Полицијски гласник

СТРАНА 242

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31.

и година, када је казна изречана. На основу тих извештаја агенат, који ради на потерпицама, вргпи и уписивање осуђеника на нарочитим листићима, које сређује азбучним редом по кутијама. ђ. Уређивање ретстара лица, ноја врше кривична дела истогарода. Ових регистара има неколико : регистар за упис лица, која врше само опасне крађе; регистар за упис лица, која врше само крађе по магазинима и базарима; регистар за упис лица, која врше крађе точкова ит.д. Упис се врши азбучним редом. е. Уређивање сиискова украђених ствари. Све ствари, од веће вредности, које су украђене, уводе се у нарочити регистар. У регистру се обележава опис ствари и име лица, коме је крађа извршена. ж. Тражење обавештења од разних иолицијских власти и давање обавештења. Ова се обавештења обично траже застранце, који су без исправа, или, ако имају исправе, који су сумњивога понашања. Све што је потребно за тражење оваквих обавештења спрема један агенат, који зна шест језика. з. Утврђив ање идентитета. У женевској полицији за утврђивање идентитета постоји антропометријско одељење (Бертиљонаж) још од 1891. године. Као помоћна метода, за утврђивање идентитета, уведена је дактилоскопија још у 1902. год. За сада се нећемо задржавати на овоме одељењу, већ ћемо само поменути, да један једини агенат ради на мерењу и ФОтограФисању криваца, попуњавању картона и њиховом сређивању, поред осталих послова у полицији сигурности. Начин, нојим се агенти служе свима овим антима. Када би се агенти полиције сигурности служили сами свима овим актима, убрзо би била упропашћена, те стога, њима рукују само она лица, која их и уређују. Агенти, који траже податке за поједина лица, назначе само име и презиме лица, који их интересује, на нарочитом Формулару, а поред имена и податке, које желе. Те попуњене Формуларе шаљу агентима, који раде на уређивању пријава, регистара и испитних акта и они у њима исписују она обавештења, која буду нашли. Тек потом, агенти имају права, да консултују акта. Сиољна служба бригадије — шефа. Спољна служба бригадије — ш зФа састоји се у томе, да диригује агентима, који раде на улици. Све крупније послове, мора бригадије — ше® сам да свршава уз припомоћ агената или их поверава бригадијерима, а за ситније даје агентима стално упутства, који их сами свршавају. Он одређује јутарњим распоредом агенте, који ће радити у бироу; агенте, који ће свршавати анкете, које су им поверене, и агенте, који имају специјалне службе на станици, пристаништу, парковима, позориштима, биоскоп-театрима и улицама. Да би могао да води и надзор над агентима, а и над пословима, који су им поверени, даје им јутарњим распоредом састанке свакога сата. Агенти, који не буду дошли на састанак, дужни су, јутарњим рапортом, да наведу разлоге, због којих нису могли доћи на састанак.

3. Вригадијери. Кзо што сам у почетку навео, поред шеФа полиције сигурности и бригадије — шефова, има у* полицији сигурности и четпри бриг^гдијера. Овим бригадијерима додељеио је по неколико агената, неком внше неком мање, што зависи од послова, које отправљају, и они са својим агентима образују засебне брнгаде. У женевској полицији сигуриости има четири оваквих бригада: а, Прва бригада — сиецијална. Њој су поверени у рад ови пословп: убиства, знатније крађе, Фалси 1>иковања, прављења и протурања лажног новца. б, Друга дригада — бригада мандата. Њој су новерена тражења и хапшења лица за кчја постоје мандати за хапшење. в, ТреКа дригада — улична дригада. Њој су поверена тражења н хапшења коцкара, лопова што краду из излога, лопова а Гагаепсате, протераних лица, скптница и просјака. г, Четврта бригада — иерманентна. Она се налази непрестано у бнроу и њој се поверавају од стране суда само хитне ствари. ( свршиће ск) Стеван Д. ТодориЋ МОРАЛНА СЛОБОДА У НОВОМ КРИВИЧКОМ ПРАВУ Ад. Принс Циљ је овим рецима да истакну трансФормације, извршене под утицајем традиционалних идоја кривичног права, и да објасне вашто је принцип друштвене одбране заменио принцип индивидуалне одговорностн са његовим нијансама и ступњевима. Еволуција ова има се, на првом месту, прпписати прогресима, оствареним у психичким, правним и друштвеним наукама, који су веома много утицали на оријентацију савршене мисли. Потребно је затим признати да је класична школа, стављајући кривично нраво у конФузну средину између детерминисма и индетерминисма, оптеретила судијевеома тешким задатком и нрнморала их да решавају нерешиме проблеме. Детерминисам је научна метода; наука има потребу за идејом неопходности и мора рачунати на егалност у сукцесији Феномена и у односима између узрока и последице. Индетерминис-ам је морална метода, а моралу је потребна идеја о слободи; он мора почивати на веровању у принципе и на~ могу1)ност вршења дужности и против убеђења. Али, и детерминисам п индетерминисам нису правне методе, и с тога се њима не могу користити чиновници, који имају дужност да суде људе. Несумњиво је, да детерминисам, примењен у класичном кривичном праву, ово излаже опасности, јер уништава одговорност и чини казну апсурдном, али детермиписам не може диктовати судији своје закључке, јер долази у сукоб са нашим унутарњим осећајем о слободи; с једне стране, ми можемо Формирати пројекте и тежити извесном циљу, али ми не остајемо пасивни гледаоци онога што се у нама дешава; с друге стране, опет, ми

не можемо прорицати будућност и погађати насигурно шта ће радити наши ближњи; има, дакле, у нама један Фактор који избегава механизму и неопходности. Исто је тако несумљнво да и индетермпнисам, примењен у класичном кривичном праву, ово сласава, дајући му за основу одговорност али ни нндетерминисам није бусола за судије, јер и он долази у сукоб са осећајем који ит ^ јмо о нашој зависности од космичких закона и судбине. Ништа простије него рећи: ја сам одговоран само за оно шго хоћу да учиннм. Али оно што ћу учинпти илн што нећу учинити зависи од мог карактера, од моје природе и од мог темнерамента, а мој карактер зависи од околностп којима, нарочито у почетку њпхове Формације, ја не располажем. Или, као игго вели Кант: »ирава моралност наших акта остаје нам сакривена Заблуда је класичне гвдсоле у томе, што сматра да су л>уди увек господари своје судбине. Међутим, геније, пре свега, зависи од инопирације, која измиче вољи. Џро пала створења не пропадају због лености, већ под утицајем р^авнх импулса и унутарњих инстиката, који су у противности са вољом. Пред тешкоћом, која је све већа и већа кад треба добро разликовати где је погрешка и одговорност, и колики је њихов степен, ове дискуспје треба избегавати у колпко је год то могућно. Због овога јо из Бисмарковог радничког законодавства изчезла обвеза доказивања погрешке патронове или радникове и на место ње догнао проФесионални риск, као год што се и у цивилном праву немачком појавила нова теорија: »СаизаЈ-НаДип^". Овн исти узроци учинили су, да се и у кривичном праву појави доктрина о друштвеној одбрани, која ставља у дужност модерно1 држави да заштићује друштво од свију, како цивилних тако и кривичних потреба. Питање је само да ли оватеорија, неконцентрншућп сву пажњу судија па психичке услове одговорности окривљеног, неће имати за последицу презирање његовог психичког индивидуалитета ? У овом случају не би могло бити речи о каквом прогресу, већ само о назатку. Срећом ово не стоји. Мора се признати, да нова школа истиче овај психички индивидуалитет на начин методичнији и научнији но што је то чинила класпчиа школа, јер одбрана друштва изискује брижљиву студију личних диспозиција творца атентата на јавни ред, а има за последицу не само апстрактну градацију у систему казни, већ и конкретну разноликост режима према опасној и променл>ивој природи преступника. Доктрина друштвене одбране захтева исто тако напредак у судској техници, боље репресивно правосуђе, локалне судове, судове за децу и много већу контролу специјалних комисија за проучавање предузетих мера. Најзад, доктрина друштвене одбране иде још даље него, тако рећи, и само кривично право; оно иде даље и од казне и од злочина, јер поред опасног стања криваца, који повређују текстове кривичних закона, она