Полицијски гласник

СТРАНА 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ВРОЈ '2 :

ПРИМЕНА НАУЧНИХ МЕТОДА У ПО^ИЦИЛС^ИМ И СУДСЈ^ИМ ИСТРАГАМА од К. А. Ве188-а професора иолиције на универсмету у Дозани, >

Човечанство наиредује,, али се овај напредак не састоји само у добру, већ и у зду. Док се наши одлични Филптари. хемичари и техничари труде свим силама, да данашње научне методе усаврше, или да их.нотпуно замене новим и бољим, дотле се злочиици користе њиховим открићима, да би усавршили своје злочиначке поступке. Не виђамо ли иоследњих година опасне крадљивце како се служе најновијим открићима о топљењу челика у циљу отварања и пљачкања каса? Не употребљују ли се у последње време најопасније и по принципима модерне хемије тачно справљене експлозивне материје за убијање многобројних невиних жртава ? Очигледно је, дакле, да и криминалитет напредује, и да његов напредак иде упоредо са напретком науке. То је иолиција, која има дужност да заштити друштво од злочинаца; да изналази извршиоце злочина; да осујећава махинације злочинаца и да предупређује нове злочине. Ово откривање злочинаца и њихових саучесника постаје све теже и теже како због развијености саобраћаја, који им допушта да за кратко време прелазе велике просторије, тако и због раФинерије с којом се данас врше злочини, нарочито против имаовине. Стара полицијска оредства недовољна су за данашње прилике; потребно је борити се са злочинцима једнаким оруђем и, ио могућству, надмашити их у оштроумљу, а ово се може постићи само применом научних метода у полицијским и и судским истрагама. Примена ова, за коју се има захвалити Бертилону, Гросу, браћи Миновићима, Лагасању, Галтону и др. постала је у последње доба специјална грана науке под именом »Научна иолиција « (РоИсе 8степ1;Шдие). У једном свом раду, који је читан на шестом међународном криминално-антрополошком конгресу у Турину, наш колега и пријатељ АлФредо НичеФоро дао је ову деФиницију новој науци: » Научна иолицг^ја састоји је у иримени научних иознавања у истраживањима која имају за џиљ да утврде идентитет извесне личности или да одреде улогу једног лица или ствари у извршеном кривичном делу «. Овој деФиницији ми бисмо још додали: » и иознавању начина рада различитих категорија злочинаца«. Потребно је да прегледамо, бар у општим потезима, ову примену научних знања у области полицијских и судских истрага. Изјављујемо рдмах, да фотографисање заузима врло важио место на овом пољу. Оно, што пре свега имамо да испитамо, то је место на коме је злочин извршен. Испитивање ово обухвата: тоиографски иреглед овог места, иреглед леша, истраживање трагова, отисака, црвних мр-

ља и испитивање оруђ а, којим је злочин извршен. ТопограФСко прегледање места извршеног злочина констатује Се увек номоћу ФОтограФисања, које, се понекад, допуњује снимцима. Ови последњи у већини случајева некорисни су, пошто нам Бертилоиов метрички апарат допушта, да на самој ФОтограФији читамо ■ дистанцију и величину појединих предмета, и да на овај начинн саставимо тачан план фотограФисаног места. У нашем делу: »Судска иблиција «, ми смо за ФбтограФију места извршеиог злочина казали ово: 1. Као потпуно веран докуменат, она ће (фотографија) у сваком моменту моћи пружити иследнику тачну слику места извршеног злочина и на овај начин послужити му као једна врста иодсетника. У многим случајевима, пак, подсетиик овај од неоцењене је користи иследнику. Излазећи на место извршеног злочина, у циљу увиђаја, иследник по иравилу забележи све важније ствари, ,за које рерује да су од важности по истрагу, али се често дешава, да овоји приликом иропусти неке детаље, који се доциије, у току истраге, покажу као врло важни и од пресудног утицаја. Накнадни увиђај на лицу места у већини случајева немогућје; једина је ФотограФија, која нам у овој прилици може помоћи. Потреба ФОтограФисања места извршеног злочина несумњиво је корисна још и због једног другог разлога: да послужи као контрола једпом, чисто психолошком Феномену. Позната је ствар, да ми видимо само оно шта хоћемо дарзидимо. Такоисто познато је, да чиновник приликом вршења увиђаја, или ма каквог судско-полициског констатова.ња, после врло кратког времена ствара мишљење о природи злочина, несрећног случаја и т. д., и да у смислу овог створеног мишљења продужује да.љу истрагу. Тражећи типичне знаке, у смислу свог мишљења, он се ретко кад осврће на ситне детаље. Он их чак и не види, јер н-еће да их види. Противно овом,Фотографски апарат види све и бележи — снима — све. 2. Фотографска слика места извршеног злочина служи корисно и за доказивање на судском претресу. Изглед овог места у највише случајева непознат је онима, који су позвани да узимају учешћа у претресу. Неоспорно је, да ће они бити у стању, да ток претреса прате са много већим разумевањем, ако пред собом буду имали слику места на коме је злочин извршен и његов изглед одмах по извршеном злочину. Излишно је помињати, да ће и сама судска одлука у многим случајевима бити, због овога, прецинзија. 3. Фотографија места злочина може такође утицати психолошки било на самог окривљеног било на судије. И најболзи увиђај није у стању да потпуно верно представи сву грозу једног убиства, као што је то случај са ФотограФијом. Ову вредност ФотограФије одлично је појмио један од најпознатијих париских адвоката, кад је на једном скорашњем претресу због убиства енергично протествовао против показивања Фотограт>ије места извртненог зло-

чина 'поротницима. Ие излазећи, по дужности, на лице места изпршног злочина судије, неоспорно, имају нраво, у иптересу своје одлуке, да се, у циљу што тачнијег инФормисања, послуже ФотограФијом, и истражна власт дужна је, да, им ову стави на расположење. 4. II најзад, разни детаљи, откривени помоћу ФОтограФисања на месту извршеног злочина, као што су: отисци ногу. прстију, крвне мрље ит.д. могу врло често корисно послужити за констатовање идентитета и истраживање пепознатих злочинаца. ТопограФско прегледање места обухвата јопт и исграживање правца иапада, као и исграживање отисака ногу, о којима ћемо доцније говорити. По свршеном топограФском прегледу, треба одмах приступити прегледу и испитивању леша у случајима убисгва и самоубиства,. Преглед овај, а нарочитоположај леша, у многим приликама јасно нам показује: да ли имамо посла са убиством или самоубиством. Али се врло чесго дешава, да имамо посла са сумњивим случајима у којима је у недоумици и сам судски лекар, који јо позвап да се у последњем степену изјасии о узроку смрти. Нису ретки случаји, нарочито код вешања, да положај леша и његов спољни изглед иду у прилог самоубиству, док се у ствари има посла са злочином. За утвр1)енЈ,е овог Факта могу веома корисио да послуже разне околности са моста извргаеног злочина, као што су : угажена трава, изломљено грање, испретуран намештај, оетављена прашина или блато са обуће злочинца и т. д. На оспову ових околности нажљиви посматрач закључиће врло лако, да је смрт резултат ветпто извршеног злочина, и да се злочинац иарочито трудио, да свој злочин маскира самоубиством. Излиптно је наглашавати, да положај нађеног леша треба ФотограФпсати са разних страна. ФотограФија ова од користи је и судском лекару тфиликом састављања рапорта, и истрази за отудирање извршеног злочина. Уочавање важности побројаних околности на месту злочина, као и познавање метода за њихово истраживање, спада у делокруг научне полиције. Истраживања ове природе понекад су веома тешка, и захтевају специјална знања. Без познавања и изучавања сличних случајева, данас је врло тешко, да не речемо немогуће, водити успепшо полицијске и судске истраге. Огромну важност појединих детаља на месту извршеног злочина одлично ,је уочио и истакао познати Конан Дојл у доживљајима Шерлока Холмса. И ако већина његових опсервација припада области Фантазије, ипак многе имају практичне вредности, и биле су успешно употребљене у многим тешким случајима. Положај столица и испретуран намештај, услед борбе жртве са нападачем, пружају нам обично драгоцене податке о начину и облику борбе. Угажена трава и изломљене гране показу.ју нам правац којим је Злочинац по-