Полицијски гласник

СТРАНА 364

БРО.Т 46

2. Имовина дужникова може на два начина бити нредмет за извршење пресуде: или средством генералне или саецијалне егзекуције. Под првом се подразумева право повериочево, да за извршење осуде узапти одједном целу имовину дужникову, а под другом право повериочево, да само иоједине, одређене делове имовине дужникове узапти (наравно онолико, колико је за његово намирење довољно, што често може водити узапКењу и целе имовине дужгшкове). Наш законик о п. с. у грађ. парницама усвојио је специјалну егзекуцију, в. §§ 466. и сл. 3. С погледом на садржину осуда. које су предмег извршења, егзекуција може бити у првом реду двојака: егзекуција тражбина, које се у новцу састоје; ту се, дакле, од дужника има наплатити извесна сума новаца, на чије је плаћање дужник осуђен (§§ 466. и сл., 489, 496, 497. грађ. суд. пост.), и егзекуција тражбина, које се не састоје у новцу, већ у неком другом давању, чињењу или нечињењу (§§ 491, 493, 495, 496), које се од дужнпка има изнудити. Пропис §471. грађ. суд. пост., о коме ће у овој расправи бити говора, тиче се оних судских осуда, по којима дужник има плаћати повериоцу извесну суму новаца — § 466. Ј ) 4. По правилу за извргаење судске осуде, по којој дужник има плаћати извесну суму поваца, 5 ) могу се узети у попис сви саставни делови његове имовине, коју он има у моменту извршења осуде, ч којом по закону може располагати. Ту, дакле, долазе покретне и непокретне ствари и разне преносиве тражбине дужникове (в. § 407.). Модерно право, напуштајући принцип да и личност дужникова одговара за извршење пресуде, морало се постарати, да што јаче имовину дужникову подвргне егзекуцији, ге да на тај начин даде што боље гаранције, да ће поверцоци наплатити своје тражбине, чиме се, сасвим природно, помаже установа кредитирања, тако потребна привредноме жив^ту данашњега друштва. Који ће се баш делови дужникове имовине пописати и продати, остављено је дужнику да сам одреди (§ 466.), што је учињено на олакшицу дужнику, коме су, можда, неке ствари више, а друге мање потребне, док је међутим повериоцу сасвим равнодушно, које ће се ствари дужникове продати и он за своју тражбину измирпти. 5. Али са овим правилом : да се сви саставни делови дужникове имовине могу узети у попис за извршење судске осуде, не сме се, по схватању модерне правне науке, ићи до крајњпх граница. Поверилац, истина, има права да се из дужникове имовине измири, али тако, да се при томе води рачун и о егзистенцији дужниковој. Шта ће бпти са дужником, коме је за рачун повериоца продат и последњи клинац из куће ? Зар се на пр. једном занатлији неће упропастити цела будућност, кад му се прода за дуг п најнужнији алат ? Чиме ће он онда радити и своју породнцу издржавати ? Зар његова радна снага није тада изгубљена и за њега и за државу, чији је он порески обвезник? Зар не захтевају и оашти интереси друштва, да се, изузимањем пзвесних ствари дужникових од егзекуције, њему да могућности за одржањем егзистенције, без чега би пао на терет друштву,

4 ) Према томе ако повериоцу поименце буде досуђена нека или неке од ствари дужникових, споменутих у §-фу 471., онда се те ствари могу узети у попис, јер тада је меродаван пропис § 491. Овако је и у аустр. извршној уредби §§ 346., 350. К. и Ро11ак, 8у81ет с1ез бв1егг. Ст1ргосе85 гесМев

I стр. 34.

б ) Ту долазе и оне осуде, по којима је дужиик осуђен на извршење т. зв. заменљивих радња, т. ј. на извршење посла, који може и други извршити (§ 496.), пошто се у овом случају од дужника има наплатпти онај трошак, који је другоме за извршени поеао плаћен.

било тиме што ће тражити милостињу од друштва. бпло тим што ће га угрожавати злочиним делима, учињеним због оскудице? На послетку често је пута и у интересу самога повериоца, да се не продаје и последња ствар дужникова, јер поверилац, који се ни продајом целокупне дужникове имовине не би могао измирити, може се надати да ће дужник, нмајући најнужније ствари и алатке, доцније моћч зарадити толико, да се остатак тражбине повериоцу плаги. Са овнх разлога, дакле, постоје у свима модерним законицнма о поступку судском у грађанским парннцама, па и у нашем, (§ 471.), одредбе, по којима се извесне дужникове ствари (у ширем смислу — телесне ствари и права) не могу узети у попис. за извршење судских осуда. 6. Из тога Факта, што изузимање извесних дужникових ствари од пописа и продаје, бива, као што је горе наведено, и у ј авном интересу, следује правило, да је извршна власт ио званичној дужности позвана, да се стара о томе, да ствари, изузете од пописа, у попис не узима. Према томе извршна власт неће ове ствари узимати у попис ни онда, кад"су се поверилац и дужник сложили, да се и оне у понис узму, а такоће ни онда, ако се дужник унапред одрекао законског благодејања, по коме му се извесне стварп не могу у попис узетп. Јер ако би се противно допустило, онда би законодавчева намера о одржању егзистенције дужникове могла бити изиграна: повериоци би, често пута, дајући кредита дужницима, то чинили само под условом, да се ови одреку благодејања из § 471. Тиме се објашњава и пропис § 380. грађ. суд. пост., по коме се обезбе!,ење (забрана п прибелешка) не може тражити на оне ствари и на онолико, које се за извршење пресуде у попис узети не могу. Које ће се пак ствари у конкретном случају сматрати као изузете од попнса, одредиће извршна власт у моменту кад иристуиа попнсу дужникових ствари. Законодавац само т а!)з1;гас1;о побраја, које се ствари једнога дужника не могу у попис узети, а од извршне власти завиои да, с обзиром на § 471. н на побуде законодавчеве одредбе, одреди које су то баш ствари дужника Н. И., в ) које се пописати не могу, јер су му ради одржање егзистенције потребне. 7. Кад већ законодавац у § 471. грађ. суд. пост. извесне ствари дужникове изузима од пописа, онда за све друге ствари дужникове важи правило, да се оне могу у попис узети.') Ту дакле нема места аналогпјп. Ма како једна ствар била од преке потребе дужнику, опа се у попис може узети, ако није изрично од пописа изузета. Пропис § 471. већ је изузетак од правила, да целокупна имовина дужникова може бити узета у попис ради измирења поверилаца, па с тога се има најстроже тумачити. Истнна могло бн се резоновати, да се из циља, који је законодавац одредбама § 471. хтео постићп — одржање егзистенције дужнпкове може у сваком конкретном случају извести, које су ствари изузете од пописа, које су му преко потребне. Али законодавац нпје ноставио једну општу норму у томе смислу, да се егзекутивној власти даје право да у поједииим случајеаима сама одређује, шта је дужнику преко потребно оставити ради одржавања егзистенције. На протпв он поступа казуистички, сам дакле изрично побраја ствари, изузете од пописа, бојећи се злоупотреба. За то и власт, која попис врши, не сме сама те ствари ш аћз^гас^о одређивати. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д-р Драг. АранђеловиЋ

"! На пр. ако је он рукоделац, које ( ,најнужније в алатке — тач. 4. § 471. 7 ) У колико нису другпм неким законом изузете од пописа. —