Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51 и 52

„Не бој се, моја мала Соланж, не бој ништа," проговори овај човек веома нежним гласом. И она се није бојала. Одмах ио овом.осетила је, како једпа рука нежно отклања косу са њеног чела; зрак месечине падао је у овам тренутку на н,у кроз прозор без завеса, а човек, који беше близу ње, посмаТрао ју је, говорећи: „Како си лепа, велика и снажна, моја мала Соланж!" После дужег посматрања, непознати је узе у наручје, притеже Фрастично и обасу пољупцима. Она не знађагае, да ли је у овом тренутку била будна, или је још сањала, али јој се учини, да човек клечи и јеца поред њеног кревета; ако је њен отац још жив, то су ови пољупци и ова нежност могла доћи, мислила је она, једипо од њега. Тискајући се у његово наручје — необично срећна — она поиово заспа. * * * Пробудивши се у зору, Соланж једва се сећала свога сна: очигледно је да све беше сан, јер соба беше потпуно празна, а врата на амбару затворена. Седећи, као и обично у кревету, за врема облачења, Соланж одједном узвикну одрадости, опазившина својим гломазним ципелама једну велику лутку, у хаљини од зелене свиле, и у ципелама од саФтијана са сребрним и сјајним пређицама. Дете паде на колепа пред овом скупоценом лутком, и одмах јој даде име: Ивона. Пошто се на брзу руку обукла, узела је своју лутку у наручје и сишла у салу. Видећи је са једном тако скупоценом играчком, о којој њена машта није сањала, г-ђа Роалт повика изненађена: »Боже, Соланж, ко ти је дао ту лутку ?'' Мали Христос, госпођо!« одговори наивно дете. Бретанка бегае зипула од чуда: и ако је веровала у надприродне сгвари, ипак јој је изгледало, да овај догађај са малом Соланж превазилази границе божанскемоћи. Очигледност је, међутим, занрепагаћаваше јер знађаше врло добро, да се никад у Плубалеју, по ни у Сен-Молу, није могао снабдети оваквом скупоценом лутком, и с тога је огпоче исиитивати са највећом обазривошћу. За овим позва и свог мужа, који се врло мало разумеваше у свили, те се с тога и не изненади тако много. Убрзо дотрчаше и суседи, од којих се једни наивно дивљаху неоспорном чуду, док други, више скепитици, покушаваху да нађу ма како објашњење овом догађају. Не узнемирујући се много општим узбуђењем, Соланж пажљиво миловаше Ивону, и најзад је метну у прозор, а кад је мајка Роалг, враћајући се практичним ствари.ма, посла извесним послом на крај села, код сарача Коко-а, она са собом понесе и своју лутку. * * * Догађај овај беше већ познат половини села. Стојећи пред кућама, сељанке са нарочитом пажњом посматраху малу Соланж, која носаше своју лутку озбиљно и ноносито. Кад је стигла пред цркву, цред којом се, као к обично, налазио сер-

жан Мецгер, она се ни најмање неуплаш и. Њена унутрашња радост била је толико велика, да се ничег није бојала. Кад је сержан викну и заиита шта носи, опа му при^е поузданим корацима и одлучно рече. »Лутку.« — Лепо лутка! Од куда ти'? — Дао ми је мали Христос, господине сержане. На ове речи Јакобинац се сав накостреши, скочи са столице и нодвикну. »Шта велиш ?« — То је лутка, коју ми је мали Христос донео за Божић, одговори дете мирно. Запрепашћен оволиком смелошћу сержан одговори церекајући се: »Ти се вараш, ако мислиш да ћу ја у то веровати.® Изговоривши овс речи, он нагло узе лутку из руку детињих и отпоче је пажл»иво испитивати. — Доиста лепа лутка, права госпођа, али гледај шта пише на ђоновима њених ципела: »ВегћГМ—^опЛоп"... ...То је дакле, био енглески Христос. — Не знам, господине, одгозори Соланж узимајући натраг своју лутку. Одмах ћемо видети прогун^а стражар и, окрећући се стражарима, викну. »Кокорде," Један кинор иојави се. »Јелико јуче дошао у ово село?« »Не верујем, сержане: људи су пажљиво стражарили. До душе, пред пече су пси много лајалп, али смо ми претресли сву ограду, и ништа писмо нашли." — То је добро! Скупи твоје људе. Пошго је припасао своју Фишеклију, притегао појас и дохватио своју пушку Мецгер се, на челу своје трупе, уиути Роалтовој кући. Инстинктивно узнемпрена, мала Соланж иђаше поред њега, пружајући кораке, и притискујући насрце Ивопу. Приспев ггред кућу, Мецгер распоредп војнике пред кућом и у воћњаку, тако да је ова са свију страна била оикољена. Потом праћен остатком војника, у^е у салу, седе на једну клупу и, узимајући малу Соланж иа крила рече јој веома умил>атим гласом. »Хајде, мала, испричај ми све". II ако преплашеиа, мала детаљно исприча »свој сан", од кога сержан не изгуби ни једне речи. Сазнавши на овај начин оно што му је требало, он одмах нареди војницима, који нрисуствоваху овом причању, да добро опколе кућу, и да пуцају на сваког који би покушао да побегне. »Ти рече, мала — продужи Мецгер ношто војници изиђоше из собе — да те је онај човек, који је клечао и плакао поред твог кревета, љубио и називао в моја мала Соланж?« — Да, одговори дете покретом главе, не хотећи лагати, и предоссћајући, међутим, неку ка1 'астроФу. Мецгер не хиташе с даљим наредбама. Папротив, мећући своје руке на рамена детиња, он отпоче сам за себе говорити: »Да, и ја имам једну малу тамо доле у Елзасу. И она, као и ова, има осам година, а ево већ две годчне како је нисам видео. Да бих је видео, па ма и успавању; да бих је стиспуо у наручје и осетио

њену плаву косу на образима, и ја бих, такође. ставио свој живот иа коцку. Изгледа, да су сви оцеви једнаки?. После дужег и озбиљног размишљања, сержан нагло устаде и, окрећућн се отвореним вратима, викпу: »Два човека за мном ; Треба претрести кућу«. »Стаппте, господипе сержане !« завани мала Соланж. Слушајући га како говори о себи п својој кћерчицп, она је одједном разумела, да је онај човек, који ју је ирошле ноћи љубио п стискао у наручје, и који јој је донео лутку, био њен отац који је, да би остао само неколико треиутака поред своје кћери, напустио изгнанство, ирешао море и по цену живота дошао у кућу ; оно инстицктивно осети, да се њен отац налази у амбару, и да ће, ако му не помогне, бити ухваћен, окован, спроведен у Сен-Моло и стрељан, као и остали емигранти. Појимајућ.и све ово, она се, јецајући, баци иа Мецгера, и очајно узвпкну: »Станите! станите!" »Шта још? <( уипта је овај оурово. Жртвујући све што је имала, да би само спасла свога оца, мала одговори: »Господине сержане, ви имате кћерчицу мојих година, која вас није видела већ две године«. »Да,« одговори овај једпим знаком. „Ех добро додаде јадно дете са очима пуним суза: пошто ви нисте били тамо доле у Елзасу, може бити да је мали Христос њу заборавио. ... па с тога узмите моју лутку и пошљите јој; ја јој је поклањам". После ових речи војник се нагло саже према малој, и отпоче је посматрати својим влажним очима; дисао је веома узбуђено, усне му дрхтаху под великим брковима, а на лицу му се јасно огледаше велика душевпа борба. »Ћути, мала, н ништа не бој се«, нроговори најзад Мецгер тихим гласом. За овим. окрећући се војницииа, нареди : »Попећемо се горе, и све претрести, с тога напуните пушке и пазите добро«. Три војника и мала Соланж пођоше уз степенице. Кад су дошли у таванску собицу, Мецгер нареди да један војник стоји пред вратима, други поред прозора, а он сам уђе у амбар и затвори за собом врата. Мала Соланж премираше од страха... После неколико треиутака оержан се врати и викну војиицима: »Унутранема ништа. Сиђимо доле. Тица је већ одлетела. ;Чи смо изиграии«. Остав сам са малом Соланж, страшни сержан саже се према њој и рече јој на ухо: »Запамти дооро што ћу ти казати : »човек« може остати горе ноћас и сутра дан. Кажи му само да буде миран, нико га неће узнемиравати. На пут иек се крене сутра у вече: нека иде у Лансије и СенБриак, где ће се врло лако укрцати у лађу ; тај крај бцће у ово време без страже цошто ћу ја моју трупу одвести на другу страну. Јеси ли добро разумела? — Да, господине сержане. — Добро! Што се тиче твоје лутке, јајеузимам: послаћу је мојој малој Олиди.