Полицијски гласник

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

— Једна ће вас реч оправдати . . . Једна реч правдања и ја ћу вам веровати. Али ту реч госпођица никако не изусти. Барон пређе љутито преко собе и пошто се истим корацима врати натраг, рече Холмсу: — Не господцне ! не могу да претпоставим да је то истина! Има невероватних злочина, и овај овде налази се у супротности са оним што знам, и што видим од пре једне године. Барон метну руку Енглезу на раме и продужи: — Али, господине, јесте ли апсолутно сигурни и остајете ли деФинитивно при томе, да се не варате ? Холмс се устезате, као човек изненадно нападнут, и који није готов да се одмах одупре, али се ипак насмеја и рече: — Особа коју окривл,ујем могла је једино знати, услед положаја који код вас заузима, да се у јевреској лампи налази онај скупоцени адиђар. — Ја у то не верујем, проптапта барон. — Запитајте је. На ово се барон не би заиста никада одлучио, јер је био заслепљен поверењем које му је уливала госпођица, али због очигледности више није било дозвољено извлачити се. Барон јој приђе, и очи у очи, рече јој: — Зар сте то ви, госпођице ? Зар сте ви узели адиђар, кореспондовали са Арсеном Липеном и симулирали крађу ? Госпођица ће најпосле рећи? — Да, ја сам, господине. Она не обори главу и њено лице није показивало ни срам ни непријатност. — Је ли могуће ! промрља господин од Емблвала .... Никада не бих веровао ви сте последња особа у коју бих могао посумњати .... Шта сте урадили, несретнице ? Госпођица рече: — Учинила сам све оно, што је испричао господин Холмс. Ноћу између суботе и недеље сишла сам у будоар, узела лампу и изјутра је . . .. однела ономе човеку. — Али не, примети барон, ваша су тврђења немогућа. — Немогућа! а зашто ? — Зато, што сам истога јутра констатовао, да је брава на вратима овога будоара закључана. Госпођица поцрвени, узнемири се и погледа у Холмса, као да га питаше за савет. Збуњеност Алисе Дмен изненадила је Холмса много више, него сама примедба баронова. Зар није могла ништа да одговори? Да ли признање госпођичино које је потврђивало излагања Холмса у погледу крађе јеврејске лампе не маскира случајно какву лаж ? (наставиће се) с Француског Милутин Т. МарковиЋ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА.

Учињена су нам ова питаља: I. Суд општине љубостињске, актом својим Бр. 1361, пита: »Варошица Трстеник и ова општина суседне су, само што их раздваја река Морава. На Морави постоји сталан гвоздени мост, преко кога је слободан прелаз и дању и ноћу. 4 Варошица Трстеник издаје под закуп своју касапску аренду, а тако исто чини и ова општина. Чести су случајеви, да грађани из Трстеника купују месо у атару ове општине, али их општина трстеничка, на тужбу свога арендатора, хвата на мосту који ове две општине спаја преко Мораве, па их кажњава као кријумчаре дуплом таксом, колико би платили на име аренде, кад би се редовно пријавили са уносом меса. Овакав поступак општине трстеничке одбија људе. да више не купују месо у овој општини, те тако штети интересе ове општине, а грађане трстеничке опет присиљава, да купују у Трстенику много скупље месо, него што би га добили у овој општиии. Моли се уредништво за обавештење: Сме ли општина трстеничка и даље овако наплаћивати дуплу аренду на месо, које се из ове општине уноси, и ако сме, то по коме закону, како би и ова општина истоветно поступала са онима, који би уносили месо из других у ову општину ? к — На ово питање одговарамо: И чл. 5. уредбе о касапницима од 8. априла 1839. год. (»Полицијски Зборник« стр. 211.) и § 370. кр. закона, забрањено је становницима оних општина, где се касапска аренда издаје под закуп, да сами кољу стоку и деле месо, и ко противно томе поступи платиће казну из § 370. кр. закона. У чл. 39. исте уредбе предвиђена је, опет, казна за оне, који кољу стоку и продају у оним општинама укојимакасапска аренда није издата под закуп, него је слободно клање са плаћањем аренде самој општини, ако ову избегавају. За оне, пак, који за себе лично уносе месо, купљено у другим општинама, где се такође издаје аренда под закуп, није предвиђена никаква казна ни у уредби о касапницама нити у кривичном закону. Према томе, а по начелу постављеном у | 2. и 325. кр. закона, они за ово не могу бити ни кажњени, јер казне које су предвиђене уговором између општина и арендатора, не могу бити примењене, кад нису предвиђене законодавним путем. Ако поједине општине и даље наплаћују ову казну, онда се треба жалити надлежним властима, па ће оне томе стати на пут.

II. Г. Милорад Ж. Јовановић, писар среза таковског, пита: »Кад два лица оптуже другу двојицу за два злочина дела, па на заједничку тужбу утисну само 10 динара таксе, а доцније се ислеђењем утврди да ова дела не постоје и по тачци 1. § 29. кр. суд. пост. прекине истрага, да ли ће се тужиоц осудити на плаћање још једне таксе у 20 динара по Бр. 224. закона о таксама, поред оне раније плаћене у 10 динара, пошто су тужиоци и тужени сродници (по § 50 т. 2. кр. зак.) или која друга такса и колико!« — На ово питање одговарамо : Сва злочина дела извиђају се и суде по званичној дужности — § 4. и 20. крив. суд. иоступка ако нарочито није друкчије законом одређено. Према томе, од приватних се тужиоца у напред у опште ие нагшаћује такса за ова дела. Ако се истрагом докаже кривица оптужених и они осуде, онда им се по примедби под 2. код ТБр. 227, закона о таксама, наплаћује такса за свако дело посебице. Ако се, међутим, истрагом утврди, да дело у опште и не постоји, онда се никаква такса не може ни наплаћивати. Међутим, ако би се истрагом, поведеном по службеној дужности, нашло да се дотично дело извиђа и суди на тужбу приватних лица, онда ће се, по наиомени под З^ наплаћивати такса у напред од тужиоца. Родбински одношај између тужиоца и тужених, који се предвпђа другим ставом § 50. кривич. закона, у опште је од утицаја на плаћање таксе и при подношају тужбе и при доношењу одлуке по овој само у толико, што за извиђај тражи тужбу приватног лица по § 235. кр. зак. јер иначе закон о таксама не чини никакву разлику у случајевима кривичних истрага. III. Суд општине расинске, актом свошм Вр. 729, пита: »По члану 88. закона о општинама, општински суд чине: председник, два кмета и деловођа. Према овоме, кад суд ирема својој надлежности расправља известан грађански спор или кривично дело, има ли и деловођа — писар — право да учествује у суђењу и даје свој глас или ће председник и кметови пресуђивати саму ствар, а деловођа само писати пресуду. Моли се уредништво за што скорије обавештење«. -— На ово питање одговарамо : И ако чл. 88. закона о општинама условљава, да у састав општинског суда улази и деловођа, ипак се отуда не може извести право за деловођу, да има право решавања. Ираво суђења имају само председник и кметови. То се види и из чл. 115. закона о општинама где су проаисане дужности