Полицијски гласник

СТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38.

алнооти". На крају ироспекта захтевало ое најпре да се пошаље пола марке за »трошкове око писарине«, па ће се тек тада „приступити послу«.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учиљена су нам опа питања: I Г. Влад. А. Симић, дсловођа опгатине алексиначке, пита: »Пресудом првостеп. суда, осу^ено је извесно лице на једну годнну затвора, а по издржању затвора и на једну годину полицијског надзора, — због крађе стоке, Полицијски надзор, према закону и пресуди, рачуна му се од дана кад је у слободу пуштен, али од тога дана па но истеку једне године није га власт подвргла полицијском надзору. Молим за објашнење у листу: Да ли је у овом случају казна полицијског надзора застарила, или и ова казна застарева за оно време за које и главна казна — сходно §§79. и 80 у вези са §§ 74 и 7(1 крив. закона, и према овоме: може ли се над осуђеним извршити казна полицијског надзора и сада, до кад је надзор по пресуди требао да издржи ? сс — На ово питање одговарамо: Полицијски надзор, било да га досуђУЈУ судови, било да га наређују административне власти у смислу § 4. Полицијске уредбе и § 391. б. кривичног закона, јавља се као превентивна мера, са задатком да спречи чињење кажњивих дела. Кад се предвиђа пресудом судском, као узгредна казна, онда се полицијској власти даје овлашћење од суда, да према осуђеном употребп мере, којепомиње §37. А. под а, б и в, а кад се овај наређује адмпнистративним путем, онда се ово право црпе из дотичних законских одредаба. Било да се надзор досуђује на један или другн начин, он је везан за извесно време и по почетку и по свршетку. Тако, ако је досуђен судском пресудом, он ночиње тећи од онога дана како" је судском пресудом наређено и за време. које је у овој означено. Исто је тако и кад је наложен административном влашћу, јер и за те случајеве морају важити начела постављена у § 37. В. поменутога закона. Према овоме, поменута ирава власти трају само за оно време, које је судском пресудом одређено, рачунећи од дана кад је казна издржана или опрогатена. Та околност, што је власт пропустила да надзор изврши над извесним лицем, било својом немарношћу било што је осуђени то осујетио својом одсутношћу, не даје права власти да се навраћа и врши надзор и онда, кад је протекло време пресудом предвиђено, од дана издржане или опроштене казне.

Код административних одлука рок почиње тећи од дана, кад је одлука постала извршном. Према томе и у случају, који је овде истакнут, власт нема права да ставља под падзор дотично лице, кад је иресудом осу1)ено на годину дана па га влпст од дана, кад је у слободу поштено, па за годину дана иије подвргла надзору. У осталом и задатци, који би се надзором постигли, били би промашени, јер се лице могло и само поправити после тако дугог времена, те би и с те стране надзор био излишан. II Суд општине темске, актом евојим Бр. 1762, пита: »Извесно лице из ове општине, по извршној прссуди ово општ. суда, има да плати М. Ђ. овд. 138'20 дин. на име дуга и осталих тронгкова. Како осуђени није платио дуг драговољно, поверилац је на основу ове прссуде тражио од овог суда да одобри забрану на покретност дужникову, и суд је то учинио. Погато је повериоцу саопштено решење о забрани, он је правдајући ову забрану, тражио да суд овај, по кратком поступку, осуди дулсника на плаћање дуга по иресуди. Но пошто је пресуда којом је дужник осу^ен на плаћање дуга са трошковима, на основу које је забрана одобрена, извршна, то суд овај иалази да не би било иотребно поново доносити пресуду, но само одредити продају пописате покретности. Моли се уредништво да тнто пре у своме листу јави, је ли радња овог суда правилна, или је потребно понова суђење по акту којим је правдана забрана.« — На ово пптање одговарамо: Кад се забрана тражи по извршној аресцди судској, онда се тте морају вршити наређења § § 14. и 386. и тачке 4. § 392. грађанског судског поступка, него се, чим регаење о забрани постане нзвргано, пристугта извргаењу пресуде, која већ постоји, продајом узабрањене покретности. Према томе и у случају, који је овде истакнут, није потребно ново суђење, по1пто већ постоји пресуда, којом је у своје време расправљено пигање о дугу него је само треба извршити. Ч 111 Деловођа оптптине барске пита: пМоли се уредништво, да изволи у ,Л1олицијском Гласнику" дати мн следеће обавештење. Општина ћириковачка послала је свој буџет прихода н расхода за 1909 годину окружном одбору на одобрење 7. Фебр. 1909 године, и исти је одобрен како је предложен тек 14. априла 1909 год. По томе буџету одређена је плата часницима општинским мања но што је у пр. 1908 год. била. Међу тпм, бив. деловођа тражи да му се за месец јануар и 7 дана месеца Фебруара тек. год. докле је и био писар, плата изда по старом буџету, јер је, вели, он по старом буџету служио, оснивајући то право на чл. 6. зак. о окр. ср. и општ. буџатима.

Благајиик и садањн деловођа пе смеју овај издатак по отаром буџету извршити бранећи се, да ће пред контролом одговарати за овај прекобуџетски издатак, па је тако бив. деловођа приморан или да сноси штету, или судским путем да тражи задовољење. Пре него гато би он пред судом повео спор за ову нрекобуџетску плату, коју тражи, молим уредништво да објасни : Сме ли благајник овоме деловођи издати плату по прогалогодигањем буџету за месец јаиуар и 7 дана месеца Фебр. тек. год., по чл. 6. зак. о окружним, среским и општинским буџетима, иошто буџет иије до тога дана био надлежчо одобрен, већ чак 14. априла тек. год, и стоји ли он одговоран за овај издатак као за издатак „прекорачења сс или не? сс — На ово питање одговарамо: По члану 6. закона о окружним, среским и општинским буџетима, све дотле, докле се нов буџет не одобри, издатци се чипе по старом буџсту. Према овоме, да је бившем деловођи плата издавана редовно и на време, он би примио ону плату, која је била предвиђена буџетом за 1908 год. Како, међутим, није он крив, што општина није хтела да га исплати на време, било што није имала новаца или из каквих других разлога, то се ни његово право на плату по старом буџету, не може довести у питање због тога, што се овај издатак има сада да учини. Према томе, саветно је да се њему изда плата према прогалогодишњем буџету. Да са не би наредбодавцу и рачунополагачу чинио какав прекор од стране контроле, они нека изнесу ову ствар пред одбор, те да он донесе одлуку о исплати и изнесе изворе одакле ће се подмирити она разлика, која ће настати у позицији плате деловођа, кад со за извесно време учини издатак по прошлогодишњем буџету. Ову одлуку треба спровести г. Министру Финансија, у смислу чл. 10. поменутог закона. на одобрење. IV Деловођа општине кумодрагаке, пита: »1. По измени и допуни чл. 107. зак. о непосредном иорезу, став 5-ти, не може се ни у ком случају земљораднику тамо намењено земл.иште и теглећа стока, која се за пољопривредне послове употребљује или гајп, узимати у поиис и продати, за рачун дужног пореза. Да ли се може од побројане стоке узети у попис и продати за порез, кад се деси само једно грло? 2. По § 344. крив. зак. проиисана је казна за оне, који у своју кућу примс какво лице из другог места, па га за 24 сата не пријаве месној полицијској или где ове нема опгатинској власти, па у четвртом ставу поменутог §-а каже се: ову казну изриче у Београду, управник града Београда, у округу окрулши начелник, а у срезу срески начелник. Могу ли кривце за ове кривице осуђивати и општински судови у свом реону, као и ако не могу како треба са крив-