Полицијски гласник

ПРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИЕ

СТРАНА 1:5 9

ПРЖЈАВЉИБАЊЕ СТАНОВНИШТВА је ^ од полицијс^их и општинс^их в-ласти ' После реФврата о саобраКајним средствима у Веограду (свеска I уредба о ФИЈакеристима) штампана је књига »Пријављивање становништва код полидијских и општинских власти и његов значај с нарочитим погледом на београдску полицију" од г. Васе Лазаревића, члана управе Веограда, која је пре неколико данарастуранана један оригиналан начин. За сада ћемо се упустити у оцену ове друге кшиге »Пријављивање становништва". На првом месту имамо да коистатујемо, да сваки ко прочита ову књигу не мозке бити начисто са тим шта је у истој прев.од а шта оригипал, јер ма да је писац, одмах после садржаја, означно изворе којима се служпо ипак је по утврђеним правилима у пракеи био дужан при даљем детаљном излагању да на сваком лпсту назначи шта је и из кога дела узео, па би се према томе могло тачно оценити шта је пишчев оригинал. Кад то није учињено, онда нека нас извини г. ЛазаревиК што морамо да изјавимо, да овакво писање по мало личи на старо посрбљавање. Поред овог, међу изворима, којима се писац служио, помиње се и »Правилник за службата в адреснато биро при столичното градо - начелство — СоФија 1< а на страни 93-ој ове књиге штампано је од речи до речи ово : »када смо пре две године написали чланак у Полицпјском Гласнику« о пријављивању становништва и мерама, које би код нас требало предузети да се реорганизира наше статистичко одељење у духу стварних потреба нисмо мислили да ће се тим изнесеним подацима и опал^ањима пре користити неко други, но ми. Ма да тај наш рад код нас од тог времена до данасније био предмет иикакве дискусије нити расматрања, нити је створио повод ма за какву промену у досадашњем поступању у свом питању — ипак га је соФијска полиција узела за базис при уређивању свог новог оделења за пријављивање ?! Овде је писац нелогичан и према томе у очигледној контрадикцији, јер оба тврђања не могу опстати: или се је писац ирнликом издавања ове књиге послужио бугарским правилником или су га Бугари предухитрили па се користили пишчевим чланком у »Полицијском Гласнику« који је, по нризнању писца, код нас у Београду остао неопажен од надлежних.

1 Писац овог чланка г. Милутин А. Протић, секретар начелства у иензији п адвокат. ириправник студирао је, као питомац, Министарства Унутрашњпх Дела, пријављивање отановпика у Паризу. О његовом раду, у овом правцу, г. Лазаревић се у својој књизи изразио неповољно, те нас је с тога г. Протић умолио за гостопримство у листу, да исправи нетачност овог г. Лазаревићевог мишљења и подвргне стручној оценн целу његову књигу. Указали сто гостопримство г. Протићу, као год што ћемо га указати и г. Лазаревићу, ако нађе разлога да одговара г. Протићу-

Нико не може спорити важност оделења за пријаву становништва, нарочито у многољудним вароишма као што су Париз, Берлин, Беч, Брисл итд. али тврдити да је то одељење основа. на којој цочива усаешан рад иолиције у осталим њеним оделсњи ма, као што писац у уваду нредставља, сматрамо бар ми, иолицијски чиновници, као иретерано. У осталрм кад би рво тврђење било пр.авилно и тачно, ваљада би и Енглези усвојили одељење за пријављивање становнишгва, амислимо да се неће нико наћи који би енглеској полицијн могао спорити успешан рад у отправљању сврјих. дужности. И сам је писац увидео да му је о.во тврђење претерано јер одмах после овога умањује значај овог оделења, квалиФпкујући га као помрћнр средстве многим другим државним надлештвима кае и приватним лицима у погледу давања потребних података о појединим лицима гато онр у у ствари и јесте. Тврдити да рво одељење може са успехом пратити рад и кретање подозривих и по јавни поредак опасних лица то је, да не претарамо, апсурд, а ках то чини један дугогодишњи полицијски чиновник онда нам даје слику веома наивног човека, кад очекује да ће се, чим се овакво одељење установи, Плија Гавриловић, Станоје Богдановић, Марко Чапкун и остали зликовци и проФесионалне варалице одмах сами пријављивати полицији са својим правим именима са зато прописаним Формуларима на случај да дођу у Београд ради својих рперација. За такав рад потребно је одељење за јавну сигурност, које постоји у свима већим европским варошима, а и код нас у неколикр при Управи Београда под називом кривично одељење, које неће чекати да се сумњива лица, која су опасна по личну и имовну сигурност грађана, сама пријављују, већ ће преко својих органа — детектива — контролисати локале и места где се оваква лица скупљају и према таквима предузимати законе мере да се уклоне из средине по коју могу бити опасна. Писац налази : да зато што у Београду не прстоји одељење за пријаву становништва онако како он предлаже, да зато бееградска полиција показује сталне недостатке за практичан и успешан рад у сваком њеном одељењу и свему свом пословању, и да због тога контролници извршних предмета по квартовима износе 10 — 15.000 годишње. Ове је мпшљење скроз нетачно и погрешно. Постоје више узрока због којих београдска полиција не даје онакве резултате какви би се желели, али је томе најмање узрок оскудица једне установе за пријаву становника какву писац предлаже. Кад се зна да је београдска полиција претрпана разноврсним пословима, које по својој природи не врше полицијске власти ни у једној уређеној земљи, онда значи да би надлежни Фактори требали одузети, бар од београдске полиције, ра-

еправе свију оних предмета, којп не спадају у делокруг цолицијске власти: као извршење забрана, наплате по разним пресудама, продаје, ислеђивање злочина и преступе ит.д. и све то пренети на судске власти, а полицији београдској оставити да се стара једино и искључиво о ономе о чему се полиција стара и у другим културним земљама, а то је: о личној и имовној сигурности грађана, јавном поретку, реду и миру у вароши, дакле да предузима потребне мере да се кривична дела предупреде и да се отклоне узроци који могу нанети штете држави и појединцима, а на случај да се кривична дела догоде да буде помоћни орган иследној власти у њеној дулгности за ироналазак криваца. Кад би се одавде почело са реФормом београдске полиције — ја овде не улазим у детаље — онда би се могли надати да ће наша престоничка полиција моћи потпуно одговорити својој дужности. За сада нема места пребацити јој за неуспех јер готово нема предмета за чију расправу није надлежна. Па ипак београдска нолиција на пољу штићења личне и имовне безбедности грађана кад се упореди са осталим престоничким полицијама у Европи односп мревагу бар за последњих десет година, посматрајући криминалитет у Београду од 1895. грд., јер дрк су разбојништва, ноћни напади на улици, убиства из користољубља, насилне изнуде, обична свакодневна појава у престоиицама Европе , код нас су то веома ретки случајеви, који и кад се десе учиниоци буду похватани и закоиској казни подвргнути. Што се тиче лсеље и предлога пишчева да се овакво одељење установи и код нас у Београду и мн смо зато, али никако да то буде у оном смислу и правцу како писац предлаже, поштр он тражн да се и код нас уведе обавеза генералнОг аријављива)ка становништв а са веома малим изузетком, као што цостоји у Берлину и другим варошима Немачке. Пледирајући за систем генера.шог нријављивања писац губи сасвим из вида да се данашња модерна полиција у свом делању, ради постигнућа својих циљева, мора старати да што мање ограничава индивидуалну слободу својих исправних грађана и да данашње модерне државе, не треба идентиФиковати са некадашњпм полицијским државама. Сам писац признаје да у Енглеској п не постоји одељење за пријаву становништва, а опет у Француској да није организовано на онпм принципима као што је то у Немачкој, па ипак, то ништа не смета полицијама ових земаља да успешно обављају своје дужности и да служе за пример осталим полицијама. Па и сам Беч, како нам писац представља, и поред нознате послушности и лојалности својих грађана према полицији, показао се бунтован и нелојалан када је ова покушала 1907. год. јула месеца да свој систем пријављивања становништва реФормише по угледу на дрезданско, берлинско и хамбуршко нријавно одељење.