сам ја лежао, пружаше се дугачка сенка као нека ужасна авет. Тамо на крају она се помицаше, како је мали ветрић покретао гране, те изгледаше да се миче нека неодређена гомила. Био сам свестан да је то сенка, па ипак ме обузимаше нека језа. Сва чула у мени беху напрегнута, и само сам очекивао, кад ће се појавити Арнаути или чути пуцањ доле у заседи. Овако смо провели неколико сати, и око три сата већ поче пробијати зора. Ја сам већ почео гомишљати, да су Арнаути ударили куд на другу страну и одавно прешли у Турску, кад доле код заседе грмну једна, па друга, па за њом читав плотун пушака. Један ггандурски коњ, поплашен пуцњем скочи у страну и откиде се па јурну у правцу суседне карауле, а пандур за њим. Ја остадох сам самцит. Скочивши са папрата, ја сам стао иза букве и стегао пушку, па се питао: шта сад? Да пуцам! на кога, куда, кад ја не видим ништа, јер је заседа истина у близини мојој, али под једним тупим углом да ја не видим ништа шта се тамо одиграва? Пушке су доле пуцале једнако и ја се реших да пођем тамо па што буде. Нисам учинио ни два корака, кад на сто метара лево од себе, спазих Арнаутина, који свом снагом јураше да се дохвати једне честе. Ја скоро несвесно дигох пушку па и не нишанећи опалих на њега, али признајем, да је био као стог сена, ја бих га тешко погодио, јер сам дрхтао од узбуђења, или ако хоћете и из страха. Одмах иза овога, зачуше се гласови и узвици доле у потоку па и гласан смех. Ја потрчим тамо. Још с виса видео сам једну гомилу, која се беше окупла око неких волова, а кад тамо приђох, ја на своје изненађење видох где лежи убијен Арнаутин, а поред њега мартинка сва искићена сребром и седеФом. Ја сам гледао овај угашен живот, и би ми за тренут тешко, али ми се скину сињи терет с душе. кад буљубаша »ПолиК«, који је био у заседи у близини, па на пуцањ дотрчао овамо, узвикну: „хај море СуљЉуш, хоКеш још у качаклук?" Дакле ово је Суљ-Љуша нонових ја питање, и он то потврди. »Били смо, рече, некад побратими и добро се знамо«.

»А зар нашег буљукбашу Богосава не ћеш да похвалиш господине," рече ми један стражар. „Честитај му рану, честитај". Кад се окретох да видим шта је то,ја на своје жаљење и изненађење видох, да Богосаву кипти крв из длана, а двојица стражара мећу неке жуте мехурове, пуне прашка, који расту по пољу као печурке, те да зауставе крв. Шта је грешниче рекох му ја, зар те закачио ? »Проби ми, господине ама баш средину длана и изломи кундак на пушци, ама и ја њега умлатих«. Да га утешим ја му обећах" да ће добити новчану награду, али он не показа никакве знаке радости, већ онако полугласно рече: „што ће ми паре®, погледајући на мргвог Суљ - Љушу. „Што ће му паре, господине", рече „Полић" буљукбаша. »Подај му ову пушку, нека по њој свет цени каквога је јунака убио, па какав је, по томе, и он сам«. Ја погледах у Богосава да бих сазнао је ли то његова жеља, а он поцрвене као мало дете. Сам поглед му казиваше, да би га то усрећило, и ја му онда рекох: узми нека ти је алал; заслужио си је. Он не рече ни речи, само приђе да ми пољуби руку, па кад му ја то недозволих, он ме погледа погледом пуним благодарности, па левом руком дохвати пушку и пригрли је тако нежно, тако љупко, као драган драгану Друга половина Суљине дружине, која је нагазила на другу потеру, била је сретнија, јер је само један рањен, али и он умакао у Турску. Од тора времена, косанички је срез дуго био миран од Арнаутских упада. -00>-Р>0 «4-4^0 БРДК ЈЕДНОГ УБИДДА Врло се често дешава, — нарочиго код нас, —• да се, било путем помиловања, било на којидруги начин, смањују или и сасвим праштају казне досуђене разним преступницима. Овде мислимо само на обичне кривце а не и на политичке, код којих је овакав обичај сасвим оправдан. Колико је пак штегно, па чак и опасно, код злочинаца теже врсте бити и сувише издашан са смањивањем и праштањем казне, нека поред многих, многих примера послужи и овај : Надпичар Јован Блоудичек, коме је сада око педесет година, био је због убиства своје жене и покушаја убиства над својом пуницом године 1880. од окружног суда у Знаиму осуђен на вешала, али и помилован, после чега му је Касациони суд досудио петнаест година тешке робије. Пошто је Јован ову казну издржао, упозна се 1896 године са надничарком Маријом Махковом, која је имала једну ванбрачну ћерчицу, осмогодишњу Марију. Блоудичек се доцније ожени овом женом; али не прође још ни година дана