Полицијски гласник

број 11

полиц И јски гластшк

СТРАНА 91

народ оним познатим његовим благим осмејком... Погледах по публици — све то беше блажено. По свима лицима сија радост —- Цара су видели... — С Вогом, господине — окренух се оном човеку. И пођох с друштвом на станицу , да се вратим у Гмунден, где сам се оних дана на осусгву одмарао... Господин полицајац отпоздрави ме врло учтиво, али остаде за мном дуго гледајући.... Још нешто. Када је цар у Ишлу, аташирају се тамо увек по 20—30 најбољих агената бечке полиције... Један део пази на хотеле, други на публику на улици... Када цар излази сви морају бити на пољу. И поменуо сам, како вешто и неприметно сваког у публици промере и оцене. Још се пази и на ово Коњи који цара возе, нарочито се дресирају. Они се терају великим касом, у једном темпу. Никада не застају на улици... На ћошковима, савијутцима, кола обилазе у шири круг... Јегер је оружан, врло лак, да се устрчи и слети с бока... Где год они на боку што посумњају, опуче још јачим трком.... и т. д. (наставиће се) аи ' *ЈК ј> а ОЕДМЖ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ

(свршетак) Конгрес је.имао 12 'извештаја о овом питању и то од г-ђице Коза, г.г. ВаггеМ, Непи Јо1у, РгШепсћ Оговвеп, Рткеу, Сћ. Апс1га81ек, Јозерћ Вос16, Ап^оте МагкоУ1сћ, ОшаИпо с1е ЗапсШ, Јозерћ К188, Егпез!; Коуасз, А1ехап(1ге Мевгагов. Сви су известиоци били сложни само у једноме: да малолетне осуђенике треба увек држати одвојено од пунолетних. Али односно начина издржавања казне малолетника, известиоци су се разилазили у мишљењима. Једни су тражили ћелиски систем тврдећи, да је он једино погодан да морално поправи; друг^ су били одлучно противни ћелијском систему налазећи, да је он врло неподесан, да дегенерише малолетнике и Физичта и психички, и најзад да је немогуће потпуно познати карактер младића, ако је увек усамљен; трећи су били за мешовити систем, по коме би малолетници дању увек били заједно, а поћу би се раздвајали по ћелијама. На постављено питање. конгрес је донео следећу одлуку: 1. Сви малолетни осуђеници, за све време издржавања назне, треба строго да буду одвојени од одраслих и иунолетних осуђеника. У овоме циљу треба иодиАи нарочите зграде или затворе за иријем младих осуђеника, т. ј. треба иоставити казнене заводе у које ће се сместити искључиво малолетнит^и. 2. Ови заводи треба да буду иодељени ирема узрасту, карактеру и моралном владању оних, ко]и ту треба да буду затворени. 3. Ћелијски систем иреиоручује се само за оне, који су осуђени на врло кратковремене казне, т. ј . месец дана за оне који су млађи од 16 година, три месеца за оне који су стариЈи од 16 година. Осуђеници, који имају да издржавају дуговремене казне треба да их издржавају ао ирогресивном систему. По овом систему осуђеника треба држати у КелиЈи за кратко време, и то само у циљу да се може ироучити његов карактер. Они који су се врло добро владали и којм су се иоиравили, треба, ако су издржали две трећине (евентуално и иоловинуЈ казне, условно да буду иуштени у слободу. 4. Основна иравила, која треба да важе односно занимања младих осуђеника, Јесу ова: а) За све време тра.Јања казне, сви осуђеници треба да раде и да буду у иослу, изузев часове одређене за одмор и оброке. б) Рад је обавезан за све младе осуђенике без изузетка. в) Они који су осуђени на дужу казну, треба темељно да изуче какав занат, који Ае им касније моКг обезбедити часан живот и сигурну зараду. г) Млади осуђеници не треба да се баве само индустриским радом, него, нарочито они који су осуђени на дуже казне, и радом на слободном ваздуху као: вртарством, земљорадњом, виноградарством и грађевинарством. Сви осуђеници, који нису у Келији. треба. да се баве иоврпарством. д) Гимнастика и во]но вежбање треба да уђу у свакодневни ирограм. 5. Настава је обавезна за све малолетне осуђенике и треба да се иримењује. Они, који су осуђени на кратке казне, треба да се иоучавају у моралу и вери. Они, који су осуђени ?{а дуже казне. треба добро да науче иисати, читати и рачунати сва четири вида рачуна. Осем тога, осуђеници, који су даровитији, треба да науче и теорију занлта који су изабрали и да се уиознаду са грађанским аравима и дужностима. Четврто питање: Које су најиогодније мере, не рачунају&и ту обична васиитна срества, којимл би се морално расиуштена и иокварена деца, која још нису извршила никакво кривично дело, могла сиасти од ироиасти? Нрво питаље: Треба ли држава да узме у заштиту децу осуђеника? Која би средства била најиогоднија за то ? Мере, које држава и друштво може да предузме за отклањање криминалитета код малолетника, важније су и од самог начина издржавања казне, јер се оним мерама постиже бољи резултат. Малолетници, који још нису ни једно кривично дело извршили, а који су морално распуштени и покварени, налазе се у једном стадијуму, у коме се још могу поправити и спасти, нре него што су пропали и ступили у злочиначку војску. С тога је дужност државе и друштва, да нађе средства, којима би овакву децу спасла.

Деци осуђеног нарочито прети опасност да падну у злочин. Породица осуђеног после његове осуде често је запуштена и налази се у великој беди; и распуштеност и беда поглавито дејствују на децу и доводе их у искушење да они врше кривична дела. Из овога изилази да се држава треба да .-(аинтересује за децу осуђеног не само из хуманитарних, него баш из кривичноправних основа. Како се обадва питања односе на поправљање и спасавање морално распуштене и покварене деце, то их је конгрес спојио и за обадва донео једне одлуке. Прва одлука гласи: 1. Конгрес жели: а) Да државне власти иомажу да се деца ради заштите намештају у иородицу; б) Да они стварају нарочите школе за иредохрану .за иокварену децу, кад се намештање у аородици иокаже недовољним; в) Да оне стварају такође и медицинско-иедагошке заводе за анормалну или дегенерисану иокварену децу. Остале четири одлуке гласе: 2. Кад нема иородице или кад су рддитељи лишени очинске власти, држава је иозвана да уз садеЈство оаштинских уиравг., ириватних лица и друштва за иатронаж, иомогне и заштити децхЈ, коЈа би била и материјално и морално наиуштена или' којима ирети оиасност да то буду (овде се рачунаЈу и морално расиуштен а деца осуђеника). 3. Да би се сачувала морално расиуштена деца али не злочинци, која имају родитеље, којима је немогуће да се иосвете својој деци онолико колико би они сами желели, требало би иомагати васиитање деце на тај начин, што ће се иомо&и родитељима да иобољшају своју судбину. 4. Нарочити државни или ириватни заводи треба да буду намењени васиитању деце, коју треба иоиравити (казнени заводи, школе за иоиравку, школе за иредохрануЈ. Настава у тим заводима треба да буде стручна и наравствена. 5. У радове, којима се има да сачува морал, треба да дође физиолошка исихологија и исихоиатологија. Докле не буду иодигнути нарочити заводи и установе, иотребно је: а) да лекар завода за иоиравку или иобољш.ање буде лекар, који је искусан у исихиатрији, и б) да чланови наставничког особља тих завода буду такође стручна лица. 6. Што се тиче заштите од стране државе, имају се иризнати као усиешне све оне мере, које су, ирема нарочитим ириликама сваке државе, иоказале да су иогодне за заштиту деце, и да-се у исто време и ирема индивидуалности детета могу уаотребити за васиитање. Д-р Бож. В. Маркови*.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНОВНИШТВА (наставак) Којим се редом врши распоређивање по презимену показује овај пример, за случај када се презиме почиње са м :