Полицијски гласник

ПРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 241

достатку других доказа може служити као доказ о каквоћи дела. кад иста не оставе нинакве трагове, ма да их по њиховој природи обично остављају на објекту или месту извршења IЛеИс1а [асИ регтатепИзЈ, н. пр. код разбојнишгва, насилнеизнуде, кад оштећени није иовређен, и нема ничега што би ое могло увиђајем констатовати. — па и то са великом резервом. п Делом "повређени или оштећени, каже г. Дим. Радовић, у својој »теорији казн. поступка«, коме ми више верујемо него ли стотини г. /;. Маркови&а, — „сматра „се такође као подозрив сведок, и то прво ,,с тога, што се сумња, да је повређени, »тада у раздраженом стању могао и нај„мање околности добро_спазАти и оце»нити, а друго с тога, што се сумња да »није тај делом повређени исто дело из»мислио на кога, из непријатељства, или »за добнт какве користи. Ова сумња иро»тив повређеног изчезава, ако се с друге ивтране доказке да је заиста казнено дело »учињено, или ако повређени или оште»ћени опредељено кривца означава, а ни»какве околности не постоје, које би »сумњу произвеле, или ако се из целог »поступка његовог види да њему није »стало ко ће за кривог проглашен бити« ит.д. (стр. 266). Али ко може убедити г. др. Марковића! Та њега неће убедити ни Оаггаис!, ни РаибМп-НеНе. које смо наводили, а то ли наш г. Д. Радовић ; ми пак један скроман практичар, та, ми не смемо с њим ни дискутовати о овим стварима, кад нисмо у најмању руку бар доктор права. * * * Лепа је она пословица о снегу који не пада за то да покрије свет, већ да свака зверка покаже траг. Крајње је време било да се овај човек, без особите научне спреме, без праксе, представи правничком свету управој боји. И он је то сам учинио својим објашњењима крив. поступка у његовој књизи ,, о доказу" и својим »одговором«. Он, који никад није применио ниједну законску одредбу крив. поступка, у ислеђењу крив. дела, он, које не зна ни шта је то практична примена закона, нити кад год судио какво крив. дело, цинички добацује нама: »како је закон у сигурним судијским рукама"; нама, којима је то посведневни посао; који смо имали масе најразноврснијих кривичних ислеђења; — он, г. др. Марковић, има смелости да каже: »да не »знамо елемептарне ствари крив. поступка; »немамо спреме«, и друге неуљудности. Нека г. др. Марковић само продужи како је почео. Показаћемо ми њему још пуно лепих ствари којих има у његовој књизи, но, о којима нисмо пређе говорили из многих разлога у нашем приказу. Само што сада нећемо то чинити онако ,,у рукавицама к и оној Форми, бираним изразима, као гато намје то примећено с извесне стране, него ћемо се тада потпуно управљати по оном Његошевом: »отписуј му како знаш владико, а чувај му образ ка' он теби«. Изволте само г. др. Марковићу! * * * Молимо да нам се не замери на овоме оваквом разговору. Што је ова дискусија узела овакав тон крнв је г. др. Марковић. Изазвани његовим неуљуднпм одговором без икаквог повода с наше стране, у одбрани наших правилних тврђења, морали смо му одговорити онако како нас је задужио у своме одговору, ма да то на жалост, не би требало у једној оваквој озбиљној, начелној, научној ствари. ,,Јакоже мером мерите, онако вам се враћа«. Милош М. Станојеви-ћ судија.

ЖЕНЕВСКА ПОЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ (нАСТАВАк) в. Уређивање иотерничких збирака и регистара. Један од тежих радова у полицији сигурности јесте рад на потерницама. јер захтева доста пажње. Потерница ништа друго није до наредба надлежне власти, да јој се какво лице приведе, или, да се какво лице ухапси. Прву потерницу налазимо још у грчким државама. Она је садржавала у себи готово све оно, што и данашње потернице : име и презиме лица које се тражи, године старости, висину стаса, телесну развијеиост, боју очију, боју косе, бркова, лица, особености и узрок са кога се тражи. Све потернице, које потичу од надлежних власти у женевској републици отштампавају се једаред недељно у нарочиту књигу, под насловом »Збирка потерница женевскога кантона.« Но, кад би само женевска полиција уређивала оваку збирку потерннца не би било од ње великих користи. Али овакву збирку потерница издају сви кантони у Швајцарској и шаљу их свпма швајцарским полицијама и у Берн, где се налази централна полиција за целу Швајцарску, која на основу свих тих збнрки потерница, приређује генералну збирку под називом Монитер потерница. У овоме монитеру уводе се све важније потернице, које су нздате у току прошле недеље, ФотограФије лица, која одговарају за теже кривице и ФотограФије скупоцених покрађених ствари. Поред овога, женевска полиција сигурности прима редовно и потернпце. из Париза, Франкфурта на Мајни, а из осталих земаља с времена на време. Да би се што веће користи прибавило од свију ових потерница један агенат бави се само њиховим сре^ивањем и увођењем у регистре. Регистровање потерница изведено је необично практично. За њихово регистровање употребљено је толико регистара, колико има азбучних слова, којима се презимена отпочињу. Вођење ових регистара врши се још од 1899 године и, за сваку нову годину, регистровање се врши у истој књизи, само се на заглављу листа ставља година, у којој је извршено увођење. Почетна слова презимена везују се са осталим словима редом, те према томе извршена је подела регистара и на одељке. У регистре поред пре-

зимена убележава се и име лица, почетно слово кантона, који је издао потерницу, а ако је потерница са стране, онда назив листа из кога је узета и најзад, број потернице. Поред сваке потернице, која је из ма каквих разлога ревоцинирана, палази се једно велико К. Поред Збирке потерница, женевска полиција сигурности, у случају хитности, издаје и засебне потернице. Тако, за чувеног Канара, који је из једне женевске банке проневерио милион Франака, издата је нарочита потерница у ото хиљада примерака и помоћу ње Канар је убрзо ухваћен у Тунису. г. Уређивање исиитних акта. Иза свакога лица, које из ма каквих разлога прође кроз полицију сигурности, остаје траг. Све анкете, које учине агенти исвииспити доведених лица у полицију сигурности, раде се у дупликату. Оригинал се шаље дирекцији централне полиције, а препис се чува у архиви. На тај начин акта, која се чувају у полицији сигурности бивају из дана у дан све многобројнија и из дана у дан пружају полицији сигурности све веће и веће користи. Број ових акта износио је за време пишчевог рада у полицији сигурности седамдесет и пет хиљада. Као што се види тај је број врло велики и сва та акта, не би имала никакве вредности, када се не би агенти могли њима на лак начин служити. Начин, на који су уређена ова акта, врло је лак и њиховим сређивањем бави се само један агенат. За сваки акт прави се нарочит картон, на коме је исписано презиме и име лица, на које се односи и редни број акта. Картони се слажу у кутијице, азбучним редом, а акта у Фасцикуле, по редним бројевима. Сва та акта садрже а. реферат агента зашго је лице ухапсио или привео полицији сигурности, б. рааорт за обавештење, у коме се налази: презиме и име ухапшеног или доведеног лица ; надимак, ако га има; име и презиме оца и матере; место рођења; дан, месец и годину рођења; народност; место, у коме је учило школу; име лица с којим је у браку; домицил; број деце; занимање; од када ради; кад је дошло у кантон; где је пре становало; исправе које има при себи; број одобрења за борављење и настањење, ако гаима; релације; осуде ит.д., и најзад в. исаит, у коме се налази, поред свега онога, што се налази у рапорту за обавештење и лични опис. Лични опис садржи: висину стаса, телесну развијеност, боју косе, бркова, браде, очију, опис носа, уста, зуба, чела, лица, а уз то још и опис одела и особених знакова. Овај испит потписује агенат, који је извршио хапшење или довођење и лице, које је ухапшено или доведено. д. Уређивање казненихрегистара. Засва лица, која осуде женевски судови било за злочина било за преступна дела, шаље се извештај полицији сигурности. У тим извештајима налази се име и презиме осуђенога лица, кривица, због које је осуђено, величина и врста казне и дан, месец