Полицијски гласник

ПОЛИИИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 365

МОДЕРНИ АМЕРИКАНСКИ СИСТЕМ ПОПРАВКЕ ОСУЂЕНИКА (паставак) Такви оу били утиоци великога енглескога песника. Доцнијесе пак показало да је то стање било и сувише тамно оцртано. Он је баш описао једнога немачкога осуђеВика, Шарла Лангхајмера, кога је прздставио као потпуно телссно и душевно руинираног човека, истичуКн. да је то последица начина извршења казне. Тај Лангхајмер имао је заиста јако развијену животну енергију, а изгледа да баш није био непријатељ Еаз1;егп РешЈегШагу. У другим казнепим заводпма био је противу своје воље осам пута, а у Еае1;егп РепИепМагу провео је у осам осуда свега шеспаест годнна лшвота. Године 1884. вратио се у љега драговољно. Тада је био 80 година стар, нсмоћан за зараду и болестаи. Невољнику нису одбнли пријем. После једпога месеца боловања стиже га смрт у њоговом драгом казненом заводу. У доба Дикенсово посете владло је самачкн затвор и са осуђеницима је заиста строго поступано. Али то ое од тада из основа променило. То нам пајбоље доказује, ако бацимо један поглед на предмете, који су допуштени да их има осуђеник у казненом заводу. Према уредби од 5. децембра 1903. године, осуђеници завода в Еа81;егп Реш(;еп1пагу (< смеју да имају у својим ћелијама ове предмете: 1) прибор за шивење ; 2) прашак за зубе ; 3) четкицу за зубе; 4) сапун ; 5) чешљеве; 6) четке за косу; 7) прибор за цртање ; 8) цвеће ; 9) папуче ; 10) сатове ; 11) дувана (пола килограма месечно); 12) новине; 1 3) часописе ; 14) птице н кафезе : 15) перорез ; 16) џепне марамице ; 17) лулу и палидрвца; 18) музичке инструмепте; 19) слике и рамове ; 20) наивне игре, коцке ; 21) прибор за бријање ; 22) дрва и кости за ручни рад ; 23) књиге по находу директора завода; 24) наслоњачу за љуљање и обичне столице ; 25) нљуваоницу; 26) справе за гимнастику и т. д. При том још нису поменутн лепи простирачи и укусни столови, који чине ћелију такође угодном. Тако се живи скромио у ћелијским одајама. Баш и у најпепријатнијем простору да се пригодно удесити, кад има тепиха, столова, књига, слика и наслоњача. Цвеће, птице певачице и музичке инструменте не треба потцењивати, а из дневних новина да се одлично инФормисати о животу сиољнега света.

Али пре свега отпала је пустиња самаштва. По два, три и више осуђеника станују по Келијама и живе доста весело. Вечером се изводе разне музичке продукције, тако да изгледају као концерти, и ако су им хармоније сумњиве вредности. У ћелијама гори у вече до девет сати електрична светлост. Напорним радом могу осуђеницн да зараде знатне суме новаца. Од пре неколико година укинуто је и то, да им се мећу маске на лице, кад излазе из ћелија. И ако остали државни казнени заводи у Сједињеним Државама нису једнаки са 8 Еаз1;егп Реш1;епМагу к , ипак се ни у њима не може казати за дисциплину и по^тупање да су строги или груби. За време извесних часова ради се као у каквиј Фабрици, да би се добро зарадило. Па и у осталим, такође, није живот тако горак за осуђеника. Свуда налазимо велике библиотеке, док се редовна настава ретко где уредно предаје. Добрим владањем може осуђеник да зара 1и скраћење рока осуђене казне, и то служи као врло јак подстрек за добро владање. Док се за тај систем није знало, и док је владала јДка строгост, миоги су заводи имали готово стално побуне. Увођењем ових новина, стало се на пут томе злом стању. На место строгог поступања данас је дошла врло велика благост, која је и у американској публистици нашла својих противника и незадовољника. Још хуманије се поступа са женама које су ооуђене на робију. Нарочито пада у очи државни казнени завод државе Ј11шо18, који се налази у ЈоПе1;. Док су ћелије за људе мале и без украса, дотле ћелије за жене имају карактер лепих, видних соба са столовима, многим сликама, луткама, столицама за љуљање и т. д. Краће казне издржавају сеу л Соип!у јаИз или »ћоиаез оГ тс!и81;гу <( , »ћоиаез оГ Соггес1;тп (( и кахо се све још тамо зову. Што се тиче ових последњих, могу се упоредити са немачким кућама за принудпи рад („ АгћеИаћаизег"). Они примају у се просјаке, скитнице и пијанице; па ипак се и у њима може наћи крадљиваца и т. сл. Осуде до две године нису ретке. Таквих завода има много и одли%но су уређени. И ако је васпитни моменат мало запостављен, ипак влада скроз регулисан рад, а луксуз, који се често налази у робијашницама, избегнут је увек по овим заводима. Болесну тачку американског казненог заводства представљају »СоипујаОз«. Ако се хоће да нађе за њнх згодан израз. онда их можемо назвати истражнпм затворима. У њима се држе злочинци, којн очекују да буду осуђени. Па ипак и у њима издржавају краће казне, осуђени до на једну годину дана. Дакле у њима се налазе најразноврснији елементи. Може се помислити, да је услед тога извршено тамо најстроже изоловање, али то баш није случај. Кад Митермајер у своме извештају за Бриселски Конгрес за казнене заводе каже, дау »Соип1;у јаПз" није на рационалан начин извршено изоловање злочинаца, и да нису добри рад и ред по њима, то је још и сувише благ

израз. Боље је рећи искрено, да у њима сада оск\ г дева свако изоловање злочинаца, свака чистоћа, и да нема реда и регулисаља рада. Има изузетака, као што су такви заводи у Мазахузету и Њујорку, Али ипак то су изузеци, који само могу да појачају жалостан упечатак множине. Посета тих истражних затвора пружа мало задовољства. Преко дана нису у употреби ћелије, у којима више злочинаца заједно станују ; они се баве више по ходницима. Ту се гурају осуђеници и лармају као какве дивље хорде ; у опште влада веселост, а омање туче прекраћују време. Често пута просе злочинци од посетилаца. Под изговором да ће за новац да купо марке, да бп писали кући, моле страица за милостињу, па га после бесумње употребе на куповину дувана. Кад је д-р Хер посегно један од тих завода, окупили су га злочинци, те је за једну марку (25 цента) купио један штампани напис од једног злочинца. Кад га је код куће разгледао, видео је, да је то штампапа завршна одбрана једнога злочинца, који је био осуђен на смрт за убиство гувернера. Ствар је била још код последње инстанцпје и он је очекивао још копачну одлуку. Исти је злочинац био представљен д-р Херу, који није знао ништа ближе о њему. и уз уобичајени стисак руке нзразио му је своје радовање за посету, уверавајући га о својој невиности. Своју одају у заводу делио је са неколико малолетннх затвореника. Из овога што је изнесено излази, да о правоме реду нема пи говора. Па чак често нема за го ни могућности. По правилу чувара или н нема или их има само у малом броју. Затвореници су воћим делом остављени сами себи. Погребне радове, као н. пр. закључавање ћелија вечером, свршавају често осуђеници сакратким казнама. По томе се може замислити дух који тамо влада. Тако је исто рђав и ваздух и нечистоћа., У књизи »ТгатртЈЈ -шгШ Тгатрз* лепо је описано како живе затвореницн по »Соип^у јаПз« и како проводе време у својим »Кап^игићМићз«. Таквиклубови имају вид суда. Чланови су суда старији становници завода, и сваки нови дошљак бива саслушан о томе, колико има новаца и т. сл. Ако да драговољно готовину. онда му се половина милостиво враћа. У противном случају одузима му се све, па се у опште за рачун свију затвореника купи дувана п т. сл. Упорник бива за казну одређен да риба посуђе и сналазегајош и друге непријатности. Тако се насилним путем долази до другарскога односа међу самим затвореницима. Баш и у мањим местима, где деликти затвореника нису тако тешке прпроде, истражни затвори нису за похвалу. А то је још горе у великим варошима, које су у исто време и центри злочиначкога света. Пример је за то Чикаго. Ту има злочиначких заједница каквих ни у једној другој вароши на свету. Свакога дана су новине пуне вести о извршеним разбојништвима и опасним крађама из прошле ноћи. Ноторно је. да је посвс опасно