Полицијски гласник

СТРАНА 240

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31.

Овакво мишљење не може опстатм стога што би оно било повреда правила: да незнање закона никога не извињава, постављенога у §. 14. грађ. зак.. Отуда се мора увек узети, да онај коме се по §-у 478. има продаја лично саопштити зна, да има то право да му се ова саопгати на четири дана раније. Према томе, када он без протеста прими задоцњено саопштење, мора се узети да се је он тога свога права одрекао, те, дакле, не може тражити уништај продаје. Сад имамо да објаснимо други став §.478,. Он гласи овако : »Ако се ма коме од ових лица из ма кога узрока не може позив за продају на време иредати или саопштити, извршна власт поставиће таквоме заступника и заступнику продају саопштити, назначивши у постављењу за што је тако урадила®. 1 ) Став овај редигован је и сувише аисолутно. Када би се он схватио онако, како је стилизован, пропис првога става истога параграФа изгубио би много од свога практичног значаја, а тиме би се и циљ који се је у том пропису имао у виду често пута промашио. Ми зиамо да је циљ личним саопштењима продаје тај да се лицима, у §. 478. означеним, да више маха за заштиту њихових права. И заиста, §. 478. вели да ће извртлна власт, у случају да нема времена да се некоме од речених лица продаја саопшти у познатом нам року, томе лицу одредити заступника и овоме продају благовремено саопштити. Што се тиче Факта тога: да се дотичном лицу не може позив на време саопштити, законодавац, према редакцији горе наведене одредбе, не води рачуна о његовом узроку. Ма какав узрок изазвао тај Факат, власт је овлашћена да продају саопшти заступнику, и то саопштење биће правилно. Другим речима, питање је само о томе: је ли или није власт имала могућности. у оном времену када је одредила заступника и позив му предала, продају саопштити благовремено заинтересованом лицу ? Ако није имала времена, одређих ) Ако лице воме се продаја има саопштити није сиособно да само прими саоиштеље, онда ће со продаја саопштити његовом законском заступнику. Тако, за лица под стараоштвом (малолетници, душевни болесници, распикуће, одсутни и нестали), позив на продају примиће њихов главни старалац (§ 533. грађ. зак., чл. 11., 137. & 153. зак. о стар., чл. 47. истога закона); за неспособна лица која су под очинском влашћу, нродаја ће се саопштити оцу (§ 126. грађ. зак. и чл. 158. зак. о стар.); за неспособна лица која су у задрузи, саопштиће се продаја задружном старешини, који је њихов »наравни тутор* као што вели §. 519. грађ. зак. (в. и чл. 34. зак. о стар.); за оне који су под стечајем, позив -за продају саоиштиће се бранаоцу стечајне масе (§§. 24. и 52. тач. 4. стец. пост.; у овом смисду су и примедбе Касационога суда од 10. децембра 1902., бр. 10.905. С. Јањић, ор. с11., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 22 августа, стр. 258.). Што се удате жене тиче, она је способна да прими овај позив сама, без одобрења музкевљевога, било да је она дужник, хипотекарни поверилац или смесничар. Жона ниј 1 способна, у одсуству тога одобрења, за акте располагања (диспозиције), а за остале акто је сиособна, поименце за акте администрације (управљања). Несумњиво је да примање саопштења о дану јавне продаје није никакав акат располагања. (( Не вреди продаја саопштена робијашу или заточенику, кад она није саопштена њиховом стараоцу (одлука Кас. Суда од 5. јануара 1881., бр. 12.).» С. Максимовић, Збирка, књ. III., стр. 147.. Б. §. 17. крив. зак..

вање заступника и саопштење продаје њему извршене правилно је, и заинтересовани не може тражити уништај продаје, без обзира на узрок због кога власт није имала времена њему личио позив саоиштити у законском року. (свршиће се) Живојин М. ПериЋ

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИННОМ 110СТУПКУ"

(СВРШЕТАк) „У материји злочина и преступа опш»тег права т. ј. деликта које предвиђа »казнени законик, нротоколп упиђаја ма »какви да су агеити — каже даље Оаггаиб. — »који су их саставили, — само су до»кумента предмета, која подлежс дебати, »исто тако као и усмена сведочанства, и »која ни у ком стеиему не угушују убе»ђење судије". Ово важи даклс за све протоколе увиђаја било да их је извршио цео суд пли један судија. И један п други може за доказ служити, али не мора. као што каже и сам г. др. Марковић. За то је законодавац у § 223. кр. пост. и казао : »судски »увиђај може само онда за доказ служити »кад је учињен по начину који је законом »прописан". Каквог смисла нма онда раз»лпковање доказне вредности ових уви»ђаја »на највећу доказиу вредност« и »мању доказну вредност« и њихове в^родостојностн, које нравн г. др. Марковић у своме објашњењу овог §-а, кад и један и други протокол увиђаја уверавају до протнвног доказа, и у колико није учињена лажна констатација, и кад просто одрицање оптуженог и сумња судије нису довољни да уздрмају њихов ауторитет. Ето дакле како стоји ствар са овом »највећом« и »мањом« доказпом вредности увиђаја у оба она поменута два случаја која разликује г. др. Марковнћ у материји » увиђај као док аз« (§ 14. стр. 167.) и њиховом веродостојношћу, и колико је баш теоријски јак г. др. Марковић у овој ствари. Из цнтираннх излагања аутора кога смо цитирали овде, јасно се види како стоји ова ствар у науци, којом је г. др. Марковић хтео да заклони своје незнање и неразумевање § 223. кр. пост. * * * Ова би се дискусија отегла ј ни дуже, ако би се задржавали и на другим наводима г. др, Марковића у његовом одговору и детаљно претресали све оно гато је он наводио протнв основаности наших примедаба у нашем приказу његове књиге. Већ и ово што смо до сад изложили довољио је да иокаже на каквом чврстом земљишту стоји г. др. Марковић и колико је јак баш и у науци овај »научннк« који нам тако дрско одриче спрему и компетентност за ову дискусију, хотећи тиме да маскира своје незнање. Ствари које смо ми додиривали из његове књиге, а тичу се одредаба нашег кривичног поступка и њихових објашњења толико су ноторне и јасне за свакога у пракси да је било излишно онолнко их аргументи-

рати колико смо то чннили у нашем ириказу, па ипак смо то учинили да нам се не би пребацила нристрасност у нашој оцепн. У осталом, збнља је и тешко дискутовати о појединим законским одредбама и њиховом значењу у практичној примени, са једним правником којп тврди: Д да за иостојање свих кривичних дела без »изузетка , исказ повређеног или оште»ћеног може бити потпун доказ, само онда »кад нема других доказа о њиховом 1 .0»стојању« као што тврди г. др. Марковић у своме одговору. Тешко је убедмти човека који можда није никад ни видео ни једно кривично ислеђење, у коме фупгира као доказ о постојању дела само и једино гв исказ оштећеног или повређеног и доказати му, да овај го, усамљен исказ оштећеног нс може да служи као доказ за егзистенцију »свих кривичних дела без изузетка«. баш за то што је усамљен, шго нема ничега што бп га ноткрепило. Кад би т. 1. § 230. кр. пост. о исказу повре1)вног или оштећепог као доказу за иостојање крпв. дела, у недостатку друг-их доказа имала такво значење, какво јој придаје г. др. Маркови^, т. ј. да овај исказ иовређеног илн оштећеног може бити потпун доказ за иостојање свих кривичних дела без изузетка, кад нема других доказа као, што тврди г. др. Марковић онда би постојање свих телесних повреда, силовања, насиља против личности, могло бити доказано и без лекарске еведоџбе самим н голим исказом повређеног, кад нема других доказа, н. пр. лекарске сведоџбе о повреди, деФлорисању. ПалЈввине, поништајп туђих ствари, опасне крађе, могле би се по таквом тумачењу § 230. т. 1. кр. пост. доказати голим исказом оштећеног и без увиђаја и ма чега другог што би поткрепљавало овај исказ. То значи ово тврђење г. Маркови^ево које ми овдс дословце цитирамо: »г. Стано»јеви^а пепрестано збуњују трагови кри»впчног дела. Да не лада у овакву за»буну, њему би са свим јасно било, да »за иосчојање свих кривичних дел а без »изузетка исказ повређеног или оштеће»ног може бити потпун доказ само онда »кад нема других доказа о њиховом по»стојању «. Баш сте ви у забуни г. др. Маркови!)у, кад можете нзбацити овакав апсурд и овако разумети одредбу § 230. т. 1. кр. пост. Нађите нам ма и једпу пресуду ма ког суда у Србији да је истом Ђ кад нема других док аза« самим и јединим исказом повређеног утврђено н. пр. постојање тешке повреде, силовања; да је у ма ком конкретном случају, наљевина утврђена у недостатку других доказа, исказом оштећеиог, па ћемо признати да је тако. Такво пирамидално незнање ове ствари само се код вас може на^н, а таквог суда нема у Србији који би одмах, чим неко каже да је повређен, оштећен, примно то за готово и на основу сал«о? голог исказа аовређеног или оштеКеног утврдио егзисгенцију представљеног крив. дела. Али збиља овде има нешто што је збунило г. др. Марковића и што он или не1)9 или не може да разуме. То је оно што смо ми рекли да ио § 230. т. 1. кр. пост. »исказ оштећеног или повређеног, у не_