Полицијски гласник

ЕРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 179

прави обале, дакле, оно припада у своуину арибрежних сопственика (§. 262.) и што аресушени део корита нааловне реке припада такође у својину арибрежних соаственикВ. (§.264); и б) што араво уаотребе, неаловних вбдВ. није потпуно истоветно с правом употребе иловних вода, као што ћемо сад видети. 38. — Право употребе непловних вода. И ако из члана 14. у вези с чл. 4. зак. о водама, на први поглед, излази да су и неиловне воде у оаштој уаотреби , у употреби свију и свакога, онако исто, као што су и аловне воде, ипак то није у самој ствари. Право уиотребе сваке неиловне воде, речице или потока, ограничено је само на ирибрежне соисгвенике тј. на »суседне госнодаре«. То се јасно види из чл. 4. који предвиђа и регулише ове две хипотезе: а) један део какве неиловне воде тече иреко земл:>е само једнога сопственика. У овом случају, сопственик те земЛ)е, па којој је један део тока и корита речице или потока, има ираво да сћм. сву аролазеЛу воду у том свом делу корита уиотребл>ава. И б) један део какве неиловне воде тече иамеђу земаља два или више сопственика. У том случају сваки прибрежни сопственик (и поједипи сусед) има ираво мимонролазну воду уаотребљавати »по дужини обаче своје земље" (чл. 4.) а до половине речнога или поточнога корита (чл. 13. у вези с §. 262. Грађ. зак.). И нико други , дакле, не може ту пролазећу воду употребљавати, осем ако му није то своје право, који прибрежни сопственик устуаио , или, ако није право употребе нарочито, по каквом ауноважном основу (н. ир. уговору), задобио. И тако из напред реченога излази : да су обале и речно корито сваке непловне реке ичи потока у својини ирибрежних соиственика ; и да ирибрежни соиственици имају, по самом положају својих земаља,- ираво уиотребе непловних вода и да им је то право ириватно-иравне ирироде, а не јавноправне, као што је оно на пловне воде, те по томе да им се оно може само путем експропријације у оиштем интересу и само за накнаду одузети (чл. 50. зак. о водама у вези с §§. 20. и 217. Грађ. вак.). 39. — Г1раво уиотребе прибрежних сонственика на неаловну воду разликује се од оиште уиотребе свију и свакога на иловноЈ води, не само у иравној природи својој него и по садржини, јер иловном, водом нико се не може друкчије служити већ онако, како то прописују чл. 6. и 14. зак. о водама, а неиловном водом се може сваки ирибрежни сопственик служити не само онако како прописује чл. 14., т. ј. за своје домаће потребе, него још и за своје друге, иољоиривредне или законске циљеве, н. нр. да поводљава своје земље, да залива своје усеве, да употреби иад воде као снагу за кретање турбине, воденичког витла и т. п. (наставиће ое) Андра ЂорђевиЋ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србкди од 1804.-1869. год. (нАСТАВАк) 1 4 Важно је, да се ни у овој уредби, као ни у раније поменутим, нигде не помињу турске власти: кадиЈе и муселими, што значи да је још у ово доба сва судска власт, и ако не

по праву, а оно у ствари, била у српским рукама. Говорећи о турским властима у ночетку овог периода, ми смо нагласили, да је хатишериФ о повлачењу муселима и кадија у градове издат тек 3. августа 1830. године. Остала садржина исписане уредбе, поред већ наглашених података о полицијским властима овог доба, пружа нам још и један доказ више о мешавини између судске и полицијске власти својим одредбама о суђењу у присуству кнеза од нахије или кнежине, о претходном суђењу код кнезова и кметова, о осуђивању кметова и т. д. Има још неколико ствари у овој уредби, које заслужују да се нарочито нагласе и у неколико објасне. То су одредбе о надленотости полицијских власти за пресуђење извесних дела, о суђењу важнијих дела у магистратима у присуству кнеза од кнежине и два кмета, и о изузетној употреби принудних средстава ради добијања признања од крадљиваца. Нарочито су важне одредбе о надлежности, јер оне донуштају, у вези са ранијим објашњењима, а поглавито са оним које је издато Господару Јеврему под Бр. 1354, да се досга приближно утврдо ирава кнежинских кнезова као чисто судских власти. Из ових одредаба видимо, да , су они — кнежински кнезови — могли судити у кривичним стварима дела кој а нису иовлачила већу казну од 25 штаиа, »изузев крађа битни и арестуиленија", дакле у главном, истуина дела, а у грађанским сва дела изузев оних за коЈе се илаћао ресум. 1 ) Одредбе о суђењу у присуству кнеза од кнежине и два кмета из месга окривљеног, и њиховом в мњенију", доста .су сличне старој а и данашњој пороти, а одредбе о употреби принудних средстава искључиво ирема крадљивцима, само су један доказ више о томе, да је наш народ и у овоме, као и у свима осталим временима, презирао крађу много више од свих других кривичних дела. Још су две ствари у овој уредби које заслужују пажњу, а то оу наређења: да и иресуде нахијских старешина нодлеже контроли магистрата (чл. 9), и да нахијске старешине воде надзор над свима чиновницима у својој нахији (чл. 18.). * * * У руци нам је, захваљујући г. Миленку Вукићевићу, још један важан и интересантан докуменат — једна полицијска наредба из 1828. год. Мислимо на нашу прву наредбу о кафеџиЈама и механџиЈама , у којој се вели ово: „Благородна Госиодо кнезови Магистрата Н. Шабачке! До знања ми је дошло, да ви врло слабо иолицијски ред набљудавате, ненадзиравајући што се по меанама ноћи у невреме чини, и по сву ноћ сумнителни скитачи но неким меанима и каФанама бдинују, пјанчују и друга злоупотребленија чине. и ви на то до сада све глуви бисте; зато налажем вам совим писменом, да одма сазовете све меанџије и каФеџије и да им строго запретите, да у напредак Подобније Злоупотребленија било неби; Запрештава се свакоме послие два сата ноћи Меане и кафане отворене држати и коекакове безпосленике придержавати, илити Пјанице терпети да чуиствие, или најпослие коекакове играче и ноћнике нреко реченога времена задержавати у Меани или каФани. У исто време закажите меанџиама и кафеџиама да се усудили неби коекакове безпослене Бећаре придержавати; ако таковие кои има то одма да Магистрату јави, Магистрат пак Јемство за њи искати мора, кои такове неима нити наћи може го из вароши изтерати да буду.

1 ) Ресум се наплаћивао за сваку извршену наплату дуга и износио )е на сваки грош по 2 паре.