Полицијски гласник

СТРАПА 420

највише њих 5(1, ко.јн вршо злочине, док их остали не врше? Могло би се врло лако одговорити: зато што су се они, који иису пали у злочин, налазили у повољној физичкој и социјалпој средини, која их је задржала од злочиначких акта, али овај одговор вреди само за извесаи број случајева. Има дегенерисаних и лудака, који живе у истој Фамилијарној и социјалној средини, па ипгак једни постају здочинци, а други не. И делимичне разлике спољних прилика, које постоје свагда. л[ у сваком моменту живота за сваку индивиду-у, нису довољие за објапш.ење ове огромне разлике у крајњим резултатима. Зашто. н.пр. од два идиота, који су потчињенн истим утпцајима, један на шалу одговара убиством, а други пе? Зашто од два дегенерисана лпца, или од два лудака, за које извесна довојка неће да чује, један убија њу саму, док се други убија пред њеним ногама? И, пајзад, зашто од двојице или вигае дегенерисаних, неврастеничара итд. један постаје проста, безопасна скитпица, која се ограничава на прошњу, док се други одаје краћи, па чак и разбојништву са убиством ? Зато што се бнолошки Фактор криминалитета састоји се у нечем специјалном, до сада још неодређепом, алп боз чега се не могу објаснити овн тако различни и са спољним прнликама, у који.ма се често налазе личности сваке друштвепо класе саорганским или психичким аномалијама, толико несразмерпи резултати. У овом мишљењу још се вишс утврђујем кад мислим на криминални тип, који служи за разликовање злочинаца, не само од нормалиих, већ и за. њихово разликовање од душевно оболелих, дегенерисаних, епилентпчних н певрастеппчпих, који нису злочинци. Довољно је, доиста, посматрати становнике једне болницо за обичпе душевне болести, па одмах уочити Факт: да већина ових несрећника не показује криминални тип (нарочито у физиономији) док је на нротпв овај тин врло чест код великог броја душевно обоЛелих, који су изврпшли ма какав злочин. 'Гпп убице, кога сам посматрао код једног младог војника. и.чмеђу њих 700, нашао сам код тројице илп чстворице болесника у пезарској болницп за душовно болести: и као год што ми је војник признао, да је у малолетству био осуђиван због убиства, исто су тако и сви ови осуђеници били осуђивани за исти злочин. Противно овом, у заводу душевно оболелих злочинаца, у Моптелупу, нашао сам врло велики број кримииалннх типова са тачном разликом између убице и обичних крадљиваца. Из овога јасно иЗлази, да је криминалитет, нарочитс урођен (а делом н случајни), специјални облик бнолошких аномалија који се, на терену раса п темперамента, јасно разликује од свију осталих облика аномалија, или патологије, или дегенерације, и који тачно одређује еФективни злочин, кад год се нађе у физичкој или специјалној среднни, која предиспозицији дотичне ивдивиду-е нуди прилике и средства да прсђе у дело. Са ових разлога ја држим, да је са гледигпта биолошког још најпрецизније и

најпозитивније мишљењо о » криминалној нервози ®, која се сама по себи разликује од сваке патолошке, атавистичке, дегенеративе или које друге Форме. Алп, ма какви били облик и категорије кримипалитета, јасно је, да су његово порекло и природа врло сложени, како са гледишта биолошког тако и са гледишта физичког и социјалног. Ни један, дакле злочин. па ма како незнатан био, не може се сматрати ни као Феномен искључиво биологаки, ни као Феномен искључиво физички . ии као Феномен искључиво социјални, већ као резултат свију ових Фактора, т.ј. и биолошког и физичког и социјалног. Извесно је да надмо^ншст тог и тог реда Фактора опредељује разлике у маси злочинаца, али јс тако исто извесно, да је евакн злочинац и сваки злочин, па ма којој катогорији припадали, једновремени пронзвод стицаја све три врсте Фактора. Ово сиптетичко објашњење порекла и природе злочина, није до данас директно нападала ни једна критика нове, кримииалне школе, гато значи да су га прећутно примиле. Понављамо још јодном, да за нас злочин није ни Феномен искључиво биолошки, ни искључпви производ ФИЗИЧКе или социјалне средине, већ да је, у свима антроиолошким категоријама злочинаца, резултанта: специјалног анормалитета, сталног или пролазног, урођеног или доцније задобивеног, органске или нсихичке конституције и спољних, физичких или друштвепих прилика. Ово што вреди за природну гекезу злочина, вредп и за сваки други облик људске активности, па био он нормалан илп не. Тако је н.пр. немогуће говорити о осталим великим маниФестацијама социјалне иатологије, као што су : лудило, самоубиство, алкохолизам, скитничење и т. д., иити о маиифестацијама патолошке биологије: наслеђе и зараза, ако со нсма у виду, да су оне резултанта комбиновапе акције Фактора антронолошких, фнзичких н социјалних. ГТрема већипи паших критика, а парочито оних које су мало, или пи мало, изучавале злочинца по строго научној методи, криминалитот је Феномен искл.учиво социјалпог порскла. Има их и таквих, који тврде, да је друштвена средина одре^ена економским условима, и да је с тога злочип, без обзира на облик у комс се јавља, само последица рђавог економског стања. Доктрипа марксизма о историјском материјализму који би се, по моме мишљоњу, могао тачније назвати економским дегерминизмом, и ио којој окономски услови сваке социјалне групе, у свакој Фази своје оволуције, одређују у последњем степену, директно или индиректно: моралне осећаје, идеје и политичке и судске институције исге групе, — у основи је тачно; оно је основни закон позитивне социологије. Држим, међутим, да ову теорију треба донунити, допуштајући, пре свега, да су економскп услови сваке групе, са своје стране, природна резултапта еиергија њихове расе, које се развнјају у повол.пој тслуријској средини, као и да

морални осоћаји, ндеја и политичке и судске ипституције, имају такође засобиу и релативно аутунпмну егзистенцију, т.ј. у границама варијација дотичне економске конституције. Мишљоње, по коме је злочин искључива или.главна последица оппгге друштвене средипе, које је 'Гард резимирао у познатим речима: „Накоа државна организацијн гакав криминалитет ," нетачно је већ и по томе, што се њиме не могу објаспнти сви облици злочииа и свТз категоријс злочинаца; оно поглавито посматра случајни криминалитет, код кога ми и ие поричемо надмоћност социјалних Фактора. Завршују (1и овим преглед разипч кримипално-антрополошких теорија о пореклу и ирироди злочипа, враћамо се. попова нашем орновном тврђењу, но.је мора слу;киги као оспов по само кримпналној антропологији; већ п свима закључцпма криминалио социологије, и по коме јо злочин (као н свака људска акција) Феномеи сложеиог порекла : биолошмч плп физичкосоцијалног, са модалитетима иразличитим стуињевима, ирема различитим ириликама личности и ствари, времена и места. ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЛУТКА превод с Француског И ако је то било веома давно, ипак ми се чини да још и данас гледам стару маркизу де Флавињи, тиху и веселу старицу, како седи у старој, свиленој наслоњачи, а поред ње, на ниској столпци, једну жену, готово истих година, такође веселу и задовољну, која беше позната нод именом: »Госпођица Одила«. Госпоћпца не беше служавка маркизина; између две старице, напротив, владало је велико пријатељство. Плетући по цео дан грубе вунене блузе, које су четвртком изјутра раздавале сиромасима са хлебом и новцем, обе старице разговараху иријатељрви п искрено о иајповерљивијим стварима. За време иразничних дана, кад се ни.је могло плести, пријатељице обичпо претресаху своје огромне ормане, препуне свакојаког рубља, које су нажљиво тресле и проветравале. У унутрашњости једног од ових тајанствоних ормана, а у једној стаклепој кутији, налажаше со једна ствар, којој су обе старице прилазиле са нарочитим страхопоштовање.м. То је била једна волика лутка, у већ похабапој свиленој хаљини старо ношње, са грубим лицем, опалом косом, осакаћеним рукама и изломљеним носем; сећам се добро, да је имала само једну цииелу од саФтијана, са високом штиклом и већ поцрнелом сребрном пређицом. Приближујући се овом иредмоту, и додирујући га, са нарочитом обазривошћу, као неку резиквију, и маркиза и госко(,ица Одила, изговараху, са нарочитим страхопопгговањем, обично једне исте Фразе,