Полицијски гласник

БРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 299

смрти, бити довољна гарантија за констатовање правог узрока смрти, и да ли, на случај њихоЕе сумње, обвезна секцнја може, готово увек, пружити правосуђу све погребне нодатке ? На гва ова питања одговорио је бриселски судија и уредник позиатог криминалног часописа »Кеуие (1е с 1 гој (; репа1 е1; с1е сгтппо1о#{& к Зићор чмтавом једпом расправом, која у изводу гласи: Наш поштовани колега Д-р Валие, стављајући на дневни ред питање о спаљивању мртваца, постарао се у исто доба да ограничи дебату на чисто криминално гледиште. Према томе, нас се овде не тиче ни гледигпте игијенско ни гледнште сентиментално или религиозно иошто је терен дискусије прецизно ограничен на кривичну истрагу. Је ли спаљивање мртваца у противности са друштвеним интересом репресије казнимих дела? Ми лично нисмо ии присталица ни противник ове новине, те, према гоме, и све замерке које јој будемо учинили имаће за циљ једино то, да се ствар што боље расветли и објасни. Не устежемо се, међу тим, да одмах иајавимо, да нам интерес доброг репресивног правосуђа налаже, да, са гледишта криминалног, одбацимо спал>ивање мртваца, бар за данас. Једна од његових највећих незгода у томе је што отежава, ако не и онемогућава, у веКини случајева, откривање злочина помоћу тровања. Захваљујући новим методама и прогресу науке, која успева да открије и најмање трагове отровних супстанција у организму, тровања постепено нестаје у већини земаља. Професор Лакасањ саставио је један преглед злочипа помоћу тровања у Француској за време од 1825. до 1880. год., из кога се јасно види да су тровања за последњих 25 година знатно опала. Период њиховог опадања поклапа се потпупо са епохом наглих прогреса у области хемије. Д-р Алберт Вурне казао је, с правом, да отров, захвал,ујући нрогресу науке, данас употребљују само некултурне личности. Исто је тако констатовао и Тард, да су прогреси саврсмене хемије у највећој мери допринели знатном опадању злочина помоћу тровања. У XVII, XVIII, па чак и у првој половини XIX века, тровање је било злочин светских л>уди, а нарочито богаташа и интелегенције. Тровачи и тровачице овог доба припадали су, у главноме, друштвеној елити. За време наших дана тровање је престало бити злочин интелигенције да би постало, по преимућству, злочин некултурних и нижих друштвених класа. Криминална статистика доказује, да су дане тровања много чешћа у селима но у градовима, и да се махом врше у некултурној средини. Оно, што је код ових злочина врло важно за истрагу, то је избор отрова. Цео свет не мисли на морфин стрихнин и разне алколоиде, нити се њима може снабдети, док готово сваком стоје на расположењу: мишомор, арсеник, и фоСФорне жигице.

Интелегентнији злочинци, знајући за црогрес хемије, и водећи рачуна о опасностима којима би се изложили вршећи злочине помоћу тровања, устручавају се, сасвим природно, од ових гадних атептата. Последица овога у томе је, што су се у свима земљама знатно смањили злочинк ове врсте. Од 90 злочнна, колико их је било пред белгпјскпм апелационим судовима у 1905. год. није било ни јодног случаја тровања, а у 1906. год. био је свега један случај, у коме је окривљени ослобођен. Претпоставимо да се спаљивањо мртваца данас илн сутра уведо у Велгији и испитајмо последице ове нопине на злочине тровања. Иоследице спаљивања, у погледу отрова који се налази у лешу, добро су познате. Ватра уништавп све органске отрове (биљне и животињоке), тако да од њих не остаје никаквог трага. Исто тако ншчозава и већина минералних отрова, и то махом онн који се пајчешће употребљују. Само некплико, и то веома ретких минералних отрова, могу се открити у остацима спаљеног леша. Злочинци, који буду имали интероеа да ово зпају, сазнаће у брзо шта им треба и користиће се песумњиво. Оно, што их је до овог тренутка одвраћало од злочина тровања, била је опасност од открића помоћу хемијскпх процеса. Чим ове опаснооти буде нестале — а не ће нестати са спаљивањем мртваца — тровање ће поново постати модерни злочин оних друштвених класа, које су га једном већ потпуно напустпле. И у колико вероватноћа некажњивости буде већа, у толико ће се, сасвим ириродао, и злочин ове врсте умножапати Интерес друштвени захтева, да тако лако не напустимо веома озбиљну гарантију, коју нам данас нуди инхумација у погледу откривања злочина помоћу тровања, и која допушта да се у лешу открију трагови отрова чак и после дужег времена. Веома јс важно да се не напусти ова драгоцена гарантија бар дотле, док нам иаука не би пружила неку нову и у истој мери успешну гарантију. Док то не буде, тешко нам је рећи да криминално иитање није озбиљна ометња спаљивању мртваца. У борби против злочипа друштву се не сме одузимати оружје, које данас притежава, и ако је оно несавремено, већ му се, напротив, мора прибављати ново оружје и усавршавати начин истраге према последњим прогресима науке. Карактерни знаци тровања ови су: а) Волесни симптоми који претходе смрти; б) Констатације приликом секције ; в) Истраживања Физичка, хемијска, ботаничка и микроскопска, садржине органа за варење и појединих делова организма; г) Пробе на животињама помоћу сумњивих материја, и д) Судске констатације. Битне и одлучујуће знаке тровања иружају нам секције и хемијска анализа. Јасно је, дакле, да би спаљивање мртваца оиемогућило и једно и друго, и довело репресивно правосуђе у немогућ-

ност да утврди извршени злочин помоћу тровања. Но одавде, па до потпуне некажњивостп злочина ове врсте, само је један корак. И доиста, ко би се усудио да ос.ули окривљеног, ослањајући се на остале карактерне знако тровања: болесно снмптоме који су претходили смрти, судске констатације и т. д. Ови елементи очигледно су недовољни да сами собом потнуно утврде носумњизо тровање, н ни јодан судија неће, само на основу њпх, осудити окривЈБеног. Али, примећује Бг Балие, да ли секција и хемијска анализа у већини случајева дају увек иозитивне резултате? Ван спора је, да су у извосним случајевима и оне немоћне да открију трагове отрова у лешу, али је псто тако несумњиво да опе сачињавају најозбиљније и најважније елементе дијагнозе тровања. Данашња срсдства за копстатовање злочина помоћу тровања иису у свима олучајевима поуздана тврди Е)г Валие. Пека је и тако, иа ипак би било неправедно ставнти иравосуђе у номогућпост да се њима послужи према потребп. То је, у осталом, пајбоље што нам наука данас иружа у циљу констатовања тровања, и већ нам се предлаже да га се одрекнемо у замену за ништа. Јер, иајзад, шта нам се предлажо у замену за гарантију, коју нам данао дају секција и хемпјска анализа? (сиршиће се)

ЖЗ 0ТРАН0Г ОБЕТА Најновије злочиначке мајсторије. (Пасгавак). — У једном впликом листу био је ту скоро оглас са насловом »увод ^а споредну зараду путем писања адреса«, и гласио је овако: »Напишите нам адресе људи, који пате од каквих болести; за стотину њих плаћамо једну марку. Адресе ће бити на тај начин контролпсане, што ће се дотичним лицима слати рекламе за потребне лекове; према поруџбинамакоје буду стигле, видеће се, да ли су п које адресе добре«. * Једна Фирма, која је израђивала штампарске радове п израду штамбиља од гуме, дала је овакав оглас: »Велика сиоредна зарада за оне који имају леп рукопис. (Занимљив посао). Проспекти се шаљу онима који пошаљу своју адресу и марку од 10 пфенига". Њима је било стало до те ситнице. * Једна Фирма у Лајицигу давала јо велике анонсе, којима је обећавала за писање велику споредну зараду до стотину марака за господу и даме. Кад се ко јавио тамо, добио је један мали нроспект, у коме је објашњавано, како се »ту има посла са пнсменим радовпма, који »њих (< ништа неће ометати у редовном поолу <( , и то такве »које ћу ја сам давати, а не као што то многи други раде, пошто је моје предузеће стекло глас најстроже ре-