Полицијски гласник

СТРАНА 244

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31.

днем, ти Кеш имати од мене годишње хиљаду динара да ме браниш ! Анђелко је био средљег раста, црн, црних танких бркова. брк од брка му је растављен и на средини између њих има омален ожиљак; очију је зелених, живих главе дугуљасте; од одела је носио чакшире и гуњ од шајка, на глави шубару, шешир па и шајкачу по потреби, а на ногама опаке на закопчавање. Био је добро писмен но прзница. Није могао да крије дуго своја рђава дела — причао их је другима са задовољством. Због пргаве своје нарави. био је врло често у селу тучен, али је све ударце стојички подносио, готово без протеста, додајући кад и кад: »осветићу се кад-тад°. Од пре 7—8 година понавлзао је чешће: »најзад ћу морати у хајдуке к . Последњи повод да се Анђелко одметне у хајдуке био је овај: Пролетос неки Милутин Рајнић, младић из домаћинске куће, тек регрутован за стални кадар, украде од свога стрица 5 гусака и преда их Анђелку, да му их он — Анђелко — прода по 2 дин. комад, а што више добије, да узме себи као награду, а још иоред тога по 0-20 дин. од сваке гуске као труд. Анђелко лако иристане на овај предлог, однесе гуске у Вел. Градиште и прода их, а новац по погодби преда Милутину. Крађа се ухвати и Ан1)влка повуку на одговор и ухапсе. Милутин и његов брат, старешина куће и остала родбина настану код Анђелка да не ода Милутина за ову кра^у, већ да на себе прими сву кривицу, а за ту услугу обећају му 200 динара. Анђелко пристане на ову погодбу, прими кривицу на себе, буде су^ен и осуђен од општинског суда са 4 дана затвора и 3 мес. полициског надзора. Но, и по издржаном затвору није се смирио. Иоћу између 25. и 26. јуна тек. год. Анђелко изврши крађу једних кола детелине у селу Царевцу и ло трагу од кола, који је ишао до његове куће, утврди се, да је он извршио ту крађу. Када је видео да је ухваћен, нотражи начина да се из ове напрплике некако извуче и покуша да се поравња са опттећеним, ну како није имао готовог новца, оде Мплутину и затражи му обећаних 200 динара, како би их дао царевчанима и измирио се. Милутин га грубо одбије од овога тражења и најпосле истера из куће. Суд општински је непрестано наваљивао позивима на Анђелка да му предстанепо тужби за ту крађу, јер су оштећени чекали и Ан^елко покуша да бар од Милутиновог брата добије 200 динара да би се намирио, па кад му је и тај покушај пропао, реши се да се одметне од власти и да се освети свима онима, који су му по његову схватању, ма какву неправду учинили, па за то оде својој кући, обуче свечано одело узме пушку острагушу са муницијом колико је имао, као и остале потребе, опрости се са својима и оде из села у кукурузе. Од тада је постао звер, а не човек. Тога дана 26. јуна око подне, када је напустио своје огњиште, злим удесом онај Милјтин Рајнић наиђе путем сеоским из Миљевиће за Средњево колима, у колима

је превозио цреп за кућу. На колима је био Милутинова брата син — синовац Раде, дете од 6 година, а испред волова ишла је Милутинова синовица, девојче од 13 година, а за колима Милутин. Наједаред се појави пред њих Ан1 ( елко. Шта ћеш сад, Милутине? упитао је. Ништа! — одговорио је Милутин и наставио пут за колима чим је окренуо ле1)а Ан^елку и одмакао с.) 5—6 корачаји, Анђелко опали из пушке и убије и Милутина и дете Раду, у колима. једним метком. Девојче, што вођаше волове, кад виде братића где паде, скочи на кола узме дете у руке, које зеваше умирући, и отпоче да му плЈује уста, мислећи јадница да се Рада од пуцња преплашио. Пошто јс и Милутин пао крај кола, пришао му је Ан^елко и ударио га три пут ножем по врату те га дотукао, а све то на очиглед неколико жена, које се у том моменту ту десише, па затим оде путем и замаче у кукурузе. Тако је отиочео Анђелко да се свети. Није прошло ни неколико чаоова од тога двоструког убиства, а Анђелко је спазио друмом свештеника средњевског г. Павла Јанковића, који становаше у Чешљевој Бари и враћаше се кући са годишњег испита средњевске школе, па и па овога пуцао у два маха, срећом промашпо гаје. Свештеника је хтео да убије само зато, што га је тужио општинском суду, јер му није хтео да плати 3 динара за сечење колача. Чим је г. Драгутин Пантелић начелпик срески, који је тек на три дана пре ових догађаја примио дужност, за све ово што се десило сазнао, послао је у Средњево писаре: Јовапа Илића и Лазара Тршића, Ови су чиноввици по одласку у село, одмах предузели извиђај по учињеним делима, и предузели мере да со одметник пронађе и ухвати, али је Анђелко, решен на освету ма и по цену свог живота већ био успео да се ноћу између 28 и 29 јуна око 10 часова прикраде у село и ноопажен дође до куће одборника Николе Марковића, који је тада славио и који је био тога вечера с гостима на вечери и да га он убије баш кад је дигао чашу да наздрави гостима. Ииколу је убио зато, што је као општ. одборник први гласао и потписао решење, да се Анђелко стави под полицпјски надзор. Кад је Анђелко, већ отпочео овако да остварује свој нлан, он је отпочео да смишлта како би дошао до бољег и савршенијег оружја, но што га имађаше иушку острагушу. И зато му се указа убрзо прилика. Још сутра дан, баш на Петров-дан, Анђелко је код Трибродске камено ћуприје спазио око 7'/ 2 час. по подне крај друма на извору војпика ст. кадра Светозара Рајичића, родом из Дубоке среза звишког, који се наоружан брзометном пушком и са 100 метака, враћао Средњеву, где је би са службом при барутном магацину. Како је Светозар пио воду, Анђелко му се прикраде, опали на њ из острагуше и обрани га тешко, прађе му, отме пушку са муницијом и оде. Начелство окружно известило је о свему овоме министарсгво и молило га је, да му се ношље што већи број жан-

дарма под вођством командира одреда, а уједно је известило министарство и о томе, даје решењем својим од 27 пр. м-ца Бр. 10132 позвало одметника Анђелко да се преда у року од 20 дана, а у смислу чл. 9. зак. о јавној безбедности. И Министарство је иослало известан број жандарма и командира одреда пожаревачког, г. Павла Грујића поручника, у Средњево, а гамо је тога дана отишао и начелник срески г. Пантелић. Ноћу између 1. и 2. ов. м-ца Анђелко намисли да дође својој кући да види жену и децу. Дошуњао се неопажено у село, ушао је у своју авлију, која лежи поред главног сеоског д.рума, а преко пута школе и цркве и у близини војног магацина, који чува велики број војника, па је отпочео да лупа полако на вратима од куће не би ли их отворио или да пробуди жену, па да му их она отвори. У дворишту је тада била посгављена стража од 2. жандарма и 3. наоружана сељака, која је имала да мотри на долазак Ан^елков, јер је Анђелко поручио преко механског момка, који је се тога дана враћао за Средњево колима са купљеним хлебом из Градишта. да ће доћи да обиђе своју кућу, но да каже капетану да не одређује на стражу сељаке, но само жандарме. Тада је узео од тога момка и два хлеба не платив их. И заиста одржао је реч. Ушао је побаучке око 11 сах. у авлију. Видео је стражу а и стражари су приметили Једну црну прилику, но у ноћи нису могли раслознати ко је и шта је, а особито што је одметник ишао побаучке. они су посумњали да је било неко псето. Приметив с-тражу Анђелко је изишао неопажено из дворашта на сеоски пут, лрескочив плот, иасе једним шанчићем прикрао својој калији и када је лреко ње спазио где стоје иза капије жандарм Милорад, до Милорада један сељак, а поред сељака још један жандарм, одмакао се мало од капије и скресао је кроз капију пушку у правцу Милорада, убије га на месго, а сељака који је био поред њега тешко обрани. Ова иогибија жандарма и повреда сељака стражара, збуни остале сгражаре, те одмегник улучи прилику и побегне, ма да је на пуцањ_ пушака дотрчала и помоћ од других стражара. Сутра дан но овом догађају стигао је већ у Средљево и инспектор г. Тодормћ, па обавеставши се о овом као и ранијим злочинима шго их је одметник починио, и прикупивши остале потребне податке, прва му је брига била, да сачува село од упада одметника, као и да обезбеди и заштити она лица, којима је Ђера претио осветом. Шга је г. Тодорић предузео у горњој цељи види се пз његових извештаја упућених Господиау Министру Унутрашњих Дела, а који гласе: »У Средњево стигао сам јуче (извештај од 3 јула) у подне. Предузео сам све потребне мере да спречим сваки уиад у село овог лукавог и оирезног одметника и осујетим му свако даље замишљено злочиначко дело. За ово спречаваље упада и осигурање становника овог села од освете, поставио сам двадесет заседа и у свакој по 5 људи.