Полицијски гласник

БРОЈ 41

ЈЕДНА КРАЂА I. БРИЛИЈАНТСКА ОГРЈХИЦА ДРАМА У ЧЕТИРИ РАДЊЕ Сера Ф. Ч. Бернанда —— 2 — Пол Ташовић, задовољан удаљи се. Тек што је ои изишао а мистер Пенгам иогледа на сат и видев 12 сати и 30 минута, реши, да ће то бити најзгодније време, кад ће застати његово лревасходство, с којим је од пре имао посла и коме није био непознат. Сем тога што је било време његову доручку, а захваљујући своме заступнику и помоћницима у радњи, његова лична присутност није била потребна до у вече. И тако се он упути право у руско иосланство. На срећу, његово превасходство таман је свршио свој јутарњи рад и тек што се спремао да седне за свој с1ејепеиг а 1а ГоигсћеМе. — Желите ли причекати? — запита га лакеј, — или ћете доћи други пут? Он би радо причекао слободно време његовог превасходства. Али како је он иослен човек, то би желео добити аудијенцију што пре, и не би задржао његово иревасходство ни пет минута. Објаснивши ово, мистер Пенгам замоли лакеја да преда посланику његову трговачку карту. После пет минута замоле га да изволи у трпезарију. — А, мистер Пенгам, не желите ли ми показати што ново ? — упита посланик, спремајући се да седне за сто. — Немам, ваше превасходство, одговори најучтивијим тоном мистер Пенгам. — Дошао сам да вас замолим за велику милост. Посланик се поклони и мистер Пенгам нродужи. — Хоће ли вапге превасходство имати доброту (такав је био одабрано — учтив манир говора г. Пеигама) известити ме, је ли вашем превасходству што познато о џентлмену , који жели купити из наше радње ствар велике вредности. Он се позвао на ваше превасходство. У томе мистер Пенгам пружи послапику карту свога купца који, прочитавши име, гласно га понови: — А, топвЈеиг Раи1 Тазсћоушћ. Да како. Знам више о н.ему него њега. Али могу вам дати сва потребна обавештења. Ои је био синоћ овде с порукама из Петрограда од мога брага од стрица, гра®а Владимира, од кога је добио да ми преда приватан послатак. — То је довољно, ваше превасходство, — рече мистер Пенгам са поклоном пуно поштовања. — Ја познајем Фирму мосје Пола боље, него лично њега, — додаде посланик седајући за сто. Ташовић и Фоглер, Рус и Немац, чини ми се веома су познати трговци, који воде велику трговину. — Али, — продужи он, ударајући се писаљком по челу, — треба нам се објаснити да ли ми говоримо о једној и истој личности. Средњег раста, просед, мало ћелав, брци

ПОЛИЦИЈСКН ГЛАСНИК

— Кратка брада, проседа, допуни мистер Иенгам слику. — Да, тако је, јамачно.... У колико ми је познато, тај џентлмен има солидне везе, а што је главно, то је и најважније за вас. Ташовић и Фоглер у трговачком односу беспрекорни су људи. — Ја сам веома обаЕезан вашем превасходству. — Не чини ништа, — одговори посланик и зазвони; на позив се одмах јави лакеј, који испрати мистер Пенгама из трпезарије. Овај састанак био је сасвим довољан. Али мистер Пенгам био је нервног темперамента и овај га разговор прилично узнемирио. Дошло му на памет, како је оно његово сумњичење ћопа Мез односно Ташовића могло увредити истог господина (странци су тако осетљиви), премда он није показао да ће се одрећи дијамантске огрлице и да више неће завирити у магазин. Изгубити купца само због сувипше обазривости! Мистер Пенгам врати се у Бондстрит. Рус није више долазио. Али он јс казао, да ће доћи »или данас пред вече, или сутра,« значи, да још има наде. Ипак мистер Пенгам није могао себи да пребаци за ни на чем основана подозрења. Бива по гдекад, да је по неки пут човек одвише паметан. Је ли он био ма колико дрзак? Он искрено није могао себе кривити за неучтивост; али сигурно у маниру његова понашања с купцем мора бити да је било неке заједљивости, иначе, по чему га је купац тако брзо појмио и као да је хтео да протествује противу недостојног подозрења? Јест тако је то било. Ако се странац врати, он ће већ загладити своју непажњу највећом учтивошћу и изјавити му највеће поверење. Као млађи ортак Фирме и одговоран за њене послове, он се побринуо о томе да репутација Фирме указивањем љубазне иредусретљивостн не страда због њега. Ах, како је он био брзоплет ! Да је замолио за адресу Ташовића, могао би одмах послати огрлицу. Руски трговац није ни узгред поменуо у ком је хотелу одсео. Он је с нестрпљењем очекивао да се странац поврати. Сутра дан тачно у дванест сати одвећ напрегнути нерви мистер Пенгама умирише се при појави толико очекиваног мосје Пола Ташовића. —■ Ећ Шеп? запита купац. Мистер Пенгам отпоче просипати хиљаду извињавања. — У мало нисам заборавио одређено време доласка, — добродушно рече Ташовић, — но, на срећу имао сам иосла у овом крају и те У01С1. Мистер Пенгам извади огрлицу. Ташовић је понова посматрао с уживањем, али не тако топло као пре. Он није био сигуран да ли ће се тас1ате допасти, јер је видела другу. — Моја погрешка! — помисли мистер Пенгам, али само рече: — Је ли могућно, сер? — Али пошто је скоро дан њеног рођења, — продужио је мосије Пол, и поклон ће јој се од мене допасти и ако је мање вредности. — Ако тас1ате само види огрлицу, радосно кликну мистер Пенгам, — ја сам уверен да ће бити усхићена њоме.

СТРАНА 317

— Добро! онда дозволите да она види огрлицу? — замоли Пол Ташовић. — 0, да како! — кликну мистер Пенгам са најучтивијом готовошћу, надајући се да тиме заглади своје пређашње подозрење. — Ја ћу је узети са собом, — рече мосје Пол, — и ако јој се не допадне, то ћу је питати шта би желела, и онда ћу изабрати што друго. Ако се тас!ате допадне огрлица, онда ћу се вратити и свршићемо погодбу. Кутију са намештеном огрлицом на тамно сивом сомоту затворио је, увезао и предао у руке Ташовићу мистер Пенгам, који га испрати до врата и опрости се с њим својим најљубазнијим маниром. На вратима се Ташовић одједном окрене мистер Пенгаму и запита: — Ви рекосте да је ова огрлица јединствена ? — Колико ми је познато — јесте одговори мистер Пенгам. — Ви споменусте и цену, коју би дали за њен дупликат. Колико? — запита мосје Пол, као да му је пала нека ненадна мисао. Мистер Пенгам промисли, затим се сети учињене цене и енергично одговори: — Ми бисмо платили за такву огрлицу 8000 Фуната, јер за 5000 било би већ врло јевтино, али ми никад не одступамо од своје речи и за верну копију с ње, морали би смотражити одвас најмање 9000 Фуната. 8018 ! — кликну Рус одлучним тоном. У сваком случају известите се, да ли ма где има оваква огрлица и, кад сутра дођем код вас ви ћете ми казати, постоји ли за таку цену овака ствар и онда а? шта?.... мислим да ћемо се угодити. Аи геуо1г! Мистер Пенгам био је пун радости. Истина је огрлица продата јевтино, али он ће накнадити разлику на другој, коју ће продати за 9000 или 9500 Фуната. Он уђе у канцеларију и седне да потанко опише огрлицу у намери да копију писма разашље у виду приватног циркулара пајзнатнијима представницима јувелирске радње, а такође и неким познатим заводима, који су могли имати предмет оваке вредности. Пенгам је нудио свима за дупликат такве брилијантске огрлице осам хиљада Фуната готовог новца. Вратив се с доручка мистер Пенгам, пажљиво прочита штампану копију и загледа, да на свакој буде прилепљена марка и да се отпрати на пошту — — — —

На овом месту, које ћемо сматрати као крај прве радње, ја ћу се користити овим згодним случајем, да попуним празнину у толико. да не би остало ни једног слабог беочуга у ланцу ове приче. Ру 7 ски трговац, кога ми сад познајемо по имену Павла Ташовића, излазећи из дућана »Клерк и синови« с брилијаитском огрлицом, брзо дође на колима до Грандопол-хотела на Чејпинг Кросе. Ту он узиђе у своје одаје, и улазећи у гардеробу, прође право вратима, која воде у спаваћу собу ; ну ту од једном застане , замисли се и као да промени намеру, спусти завежљај у торбу тоалетног стола, после тога са празним рукама, закуца на врата.