Полицијски гласник

СТРАНА 318

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

— Еп^геи, — чуо се одговор ма(1аше. Она је била још у пенуару и читала новине. — Дође ли, најзад пријатељу, — кликну таЉте мало осорно. Сћ&ре ат1е је кшз с1е8о1е — задржао ме посао, — одговори Пол. Опрости и дозволи ми да те оставим за четврт сата, а кад се вратим, заједно ћемо отићи где год да доручкујемо, — п'ез1; — се раз? 1Јп реШ ^иагС (Гћеиге веи1етеп^ е1; је ви18 а 1го1. Нагнув се к њој он је нежно пољуби и, пажљиво саслушав њену молбу, да се што скорије врати, рече јој аи геуојг и врати се у гардеробу, а међутим таДате уздахнувши, спокојно продужи читање новина. Павле сасвим мирно затвори врата, постоја неколико секунада размишљајући као да се колебао, извади из торбе кутију с брилијантима, скиде са свога ланца кључић, отвори њиме путничку торбу и извади из ње кутију са црвеном кожом, на којој су била утиснута златна слова монограма из тако извешталих слова, да их је готово тешко било разабрати. Из ове кутије извади он неколико дивних игала и дугмета, која су очигледно ту случајно била бачена у брзини паковања, и смести их у торбу. Затим врло пажљиво извади огрлицу из њене кутије и премести је у кутију са монограмом. Празну кутију „Клерк и синови« он смести у путну торбу, коју брзо затвори кључем и кључ понова обеси на сатни ланац. (НАСТАВИТ.К СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учиљена су нам ова питања. I. Ђ. Ј. среоки писар, учннио је ово питање: «У једноме од дневних листова, један од адвоката из унутрашњрсти, осудио је полицијске власти, што дозвољавају скитање Цигана по Србији, кад је вели, законима и разним расписима то забрањено, тврдећи једновремено, да подицијски чиновници у опште и не знају за та наређења. Изазван овим прекором, који је учињен полицијским властима, што не сузбијају скитње Цигана, кад им за то стоје на расположењу законска оредства, ја сам се решио да проверим колико је он оправдан, па оам, поводом тога, прочитао све зборнике закона и уредаба, од 1 па до 5 7-ог, колико их свега до сада има, и уверио сам ое, да тамо није штампан ни један закон, ни једна уредба, ни једно решење, ни један раопис, којим би се регулисавало питање о сталном настањивању Цигана. Према овоме излази, да таквих наређења у опште и нема, а отуда опет то , да је иоменути господин неправедно чинио прекоре полицијским чиновницима што не знају за оно, што и не постоји, а о чему, изгледа, није био уверен нн он сам, јер није именовао ни један закоп. ни једну уредбу, нити један раопио, који би о овоме говорио. После овога, наравно, полицијски би чиновници могли с разлогом да одбију овај прекор, и да се на томе отвар и сврши, али како тиме ипак неће бити решепо аитање: могу ли се Цигани оилом натерати на стално пастањивање

и како, то молим уредништво, да оно изволи о овоме изнети своје мишљење, а уз то и расписе и друга наређења, ако каквих има о овоме." — На ово питање одговарамо: Скитање Цигана, задивадо је бригу државним влаотима, још од првих дана нашега новијег државног живота, али до 1860 године, законодавотво се тим питањем није бавило, или бар, до те године није ово питање тим путем регулисавано. Тек, дакле, 1 8 60 године, на предлог Народне Скупштине, то је питање регулисано уредбом од 25. Фебруара В№ 60 2. Од тога времена , власти су стално настојавале, да се сталпо настањивање Цигана доврши, али на жалост, то се није уопело ни дан дањн, јер и данас читаве чете Цигана крстаре Србијом, вршећи крађе, преваре и друга кажњива дела, где год стигну и стану. Узрок овоме не може се тачно и са сигурношћу одредити, али се један добар део може приписати тој случајности, што поменута уредба, и раописи издати на основу ње, иису штампани, у своје време, у зборнику закоиа и уредаба, те збиља чиновници, који су доцније долазили у олужбу, нису могди ни знати за постојање њено, а по томе ни за дузкности и права, која су из ове потицала. Увиђајући и сами, колико се незгоде јавља у оиште, што Цигани нпсу ни до сада стално настањени, као и то, да чиновници немају могућности да на овоме послу озбиљно раде, кад не знају да постоје закони, који ово пигање тачно регулисавају, ми омо се постарали, те смо из Државног Архива и архива Миниотарства унутр. дела, изнашли сва наређења, која ое на ово питање одноое, па ћемо овде шгампати за сада само уредбу, и иоменути и све расписе, остављајући да ове последње траже сами чиновници по архивама надлештава у коме су, јер би штампање заузело много проотора, на штету других ствари у листу. Помињући узгред, да је о сталном настањивању Цигана решавала и Народна Скупшгина у годиви 1882., па своје решење, да се изврши уредба о настањивању Цигана од 1860. год., упутила влади на извршење, ми ћемо одмах да изложимо и поменуту уредбу. Она, дакле, гласи : аПопечитедству внутрени дела : Поводом преддожења скупштине народне од 21.и22. оептембра прошле године, «да ое наредба изда, да у папредак не могу више од 10 черага Цигаиа заједно становати, и да имају на једном месту остати само месец дана, па онда да се крећу на друга места," — Савет је искао од нопечитељства внутрени дела у овој ствари мњеније, и оно је под 15. декембра пр. год. II№ 7753 одговорило: да би се тим начином, кад би се закгевање народне скупштине усвојило, о једне стране озаконидо скитање Цигана, а с друге опет стране промашила циљ, коју је скупштина имала, недозвољавајући Циганима да дуже од једног месеца на једном месту остану, јер би се народ тек онда поткрадао, кад не би имао сталпог сместишта, и да баш зато, што ни с које стране не може бити корионо, да по земљи лута какво номадско племе, и сдужећи се недозвољеним средствима живи о трошку других трудољубивих житеља, — треба предузети такве мере, које би у стању биле учинити крај томе вечитом скитању Цигапа, а ове би биле кад би ое цедо илеме разделило на више крајева, у којима би им со опредедиле земље за обдела-

вањс и међу љима довољап запт увео, иа кад би се ове законе мере исцрпиле и појавида не могућност за наседење, онда да се такови иза границе удаде. Мњеније овог попечитедства внутрени деда љегова је светлост, у договору са Советом од 19 т. м-ца № 2 40 4 од 185 9 год. уовојила и одобрида, да се такове мере предузму, како би се Цигани на стално пребивање навикавали. Зато представништво по највишем налогу, позива попечитељотво внутрени дела, да оно по могућству дејствује, да се скитању Цигана на пут отаје, и да се они на сташа пребивадишта навикавају. В№ 602. 25. Фебруара 1860. гоа. у Београду. Књаж. представник попечитељ иностранпх дела, полковник кавалер Цв. Рајовић." Одмах после ове уредбе, Минпстар Финансија распиоом својим од 2. маја 1865 године Е№ 880, одредио је, где ое и како могу насељавати Цигани. у погледу заузимања земљишта, а Министар Унутрашњих дела, да би се уредба до краја извела, издао је ове раоиисе: 1. од 3. јуна 1866 год. Бр. 3189 2. « 12. окгобра 1866 « « 7417 3. « 27. априла 1867 « « 3550 4. «13. јуда 1867 « « 6186 5. « 8. анрила 1872 « « 1855 6. « 10. децембр. 1872 « « 10968 7. « 4. септемб. 1879 « « 6843 8. « 25. маја 1883 « « 5410 9. « 6. априла 1 890 « « 5626 10. « 14. јула 1 895 « « 13260 11. « 19. јануара 1899 « « 24418/98 12. « 11. маја 1899 « « 10 437; и 13. « 5. јануара 1903 « « 29438/02 У свима овим расписима, као што је напред речено, неодотупно се тражило, да се спречи даље скитање Цигана и они стално настане, као и то, да се више из других земаља не пуштају у Србију. Ако се то до оада и није потпуно успело из разних узрока, желети је да влаоти сада наотану, и ради угледа земље, реда и мира у њој, спрече даље изигравање закона, који постоје, од стране Цигана. И. «У мојој општини изабрат је председпик општинског суда, и у дужност уведен 1. јула прошде годипе Пре неколико дана дао је оставку, коју му је одбор уважио и одредио дан за избор другог председника. На дан избора изабрато је за председника друго лице, а не онај досадашњи, али је иротив избора изјављена жалба Државном Савету. Сад настаје питање, да ли досадашњи председник може и даље вршити дужност, докде ое питање о новом председнику не реши код Државнога Савета. пошто од дужности још није разрешен, или њега греба разрепшти , па да одбор одреди друго дице из своје средине. Ио чд. 101. зак. о општинама истина стоји, да кад стари председник и кметови ие буду понова изабрани, одбор их разрешава од дужности у року од три дана, а из своје средине бира вршиоца дуншости предоедника до окончања избора, али то оамо у сдучајевима, кад они свој рок одслуже, ' а не вели шта бива, кад они сами раније даду оставке. Моли се уреднпштво за обавештење.» — На ово питање одговарамо : У чдану 107. закона о општинама, нредииђена је могућност давања оставке од стране