Полицијски гласник

1'1)0Ј 25

ГГоменимо најзад и изучавања о гетовирању, аргу, уметности и литератури злочинаца, у којима се такође јасно огледају сви њихови изложени психички ка, рактери. * * * После свега што см.о казали очигледно је, да је у току последњих 30 год. на злочинцима откривен.и изучаван велики број аномалија. Првобитна скица Мореловог злочинца доп>њена је и допуњава се из године у годину новим радовима и статистичким подацима, који иду у прилог злочиначког портрета. У опште узев, већина криминалиста мишљења су, да су изложене психичке Особине карактеристика злочинаца. ОвО морално зло, о коме је Морел говорио, данас је деФиписано и нрецизирано, али досадања истраншвања, нарочито у области анатомије, још нису довољна да би нас могла убедити о правилности овог мишљења. БуДућим испитивањима, расправиће се, нема спора, и ово иита?ве. Сасвим је друга ствар са физичким аномалијама. Сви су сложни у томе, да се ове аномалије налазе врло често код злочинаца, а нарочито код оних које притискује какво тешко патолошко наслеђе. Ну и поред свега овог, ми мислимо, да р.е на .основу њиховог присуства не могу пзподи п! никакви закључци о каквом одређеном психичко,м стању злочинаца. Ломброзо и његова школа тврде, међутим, да.је помоћу физичког , биолошког и фи~. зиолошког испитивања могуће открити злочиначке склоности. Изложене Физичке аномалије њима су довољне, да од злочинаца створе сиецијалан антрополошки тип. У нашем данашњем друштву Овај тип представљ.ао би примитивног човека — повратак извесне личности у доба дивљаштва. Даби доказали ово свој.е тврђење, Ломброзо ињегове присталице позивају се на разне анатомске неправилности код злочинаца које се, но њиховом мишљењу, јављају као последица повратног атовистичког процеса. На овај начин објашњења, ове неправилности би биле несумњиво наследног порекла, и тада би Ломброзо био у праву, али је ово објашњење нетачно. Пре свега, слични органски Фаталитет но тврђењу огромног броја лекара и антрополога, не постоји. Апсолутно ни један сталан и одређен карактер не показује се у ономе, што је названо и деФинисано 1са,о „улочинпчки тии". Има злочинаца, чије нсихичко стање потпуно одговара наиред описаној моралној неосетљивости, а који немају никаквих физичких знакова злочиначког типа. Има на против личности: са, знатним физичким аномалијама, које опет немају никаквих психичких осопина злочинаца. Између ова два Факта не ,бостоји дакле никаква подударност. Тако исто стоји Факт, да се код злочинаца са болесним наслеђем, среће највише аномалија, само што ове аномалије нису резултати атовизма, већ- последице дегенерације, која је чисто патолошког, а не регресивног карактера. Да би доказао колико је тумачење Ломброзово нетачно, Тард у свом делу »У-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

иорвднп криминв.литет" наводи сличност између жена и Ломброзових злочинаца, која се огледа у прогпатизму, мањој величини лобањс и тежини мозга, ћосавости, равнини табаиа, сујети и несмотрености и т. д. и доказује, да се жене, и поред свега овога. бар четири иута мање одају злочину но људи. Данас се са позитивношћу може тврдити да злочинац, онакав каквог га замишља и иредставл,а Ломброзо не постоји, и да се досадањи резултати Криминалне Антропологије своде, у главноме на ових пет тачака: 1. Наслеђе злочина неосиорно је. 2. Већину злочинаца аритискује тешко иатолошко наслеђе. 3. Код злочинаца се сусреИу, у веКоЈ мери но код нормалних људи, анатомске неиравилности и физиолошке аномалије, али је ово далеко од сиецијалног злочиначког тиаа. 4. Злочинци се одликују моралном неосетљивошКу, свиреаошКу, одсуством гриже савести, имаулзивношКу , нерасудношДу и сујетом. 5. Интелектуалнд стање злочинаца ироменл-,иво је; у оиште је ниже од средњег, али је ио некад и веома развијсно. Остало би нам ради потпуности наше теме, да говоримо и о социјалним узроцима, који ова изузетна бића гурају на пут злочина, али иошто би нас то далеко одвело, то смо приморани да ово одложимо за другу прилику. Помињемо само, да у ове узроке долазе : утицаји средине, темлературе годишњих премена, имитације. и сугестије. Као што се види: из изложених рез.ултата, до којих је дошла криминална антропологија, ми не располажемо никаквим извесним, неоспорним иодатком, који би нам допустио да одредимо дијагнозу злочиначким страстима. Иадати се, да ће се у будућности изнаћи узрок овим моралним поремећајима.

ДЕСЕТИ КОНГРЕС међународног ^римина^истич^ог УЛРУЖења — држап од 29. августа до 2. септембра пр. год. У Хамбургу (НАСТАИАК) 7) * * * Другог дана конгреса. шеФ хамбуршке криминалне полиције д-р Хоаф реФеровао је о питању: да ли рад ме1)ународних варалица ноказује заједничке моменте ? РеФерент, који је у исти мах прочитао и мишљење шеФа бечког одељења полиције сигурности, полицијског саветника Стукарта, потврдио је то питање. Заједнички моменти у раду међународних варалица само се по себи разуме, да се оспивају начином њихова злочина делања. РеФерент је навео читав низ конкретних злочиних дела, који је у осталом показао,

СТРАПА 213

да већи део међународних варалица по једном и истом, систему дела. Иа крају реФерент, је изјавио,, да је данашње законодавство нрема међународним варалицама тако рећи готово немоћно. * Други реФ.ерат био је председника конгреса проФ. Пренса: „0 поступању са злочинцила у поврату? По његовом мишљењу даиашње законодавство по том питању треба да се што пре реФормише. Злочинац, који је безброј пута издржао осуде и казне, ако понова дело у поврату учини оп,ет се трпа у затвор или казнени завод. На послсдњем конгресу у Петрограду Фор.мулирало је то питање, да се злочинац има казнити не за оно што је учинио, већ за оно што јесте. Класична школа казнила је само дело, док се модерна школа бави и са душевним и социјалним стањем учиниоца. Спајање тих двеју школа види се сада у томе, што тражимо и употребљавамо против злочинца мере ради тбга што је извршио и ради тога што јесте. Доказ је за то и околност, што се све више, нарочито у Белгији, сматрају просјачења искитан.акао стања, која постају опште опасна, те за собом могу повући дуже интернирање. Исто се тако са много страна тражи за пијаницу из навике, да се може дуже држати у азилу за_пијанице, па и криминалитет деце сматра се такође као опште опасно стан.е, које изазива, да се деца дуже држе у заводима за поправку. Овај начин проматрања може се протезати и на оне у поврату. Са свим је илузоран данашњи поступак иротив њих, по коме се и код њих обазире само на дело, те се осуђује на казну човек, који је већ небројено пута био осуђииан ради истога дела. Чим се из његових ранијих осуда може закључити, да је опште оиасан, ваља злочинца, у иоврату за дуже врсме, учинити безопасним. 3. јуна 1904. год. енглески доњи дом усвојио је овај начин. У другом читању усвојио је законски пројект о »репа1 аегуЈШЛе«, којом су уведене нове мере против злочинаца из навике и. по коме сваки злочинац. за кога се утврди репа! зегу11ис1е, а пре тога је у три маха кажњен, може бити интерниран за дуже време. Кад се буде томе злу,настало и на континенту да се нађе лека, доћи ћемо до тога, да подигнемо радионице које боље одговарају циљу код ових злочинаца него ли казнени заводи. КореФерент проФ. Диион (Брисел) расправљајући исту тему: »Како би се могао за одређене категорије злочинаца у поврату поставити појам: оиште опасности учиниоца на место појма: злочина дела, који се данас искључиво употрсбљава?« рекао је: да, злочине у главном врше злочинци од заната, против којих ваља употребити специјалне мере, јер су антисоцијалне индивидуе, које треба учинити безопасним. Наше данашње репресивне мере нису довољне за то. Оне имају пред очима само дело, ; док узимају у обзир опасност само при одмеравању казне. Дејство кратковремених казни сло-