Полицијски гласник

ВРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 21!

жемо у оваком моменту зауставити, међу тим падање са висине ми, кад смо га већ једном отпочели (ако смо то и својевољно учинили). неможемо зауставити, отуда и јасна свест о томе, да то падање није наша вољна радња, већ да је нетто чему нужним начином морамо следовати. Као што се види, Спонозино тврђење не вреди ништа, и показује само, како се Спиноза у овоме случају дао завести речима а превидео Факта. Увиђајући слабост Спинозине аргументације против слободне воље покугаали су други, да на други начин објасне постанак илузије слободне воље. По њима на име илузија слободе постаје у нама не с тога што би узроци вољних радњи, као што тврди Спиноза, били ван наше свести, већ с тога што ти узроци леже у свести али су тако тамни и нејасни, да их ми никако нисмо ни свесни, те онда поЈСтаје илузија, као да су радње, које из њих проистичу, потпуно и апсолутно спонтане и безузрочне. Ово објашњење постанка илузије слободне воље избегава, као што се види, прву и основну тешкоћу Спинозиног објашњења постанка те илузије потпуно, на име, да има радњи и промена у нама, ији узрок несумњиво лежи ван нас, а за које ипак нисмо свести да су оне слободни иродукт наше воље. По овоме гледигпту све радње, чији непосредни узрок лежи ван нас, чине на нас утисак невољних радњи, тако исто и оне радње и промене, чпји непосредни узрок лежи у нама, у нашем опажању, али је то наше опажање јасно и потпуно свесно, чине такође утисак невољних радњи, а само оне радње, чији је непосредни узрок у нама, али који ми не опажамо јас.но, којег смо иесвесни, чине утисак вољних радњи. По овом гледишту дакле у наведеном примеру са билијарским куглама, кретање билијарске кугле, које постаје услед додира њеног са куглом коју смо ми покренули, зато се опажа као невољно, што је узрок, који му предтходи, исто тако јасно у евести дат као и сам тај ефект, док је међу тим непосредни узрок кретања прве кугле истипа исто тако дат у свести али се не опажа јасно, тако је слаб својом јачином да остаје несвесан, и отуда нам се чини, као да тога узрока и нема. У другом наведеном примеру, пак, код кретањагране кој аподиже шешир мимоиролазећег, узрок кретања гране не лежи више у опште у свести, већ је потпуно ван свести, тако да у свести не може никако ни постати илузија, као да је то кретање спонтани акт нашег ја. Тако исто и у наведеном примеру подизања руке, кад год нам се то иодизање преставља у свести као спонтани вољни акт, увек том подизању претходи један несвесан и иејасан узрок, који је у нама и који, према овоме гледишту, не лежи опет ни у чему другом до у тамној и нејасној преставн тога кретања. Последњи наведени пример и тврђење да се непосредни узрок вољне радње у томе случају налази у једној тамној и нејасној престави, типичан у опште је за ово гледиште. Јер по овоме гледишгу оно што на вољу непосредно утиче и што

је непоередно изазива, то су чисто унутрашње психичке чињенице, апстрактне преставе и нејасна осећања, која су тако тамна и слаба да изгледа као да их у свести никако и нема. Да је то доиста гако, закључујемо, према овоме гледишту, из тога што, кад се субјект налази под утицајем сувише живих престава и сувигле јаких осећања, тада су његове радње тим преставама и аФектима тако одређене, да о слободи њиховој не може бити говора, из чега излази, да и у случају кад су те преставе и аФекти својом јачином врло слаби да су и онда наше радње њима потпуно одређене или, друкчије речено, да привидна слобода наших вољних радњи долази отуда, што су непосредни узроци њихови, преставе и осећања, тако слаби својом јачином да изгледа да их у свести и нема, те отуда и одговарајуће радње јављају се у непосредној свести као безузрочне. Ма да се за ово гледиште мора рећи да је веома духовито и да је оно једино које би се морало примити, ако би наша непосредна свест о слободи, била доиста илузија, ииак није тешко показати, да је и оно нетачно и да, строго узев, противречи самој унутрашњој природи свести. Ово објашњење на име могло би бити само онда тачно и не би му се имало ништа пребацити, кад би били могући у нама, у нашој свести, Феномени који су потпуно и апсолутно несвесни, кад би дакле биле могуће нреставе. којо у нама постоје акојихми апсолутно нисмо свесни, а тако исто кад би била могућа и потнуно несвесна осећања. Међутпм такви апсолутно 'несвесни садржаји свести апсолутно су немогући, јер су противречност у себи. Бити у свести а не бити садржај свеоти значи исто што и бити и не бити садржај свести, а то је очевидно противречно и немогуће. Кад би пак такви апсолутни несвесни садржаји били могући, онда би очевидно било могуће, да и наше вољне радње, за које смо непосредно свесни да су безузрочне, имају свој непосредни узрок у променама ових апсолутно несвесних престава и аФеката, јер би ове промене у односу на нашу свест биле у ствари исто оно штс су и иромене, које се дешавају потпуно и апсолутно ван нашег субјекта, у спољном свету т. ј. нешго што лежи ван наше непосредне свести. Као што се види ово гледиште, конзеквентно изведено, значи просто примену Спинозиног објашњења на саму област свесног субјекта и то тако, да се узроци вољних радњи, које Спиноза ставља непосредно у сиољни свет. стављају у неенесни део свесног субјекта, који у ствари непостоји и који, кад би поетојао, стајао би у истом односу према непосредној свести у коме стоји и спољни свет. Да видимо сада да ли је могуће ово објашњење одржати у једној блажијој и мање противречној Форми. Доиста тврди се, да се несвесне преставе и осећања, у којима лежи непосредни узрок наших вољних радњи, не смеју схватити као апсолутно несвесни свесни садржаји (јер би то значило иретпоставити дрвено гвожђе) већ само као релативно несвесни свесни садржаји, као свесни садржаји који

су тако слаби својом јачином, да изгледа да их у свести готово и нема, међу тим који ипак у свестрг постоје, само постоје као тамни п једва свесни садржаји. Да рекнемо одмах да, кад би се постанак илузије слободне воље могао објаснити на овај начин, т. ј. свођењем њеним на релативно иесвеене психичке садржаје, да би то онда била и са психолошког гледигата потпуно оправдана и несумњива теорија, али ми ћемо одмах показати да, и ако се егзистенција ових релативно несвесних психичких садржаја мора допустити, то свођење осећања слободе на њих није могуће. (ггаотавићс се) Д-р Бранислав ПетронијевиЋ. ^=1==ОМРТНЕ И ТВЛЕОНЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству (цлставак) Овај намоканон, што је иреведан на српски старањем Св. Саво, доцније је назван, по препису од 1013. године, закоником , а иозније крмчијом. За наш посао овде иајзнатеији је онај део из састава светосавскога намоканона, ко.ји је преводник Светог Саве назвао Грддскоми Злконк. Овај Градски Закон није ништа друго ве!) ирерада Јустинијанових закона и законских наредаба, која је извршена по наредби византијскога цара Василија Македонца (867—886). И та прерада наЗвана је: Идбхе^од роџое, а у српеком преводу Градски закон. 11о преводу, који је нам под руком, Градски Закон има четрдесет одељака. У ових 411 одељака, налазе се одредбе о заручењу и залогама при обручењу, о даровима при обручењу како се закључује брак и даље, све до 11 одељка, говори се о брачним односима. Одељак 12. и 13. о даровима или завегатају. За тим ту се налази законских одредаба о продаји и куповини (14) о насељавању, о дугу и залози (15 и 16) о најму (17), о остави (18), о друштвима (19—20) о тестаменту (21), о завештају оних, који су под влашћу својих родитеља (22), о завештају слободних (23), о завештају епископа и калуђера (24), промена тестамента или завештаја у којим придикама бива (25), о ослобођењу оних, који су под влашћу (26), о сведоцима (27), о постављању епископа и пресвитора (28), о кодицилу или о испуњењу завештаја (29), о наследницима 1 (30). За овим иду одељци озтали о деоби, уклањању од паслеђа, о ослобођеним, о даровима даним при завештају за живота или после смрти. Занимљив је одељак који носи наслов : о томе када могу зајмодавци потезати наследнике умрлога. Исто тако занимљив је и одељак о зидању нових домова, као и о постављању старих. За овим долази тек одељак (у преводу грат) 39, који говори о казнама. При овом послу ми ћемо се служити Дучићевим издањем Градскога Закона, који је штампан у „Гласпику Српскога Ученога Другатва«. Други одељак, књига