Полицијски гласник

СТРАНА 126

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

и већим варошицама поставе муселиме који су, поред израније познатих им дужности, имали сада још једну више, а то је: да од народа иокуие оружте. По нахијама су, истина и даље остали кнезови а по селима кметови, али скоро без икаквих права, већ само са дужностима: да распоређују и купе порез. Сва власт била је у рукама муселима и нарочитих комесара који су, са јаким одељењима војника, ишли из села у село ради купљења оружја. Муселнми су, шта више, у многим местима били и судије (кадије). Разуме се већ, да код оваког стања ствари није могло бити ни говора о каквом праву Срба, а још мање о заштити њихове личне и имовне безбедности. Сима Милутиновић — Сарајлија у својој Историји Сербије/ гврди, да ј.е положај Срба у ово доба био много гори но за време дахија. „Отуда инди, вели он на стр. 101. овог свог дела, како и због другогајош којешта (т. ј. подозревања) овога времена куда би гођ који Турчин пошао кроз вилает Сербски, нити само по један, ни без калауза ходио, него Њрвога Серба гди сретни на путу, ил' у селу, преда се га узми у калауштину, док срети другога па оног' одпусти али ријетко неоголужњенога и небијенога; па ђекои су Турци тако њима калаузивше Србе у место да одпусте, везивали за дрва, и у њи нишан из иушака гађали, те огледали кои ће прије у најбоље место иогодити, да се Србин — чоек немучи и непреза, и тако ји произрешетане живе ли мртве ли, ал' уз дуб привезане остављали, те и тако на оближња села кривицу наметали, потварајућ' ји да су то нетко од њи, или њихова браћа хајдуци учинили. На конаке пак ђе бигод они доходили, ту би сво село на белај ударало, и ограисавало би од њи, а она јадна кућа би највећма у којој би зам'рцали, што ту једва би тко жив од страха или од мука ненаг'рђен остај'о и уштеђиван бивао, премда такову одприе дотада несамо нијесу дирали, него су и уважавали и чували је почитујући хлеб и со, али је одавда њима наиприе домаћин коње морао водати до поноћи, те и по сниегу и мразу босоног; ако ли би га обувена застајали, сазували би га одма, па би му босу коње водати давали, а онда они топрв и најприе по његовој кући од баба и од остале чељади срамотама, стравама и мученијама свакојаким, истраживали би изгонећи сакривене лиепе хаљине, скуноцине токе, и оружје у сребру, и злату, и што Серби ниесу пи у сну снивали, то би се од њи на муке изгонило, пак би послие тога нашавши исто или ненашавши, чинили опета свакојака друга своја поганства, и мало би кад' из кое куће са конака дизали се, и одлазили, да неби још и домаћина на највеће муке метали, ако што још имаде скривено а особито сам од свое куће, да мора и то њима изнети и одати, или би му очи скакале бијући га на изред сваки, пак и у квргу би везана остављали, да ји ту и тако чека, док му опета дођу, каконо су чешће и повраћали се, па кад' би онога, кога су били и мучили, мало што попридижена застајали, овда би га дотамањивали, говорећи: »Валахи је хајдук! Ево му се ништа неморе, доксегод жив на казук (турска реч колац) ненатне, оли док' му пасјача (т. е. глава) од Турскога ножа и сабље не полети®. После деветогодишње потпуне слободе, ови зулуми, појачани варварствима приликом угушивања Хаџи - Продановс буне, у којој је око 150 људи које посечено које на коље вргнуто, 1 ) довели су народ до очајања и нагнали га да се поново лати оружја, и тиме стане на пут свему овом. Брзи успеси српског оружја на Љубићу, Палежу, Пожаревцу, Крагујевцу, под Смедеревом и на Дубљу, имали су за резултат мир између киеза Милоша и Марашли Али - паше,

') Грађа за Српску Историју нашега времена од Вука Караџића ст. 66.

којим је створена сасвим друга и нова унутрагања управа у Србији. Ако се у крвавом. хаосу, који је настао у Србији после 1813. год., може у огггате и говорити о каквим уређеним властима, онда се и за полицијску и за судску власт може с пуним иравом рећи, да су се иалазиле у рукама овију Турака који су тада били у Србији, и да им је главни задатак био да гато више јада и несрећа нанесу Србима. Све ово, рађено је и поред Букурешког Трактата између Русије и Турске (1812 год.) чија је осма тачка остављала Србима „н езависно уиравља.н>е у њиовим унутрашњим делима. к1 ) Трећи период (181-5—1835) Познатим уговором о- миру између кнеза Милоша и Марагали Али-паше, поред осталог, утврђено је и ово : 1. Да се Турци у будуће не мешају у купљење порезе, већ да исту купе сами српски кнезови; 2. Да код сваког муселима седи по једап српски кнез без кога муселим не сме Србима судити, и 3. Да се у Београду установи српока Народна Канцелари]а, у којој ће заседавати по један кнез из сваке нахије ради суђења већих кривица Србима 2 ). После овог, у времеиу у коме је постао, по Србе веома корисног мира, приступило се одмах унутрашњем уређењу земље. Скупштиноком одлуком од 19. децембра 1815. год. задржата је и даље стара административна подела земље на 12 нахија' 1 ), и решено да се у свакој нахији поотави по један главни кнез и потребан број главних кнезова за Народну Канцеларију у Београду. На овој истој скупштини утврђене су и дужности главних кнезова, у овоме: да се старају о прикупљању пореза; да извршују све заиовести коЈв им буде издавао врховни кнез; да се старају о одрасању реда и сигурности у повереној им нахији, и да ислеђују и суде како грађанске тако и кривичне ствари 4 ). Поред овога, главни кнезови имали су и власт над свештенством у својим нахијама, па су још и судили брачне спорове. Противно оном што смо видели у првом периоду: да нахијске старешине немају никакве судске власти, и да судови обављају већи део полицијских дужности, у почетку трећег периода кнезови су и полицијске и судске и извршне и војне и Финансијске и духовне власти. Према оволиком делокругу њихове власти, главни кнезови су, после кнеза Милоша, били највигае старепшне у земљи, док је у првом периоду, као гато смо видели, иоред Вожда ностојао и Савет, за тим магистрати, па тек онда кнезови. Разлика између главних кнезова овога доба и оних из првог периода и у томе је, гато је у првом периоду кнезове бирао народ, а у овом трећем сам врховни кнез , као и све остале државне службенике. Сваки главни кнез, ириликом свог наименовања за нахијског управника, добијао је од врховног кнеза нарочиту горњу одећу — бињиги — за знак старегаинства, а поред овога и нарочите писмене дипломе, у којима су, поред утврђивања у звању, биле у неколико одређене и њихове дужности.

') Јавно Право Књажвства Србије од Димитрија Матића, стр. 4 . Вукова Грађа за Српску Историју нашега времена (стр. 132). 3 ) Пореч, као врлетни предео са 20 села иије придружен ни једној нахији; већ је добио свога засебног кнеза. 4 ) Финансије и Установе обновљене Србије од Мите Петровића.