Полицијски гласник

ВРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245

И ако у пожаревачком одроду има по списку 175 жандарма, ја на лицу места имам сада спега 35, број врло недовољан и за саме заседе, јер у свакој овој мора бити по 2 жагтдарма и три сељака. На сељаке се не могу поуздати а и без оружја су. Ове се заседе око села морају одржавати и дању и но^у, јер овај зликовац хоће и даље да врши освету над својим сељанима и отуда је и љегов упад сваке ноћи, а и по нека жртва. Овпм људима у заседи потребан јс одмор, јор ако су у заседи целе ноћи морају со дању замевити другим одморним. А где су ми ови ? А_ потребно је овог зликовца и даље. ван села тражити и успешпо гонити по кукурузима и околнмм селима, где би се могао ирикрнти. За 'I ај иосао немам па расположењу ни једног жапдарма. Потребно је да се овде одмах упуте бар још 50 жандарма. Из иожаревачког одреда пе могу добити жандарма, јор су 82 жандарма из овог одреда упућопн на службу другим начолствима, а поглавито у бороки руднпк. Остали су патребнп начелству,велн окр. начелник, за одржавање н вршење родовне службе у округу. (сВРШИЋЕ св)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учиљена су нам ова шггања: I Г. Вит. Д. Крстић, писар Уираве града Веограда, пита: »§ 356. под в. казн. законика гласи: „Ако кирајџијЦ или закупац, коме је рок закупа истекао, или му господар закупа на време отказао |§ 701. гр. закбника), неће, на захтев господарев, из закупиог добра да изађе, полициска власт ће му наредити да се у року од једног а највише до три дана из закуиног добра исели®. У целом овом параграфу није предвиђено да господар закупа мора навести и узрок са кога отказује даљи закуп закупцу. Једини парагра[> на који со поменути параграФ позива јесте § 701. грађ. зак. који у првом свом делу предвпђа да уговор иа кирију или закуп престаје и онда, кад иемајуАи уговоренога рока једна страна .другој откаже дпљи закуа ; а у другом свом делу каже у ком времену мора бити тај отказ. Дешава се врло често да закуподавац упути акт кварту, којим тражи да се његовом закупцу саопшти да се у року законом исели из закупног добра, не наводећи узрок са кога му отказује закуп. Закупац изјави да неће да се сели, не подносећи пуноважну исправу да рок закупу није исгекао или да је продужен. После овога кварт доноси решење да се закупац исели из закупног добра, иначе ће бити силом закона избачен. Оваква решења полициских власти одобравају судови. Но, како има не само судова, него и судија једног истог суда, који оваква решења не одобравају, већ ништо из разлога: што закуподавац није навео узрок због кога отказује даљи закуп, то ми је част замолити уредништво да у једном од бројева »Пол. Гласника® да своје мишљење по овој ствари т. ј. да ли .закуподавац мора у акту отказа навести и узрок огказу закуаа, или не. Моје је лично мишљење Да закуподавац не мора навести узрок отказу, једно с обзиром на јасан пропис § 701. гр. зак., а друго што је и у самом § 356. в., као § зш д-епепв, предвиђено да се закупац може обратити надлежном суду за накнаду штете, ако буде нашао да је оштећен избацивањем из закулног добра«. — На ово питање одговарамо: Лоједини сопственици пмања, да би вансудским путем дошли до писмених доказа, како су закупцима отказали даљи закуп својих добара, обраћају се полицијској власти са тражењем, да она с-аопшти закупцима отказ уговора. Неки од њих наводе и оправдане узроке отказу, а неки просто отказују дал>и закуп не износећи никакве узроке. И ако послови ове врсте не сиадају у нарочиту дужност полпцијских власти, јер им ни једним законом нису нарочито наметнути, ипак оне умесно раде што их примају п извршују, јер им закон нијо ни забранио вршење њахово, пошто у нас полицијске власти јогп нису одстрањене од разноврсиих послова, који са правим задатком полицијских власти немају ничега заједничког. Како § 701. грађ. закона, који дозвољава могућност отказа уговора о кирији, не условљава увек и узроке за отказ, то и полицијске властп нису дужне да их траже у случајевима, кад се тражи њихова сарадња. Оне ће просто по захтеву сопственика добра или закупца саопштити отказ уговора противној страни, и њихова је радња тиме по тој ствари завршена. Понављамо чим је власт саопштила отказ дотичној страни, и дала уверење ономе, који је отказ тражио, наравно ако је он то захтевао и ако је платио таксу, она тај предмет оставља у архив. Чак и у случајевима, да се сопственик стана обрати накнадно нарочитим актом, и тражи посредовање власти у смислу § 356. в. кр. закона, ранија радња власти нема ничега заједничког са овим, јер у том случају сопственик подноси као доказ о отказу добивено уверење. Према овоме, ако судови тражо да се увек изнесу п узроци откупа, онп греше, јер то не траже ни § 701. грађ. закона, ни § 356. в. кр. закона, као год што и полицијске власти греше, ако по оним захтевима за отказ предузимају ма какву даљу радњу у смислу § 356. в. помогтутог закона, без нарочитог новог захтева закуподавца и одвојено од оног првог захтева. Кад је већ реч о наређењима § 356-. в. кр. закона, онда ћемо истаћи погрешне поступке појединих власти у случајевима његове примене.

Тако, многе власти, кад већ нађу разлога да закупца треба иоелпти из добрп, јер је рок уговору истекао или је на време отказан, оне то чине нарочитом пресудом. То је, међутим, погрешно. јер то увек треба чинити наредбом, као што п сам § 356. в. вели речнма: »власт ће му наредити да се у року« ит.д. Ова наредба може носити облик решења, у којој се, наравно, морају изнети разлози, који власт опредељују, да закулца из добра изгони. Како ове наредбе могу бити предмет жалбе у смислу § 27. Устапа земаљског, то је било пометње: ко је надлежап за оцену њихове умесности — судови или више надзорне власти? Поводом сукоба, који сО о томе догодио између начелства београдског и првостепеног суда истога округа, Касациони Суд, у I своме одољењу расправио је ово питање решењом од 25. маја ове год. Вр. 6193, које ниже саопштавамо, налазећн: да су за оцену паредаба надложне адмпнистративне власи. а не судови. О примени § 356. в. писано је ранијо у овоме лпсту, на име у бр. 12. за1908 годпну п у бр. 26. и 27. од ове године. Поводом разноликог схватања ове одредбе од страпе онпх, који су је објашњавали, као и поводом разполике њене примене, од стране власти, ми ћемо ускоро изнети и своје гледиште. Одлука Касације, коју смо помепулп, гласн: »Касациони суд расмотрио јо сво акте по предмету сукоба начелства окр. београдског и првостеп. суда за округ београдски, а по окривлењу Јовтимија Зпстачиса каФеџ. због дела из § 356. в. крив. зак. па је нашао: По § § 15. и 16. полпц. уредбе, првостепеии суд расматра преоуде плирешења поиступним дслима, а у.овом случају и по пргдставцп самога начелства у акту од 18. маја т. г. Вр. 3935 којим сс тражи решење питања о сукобу између п.ега и првост. суда окр. б ^оградског, још п иема никаквог нступног дола, него је оно само у изгледу и може га бптп тек, ако се не би послушала наредба садржапа у » пресуди а начолника среза врачарског од 3. маја 1909 год. Бр. 7982. Нрема томе а сагласио са мшплењем оигате седнице касац. суда од 24. апрпла 1904 год. Вр. 3666, на које се начелство ноумеоно за своје тражење у означеиом акту позива, на овоме со не може пи осниватп падлежпост првост. суда београдс.ког округа, да сада и про појавс иступпе кривпце расматра помонуту одлуку начелника среза врачаргког, оД 3. маја т. г. Вр. 7980.', којој јо у осталом погрешно дато име ссресуде, јор она је у стварп само наредба којом се закупац Јевтимије Зистачи позива, да се из закупног добра исели у озпаченом року и које ће народбе умесност и законитост суд по жалбн пмати да оцепи, тек у случају, ако би настуиила непослушност према тој наредби и закупац био због тога кагкњен. Према овомо препоручује со начелству да поступи даље ио закону".