Полицијски гласник

ВРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 165

Право пуштања из завода у слободу под надзором лрипада министру правде, а не судовима с тога, што су у овим случајевима административне власти једино надлежне да оцене да ли осуђени заслужује ову бенеФицију. Најенергичнија мера, коју судови могу употребити према индивидуама потпуно пропалим, јестезатвор од 15 дана до 3. године, али се ова казна може применити само у најтежим случајевима, једино према оним малолетницима, који су у времену извршеног дела били навршили 1 5. година. Чланови новог пројекта који говоре о условној осуди, односе се и на ове казне затвора за малолетнике. Досуђену им казну затвора малолетници издржавају у специјалним заводима за њих, али ако је ова казна мања од месец дана, могу је издржати и у притворским ћелијама. У извесним случајевима, кад суд нађе да окривљени заслужује нарочито призрење, он га улућује у специјалне етаблис.мане за малолетнике, ради издржања досуђеног му надзора. Овај изузетак може се учинити само према малолетницима између 18. и 21. године. Остале одредбе пројекта, које се односе на малолетнике, не примењују се на осуђенике преко 18. године. Нови законски пројект води још рачуна и о накнадном васпитању. У самој својој одлуци, или доцније—на основу мишљења Фактора којима је поверен надзор : —суд може наредити, да се малолетник по издржању досуђене му казне, подвргне накнадном васпитању, и ово се никако не сматра као казна, већ као потребна мера, установљена државом, у циљу трансФормисања карактера малолетниковог. За ово је надлежан искључиво кривични суд са ова два разлога: а) шго је на основу процедуре могао познати тачно карактер малотетника, и б) што је у овим случајевима у неколико реч о лишењу извесног права, или о ограничењу права слободе, а за одлуке у овом смислу надлежни су искључиво судови. Ако се малолетник, осуђен на затвор, влада добро, и показује очигледне знаке свога поправљања, министар правде има права да га, на основу мишљења надлежних Фактора, пусти условно у слободу, ако је издржао најмање -/ 3 досуђене казне. Ако се и за време условног ослобођења влада без замерке, онда му се и ово време рачуна у издржање осуде, — у противном, министар може наредити да се врати у затвор. У овом случају, време проведено у слободи, не рачуна се у осуду. Директор казненог завода уз припомоћ приватних друштава за заштиту детињства, стара се о пласирању условно ослобођених малолетника, води рачуна о њиховом владању и извештава о овоме Факторе, одређене за надзор ; он се тако исто стара и о пласирању малолетника, који су деФинитивно ослобођени. Ово је најважнија тачка у новом пројекту, пошто је несумњиво, да би сав труд око спасавања морално напуштеаб деце остао узалудан, без добро уређеног патронажа.

И доиста, само индивидуално пожтрвовање недовољно је за једаи тако тежак, а са гледишта социјалне политике тако важан задатак; за ово је иотребна стална сурадња државе и друштва, у којој ће ослобођени малолетник имати моралну и материјалну потпору, која ће му помоћи да се што пре подигне и да постане користан члан друштва. Ми имамо пуно разлога да се надамо, и поред незгодне ситуације наше земље, да ће се слободни елементи и друштва одазвати позиву закона, и да ће патронажи бити исто толико корисни, као и они у Француској и Америци. Изложени законски прописи примењују се у свему и код иступних дела, само што се овде место затвора досуђује притвор, и то највише до 2 месеца. Једини изузетак учињен је према скитницама, којима се досуђује или принудио васпитање (у заводима за поправку) или притвор. Административно - полицијске власти немају права, да саме доносе одлуке о принудиом васпитању, које је у ствари ограничење индивидуалне слободе, већ све достављају надлежним окружним судовима. Само у случајевима апсолутне потребе, ове власти могу привремено упутити у један од државннх азила малолетника, коме је потребна брза заштита. Налазим, да ће се новим законским пројектом остварити код нас један велики прогрес. Ако се овај пројект усвоји, наши буџети биће повећани приличним сумама за заштиту детињства, али ће и приватна друштва знатно припомоћи остварењу овог циља. Дужност законодавчева неће, међутим, са овим битн потпуно испуњена. Као допуну поменутим новинама, треба у основи изменити криминалну процедуру и усвојити, са модиФикацијама које захтевају прилике наше земље, установу специјалних судова за децу, који већ Функционишу у Америци. С друге стране, опет, време је да се једном сврши са срамном процедуром о родитељској власти, и да се законом регулишу односи између родитеља и деце према принципима модерне социјологије, као :ито је то учињено законским пројектом који ј§ иоднет италијанском сенату маја месеца прошле године, и којим су у главноме развијени [финцпии Француског закона од 24. јула 1889. год. После овога, остало би нам још да се побринемо о заштити дечјег рада. Надамо се, да ћемо ускоро моћи објавити цивилизованом свету наше нове успехе у борби за заштиту детињства.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕВРЕЈСКА ДАМПА (нАСТАВак) Сасвим сигуран. Јуче му је писао писмо један Бресонов саучесник, пре него што је овај извршио самоубиство, и оно

доказује, да су били започети преговори између овог саучесника и Липена у погледу враћања покрађених вам ствари. Липен је захтевао све: »прву ствар (то јест јеврејску лапму), као и оне остале«. Међутим Липен беше пратио Бресона. Кад се овај јуче враћао са обале реке Сене, један га је друг Липенов пратио у исто време кад и ми. — Зашто је Бресон ишао на обалу реке Сене ? — Обавештен успехом мога увиђаја.... — Ко га је обавестио ? — Иста особа, која је имала потпун-о разлога да се плаши, да откриће јеврејске лампе не повуче за собом и откриће њене авантуре.... Дакле, чим је Бресон био обавештен, завио је у пакет све ствари које би га могле компромитовати и бацио их на такво место, где ће их доцније моћи понова узети, наравно, кад опасност буде сасвим прошла. Тек при повратку, кад смо га ја и Ганимар гонпли, овај човек, који је без сумње имао и других грехова, губи главу и убија се. — Алн шта је било у пакету? — Јеврејска лампа и друге покрађене ствари. Зар нису, дакле, код вас ? — Одмах пошто је нестало Липена, користио сам се купањсм, на које ме је Липен приморао. и тако сам се одвезао на место, које је изабрао Бресон и ту сам нашао ваше локрађене ствари, које беху завијене каљавим вешом и воштаним платном. Без једне речи барон пресече канап и једним махом руке поцепа мокар веш из кога нзвади јеврејску лампу, па пошто одврну један шраФ, барон стегну обема рукама реципијенат лампе, расгвори га на два равна дела и извуче златну огрлицу украшену рубинима и смарагдима. Ништа није било дирнуто. * * * Ова сцена, која је изгледала сасвим природна по спољашности и која се састојала у простом излагању Факата, имала је нечега што ју је чинило ужасно трагичном, а то је, била Формална, директна и необорима оптужба, коју је Холмс приликом сваке своје речи добацивао госпођици. Њеио ћутање беше исто тако од значаја. За време овога дугачкога и страишога набрајања доказа, на њеном се лицу није покренуо ниједан мускул, и никакав знак узбуђења пли страха није узнемирио мирноћу њеног ведрог погледа. Шта ли је мислила? Шта ли ће рећи оног свечаног минута, где ће се морати изјаснити, бранитн и скрхати ланце којима је Шерлок Холмс оковао на тако вешт начин. Тај свечани час дође, али госпођица ћуташе. — Говорите! Говорите дакле! викну господин од Емблвала. Али госпођица не рече ништа. Барон наваљиваше: