Полицијски гласник

СТРАНА 178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

Иаш Председник Министарског Савета и Министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 17. маја 1905. год. у Пеограду. П Е Т А Р с. р. Председник Министарског Савета, Министар унутрашњих дела, Љуб. СтојановиЂ с. р Министар аросвете и црквених аослова, и Застуаник Министра иностраних дела, Ј. М. ЖујовиЂ с. р . Ми1<истар војни, ђенерал-штабни ауковник, В. АнтониЂ с. р. Министар аравде, Никола П. НиколиЋ с. р. Министар грађевина, Влад. Тодоровић с. р. Министар народне аривреде, Ив. ПавиЂевиЂ с. р. Министар финансија, Д-р М. МарковиЂ с. р.

МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА Указом Њвговог Величанства Краља Петра I. од 16. т. м., г. Љубомир Стојановић, министар у иензији и народни иосланик, иостављен је за иредседника министарског савета и министра унутрашњих дела.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРАВУ СВОЈИНЕ И ПРАВНИМ ОДНОШАЈИМА НА ВОДАМА У СРБИЈИ. (наставак) 31. — Одобрење (повластица) за ту другу употребу јавне воде ирестаје: а) оиозивањем (ревокацијом) истога, ако је оно било дато с правом да се може опозвати (чл. 17). Оиозивање бива обзиром на јавне иптересе, односно ради отклањања поплаве, оштеКења или стешњавања права суседа или отклањања опасности за њих, ако је све то доцније наступило (аг^. из тач. 4. чл. 31). б) иротеком одређенега рока (чл. 17). в) иротеком рока. за који се одобрена грађевина подићи и прорадити има, па се тон е збуде (чл. 18). Најдужи је рок од три године. Тај се рок може у течају првога рока нродужити. г) изостанком од рочишта на коме је требало изнети своје иримедбе на тражење одобрења за нодизање нове грађевине, поред које ие може опстати грађевина тога власника, који је од рочишта изостао (чл. 33.), јер се сматра, да пристаје на оно, што власт без његових примедаба нађе и реши. д) ирестанком или ироменом циља одобрене употребе воде, јер одобрење важи само за ону гра^евину и за онај начин уиотребе воде, за коју је гра^евину и за који је начин дато (чл. 25. друга алинеја). По томе, ако би се једна грађевина на води хтела преобратити у другу, или ако би се начин употребе воде или место грађевине хтело променити, онда је потребно ново одобрење. 32. — Одржајем (тековинском застарелошћу) не може дато одобрење ирестати, јер овде није реч о ириватном ираву већ о јавноиравном овлашћењу употребе воде, које дају политичке власти.

33. — Обале пдовних река. — По §§. 195. и 248. Грађанскога законика обале сви]у река, пловних и непловних, треба да су Јавна добра, дакле у својини државе, а по члану I. закона о водама само су обале иловних вода Јавно добро. Али, кад се ова наређења доведу у везу с §§. 262, 264 до 267. Грађ, зак., — а на прва два §§-а упућује нас и сам чл. 1. зак. о водама, — даље с члановима, 4. 8. 9. 10. и трећом алинејом члана 15. реч. закона, онда излази сасвим јасно: да су обале, и пловних и непловних р&ка у својини ирибрежних власникћ, то јест, у својини оних физичких или правних лица, чије земље чине обале тих вода, само је вршење њиховог права својине ограничено у колико то захтевају јавни интереси (н. пр. пловидба) и суседнички одношаЈи прибрежних власника. 0 том ограничењу у интересу пловидбе говори се у члану 8. закона о водама, по коме: » госиодари (тј. сопственици) земаља иоред обала ових (тј. пловних) вбда морају свакад оставити дуж воде за иролаз стоке и људи, који се пловидбом баве, онолико иростора, колико власт за потребно нађе; и на том простору не сме се подићи никаква зграда, засађивати дрва или правити каква ограда. А ако би, пак, за иристајање лкђа или силавбва било потребно на коме месту више простора, то се може по закону о експропријацији само са накнадом узети". 34. — СвоЈину на обалу река признавало је ирибрежним власницима и Римско Право (И 5. В. 1. 8: Шрагит цио^ие шиз риШГсиз еа!.... зес! ргорпеЛаз еагит Шогит, ^иогит ргаесШв јпћаегеп1;.); а тако исто признају им је и данашњи грађански законици као: Француски (чл. 538.), Шпански (члан 339 м. 1°), Италијански (чл. 427.), и т. д. па и Аустријски, јер у његовом §-у 287. (који одговара нашем §-у 195.) стоји: да су „велике и мале реке, луке и обале морске 1( дакле, не речне, — оиште или Јавно добро; а обале морске су, данас, доиста, свуда јавна добра, као што су биле и у Римском праву (§. 1. 3. Јпз1. с1е гег. с И у . : Е1; ди1с1ет па1ига11 шге соттита 8ип1; отпшт ћаес: аег е1 а^иа ргоПиепз е1; таге е1 рег ћос Шога тапз. — Ев аи1ет Шиа шзш, ^иа1егпив ћЈћегпив Г1ис1 ;и8 тахгта ехсиггИ.). 35. — Обалска ируга или линија, као граница речнога корита, одређује се по средњем (нормалном) стању воде у њему 1 ). _ 36. — Обезбеђење и регулација обаде. -— Ако водени ток обалу рони или земљу односи, онда пи један прибрежни сопственик не сме, без доиуштања иолициЈске власти (окружпог начелства), а ради обезбеђења своје земље, у кориту реке, којекакве наираве метати, дрва засађивати, пунити, подзиђивати, поткопавати или преграђивати, у колико би то имало уплива на ствОЈСтва, ток или висину воде, те би се тиме могла штета нанети иловидби, риболову и другим туђим иравима (в. 3. ал. чл. 15. зак. о вод. и §. 267. Грађ. зак.). 37. — Б.) Непдовне воде. — Из члана 4. зак. о водама, по коме се и све неиловне воде, реке и речице. сматрају за јавно добро и из §. 248. Грађ. законика, који их оглашава за државно (празителствено) добро, излази: као да нема никакве разлике између пловних и неиловних вода, тим још пре, што су и једне и друге воде у оиштој уиотреби (т изи рићИсо) по §. 195 Грађ. зак. и чл. 14. зак. о водама. Али, кад се с тим наређењима доведу у везу §§. 262. и 264. грађ. зак. и чл. 4 зак. о водама, онда излази јасно да има иравне разлике између пловних и непловнпх вода. А та се разлика састоји у томе; а) што ново острво у неиловној реци не припада Држави, негс се сматра као ирираштаЈ (акцесија) оних земал.а, које јој

М А томе не противречи 1 ј . 112. 0. 50. ЕЈра ри1а1ит еа еззе, ^иае р1етнбтшт Питеп соп1те1.