Полицијски гласник

СТРАНА 276

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

01Е УЕВВВЕСНЕОЕШШ1М ОЗТИСНЕН Е11В0РА 1 Вап1 — ИЈе СптшаШа! Лег Ва1кап1аи(1ег. уоп Ог. Ато1(1 Шас11ег. (НАСТАВАК) При деоби осуђених према матерњем језику разликоване су до 1895. год. само три главне групе: Срби, Румуни и остале народности. Доцније пак учињена је једна корисна новина и додата нова позиција само за Цигане. Остале народности могле су без велике штете остати и на даље под једном нозицијом, јер су Јевреји издвојени својом вероисповешћу, а остале народности и иначе чине врло мали контигенат. Статистика осуђених према матерњем језику за цео период 1888—1905. показује наравно апсолутну претежност Срба међу деликвентима. Број Румуна био је само у првим годинама знатан, али је доцније постепено падао. Само у критичној 1895. год. опет се нојављује извесан прираштај. Релативно показују Румуни упрвим годинама много веће учешће у криминалитету, негс! што би то одговарало њиховој бројној јачини. Од 1896 те пак на овамо примећује се пот пун преокрет. Не само, да је тако јако> спала апсолутна цифра осуђених Румуна, да су у почетку овога столећа место њих дошли Цигани на друго место у погледу кривичности, већ је и њихов релативни удео у броју осуђених у сталном опадању. То је понајвише дошло отуда, што се услед језичне асимилације српских Румуна пореметио и однос одговарајућих маса у укупном становништву. У погледу на поједине категорије кривич дела, највећа разлика између Срба и Румуна показује се код деликата противу личности и противу имовине. И апсолутно и релативно Румуни показују код деликата противу имовине већу кривичност, него код деликата противуличности, док је то код Срба обратно. Удео Румуна у крив. делима против личности никаданије прешао њихов удео у становпиштву, док је напротив њихов удео у деликтима противу имовине износио у почетку 1 9'72 проц. Како су Румуни, као и Срби претежно уемљорадници, то се ова појава не може објаснити каквом социјалном разликом, а једва се то може учинити и на рачун разликеународном карактеру. ЛУ. мисли, као да је овој појави узрок економски положај Румуна, који није тако учвршћен као код Срба. Међутим, како ми сматрамо, ово ЛУ-ово мишљење гола је претпоставка. јер се у ствари не примећује никаква дубља разлика у економским приликама Срба и Румуна у Србији. Пре ће бити да је овој појави узрок разлика у народном карактеру. И наш народ дао је жива израза овом нашем мишљењу у познатој причи, како Влах, немогући одолети нагону за крађом, краде своју рођену шубару, кад нема чега другог. За своје мишљење о неповољном утицају економских прилпка Румуна на број деликата противу имовине, УУ. налази потврде и увеликој кривичности, коју показују Цигани. У Србији има на 48.000

Цигана и њихов процентуални удео у становништву пао је од 2°ј 0 (1895.) на 1-85 проц. (1900). Али и поред овог бројног опадања, ипак се њихов удео у кривич. делима чак у неколико и попео. Њихова кривичност у периоду од 1901. —1905. просечно је премашила чак и кривичност Румуна и ако ових има скоро два пута више. За време од 1888.-1905. нема података о броју осуђених Цигана, али има података о броју Цигана, који су били у притвору код првостепен. судова. По тим подацима износио је само њихов проценат 3'9. Овај високи проценат дошао је можда и отуда, што се на њих због несталног домицила више примењује притвор. Али ипак тај проценат показује, да је и у почстку овог периода био велики њихов удео у крив. делима. Значајна је још и та околност, да је код Цигана учешће жена у криминалитету сразмерно врло велико, нарочито је то значајније кад се има на уму, да је код Цигана претежно највећи број кривич. дела противу имовине. О њихову учешћу у појединим делима има података само за 1896. год., у којој је било 76 осуђених Цигана, од којих 26 за дела противу личности, а 50 за дела противу имовине (21 за опасну крађу, 10 за крађу стоке, 6 за просту крађу и 12 за шумске кривице). О кривичности Јевреја биће речи у одељку о вероисповести. Б. Социјални моменти. (Грађанско стање. Занимање. Место рођења, одн. становања [град и село]. Имовно стање. Школовање. Вероисповест); За однос између криминалнтета и иородичног стања, ваља претходно истаћи извесне нарочите прилике на Балкану. На Балкану раније наступа полна зрелост и рано се закључују бракови. У години 1894. на пр. од брачних људи било је 38УЛ у старости испод 20 година, а више од 29°[ 0 у старости од 21—24 године. Код жена релативно било је још више младолетних: више од 62°/ 0 испод 20 год., а скоро 5°/ 0 од укупног броја долазило је нарочито на групу испод 16 година. Према овоме овде је брачност знатније већа, него у многим другим земљама, а нарочито на Западу. За 1900. год. на пр. био је проценат брачних: у Немачкој преко 34°/ 0 . у Румунији преко 38%, а у Србији и Бугарској чак преко 40°/ о °Д укупног становништва. Још интензивнија разлика јавила би се, када би се узело у обзир само казнено дорасло становништво. У сравнењу са одговарајућим уделом у становништву класа брачних показује у опште врло знатно прекорачење оног криминалитетског Фактора, који би се дао очекивати. Напротив друге две групе далеко изостају иза квоте, која на њих пада. На групу брачних долазило је у времену 1888—1896. просечно скоро две трећине свију осуђених. У последњој десетини (1896—1905.) њихов апсолутни удео узлочину шта више, попео се, скоро 70% осуђених били су брачни. Могло би се закључити, да је економски положај брачних отежан, и да је због тога ова група нагнана на вршење деликата противу својине. Међутим то није тако.

Када се рашчлани учешће у појединим врстама кривич. дела по класама породичног стања, онда се види, да је учешКе брачних у деликтима аротиву државе и у службеној дужности истина иретерано, а да је са свим незнатније њихово учешКе у крив. делима иротиву својине. Категорија деликата противу личности показује потпуно сличну оптерећеност код брачних као укупни криминалитет. За године 1888—90. има података и о учешћу у појединим крив. делима према породичном стању и из њих се ј ~сно види, да су брачни и сувише јако имали учешћа у убиствима и повредама, а да су напротив у крађама участвовали испод просечног броја. Код небрачних нанротпв може се приметити обрнути однос. Ови резултати показују тако јаку сличност са понашањем разних одговарајућих ступњева старости, да се неће погрешити, ако се и разне висине старости код појединих група породичног стања сматрају као узроци њихове нарочнте врсте кривичности. Онда се са свим слободно може објаснити претежност имовинских деликата код небрачних, који у исто време сачињавају и најниже ступњеве старости у становништву. Одатле се види п то, да се егзактно испитивање о утицају грађанског стања на криминалитет може учипити само уз брижљиву комбинацију са старошћу осуђених. Највећа противност, пак, између небрачних и брачних истиче се код њпхова учешћа у деликтима противу морала. Овде небрачни показују и апсолутно и релативно највећу кривичност, те се отуда с правом може извести, да је у Србијиуопште врло незнатан број сексуалних деликата понајвишо само зато, што се ту рано жени и закључују релативно врло многобројнц бракови. По свој прилици тиме се да објаснити и незнатан број ванбрачних порођаја. (ПАСТАВИЋЕ СК) Миливоје Ј. ПетровиЋ.

НОВО КАЗНЕНО ПРАВО ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ У АУСТРИЈИ. — 1)г. јиг. АИгес! (Згозз. I. Одредбе материјално-правног садржаја. 2. Условна ооуда. (НАСТАВАК) При наређивању заштитпог надзора може се условно осуђеном забранити бављење на извесним местима ; с правом је одбачен полицијски надзор т. ј. напуштање извесног места бављења. Истовремено може му се наложити објављивање његовог тренутног места бављења. б). Према чл. I. § 4. условиу осуду треба зајемчити малолетним лицима, кад пресуда гласи највише на тромесечно лишење слободе или на новчану казну. Да се ова тромесечна минимална мера, која је код нас изабрана, може гзначити као довољна с обзиром на резултате наше криминалне статистике, изложио сам већ